Prema statistici kriva kičma ili skolioza je zdravstveni problem broj jedan na svetu budući da 80% populacije pati od toga. Jedan od osnovnih razloga je prekomerno sedenje. Posledice mogu da budu veoma ozbiljne, a da do njih ne bi došlo ponekad je dovoljno samo malo fizičke aktivnosti. O prevenciji, posledicama skolioze kod dece i operaciji kičme govori neurohirurg Atlas opšte bolnice, doktor Milenko Savić.
Koliko je naša kičma svakodnevno ugrožena?
Vrlo ugrožena s obzirom da ona predstavlja osovinu tela i praktično je odgovorna za celokupno funckionisanje tela. Prava kičma odnosno pravilno funkionisanje kičme podrazumeva i pravilno funkcionisanje tela. Na žalost, kičma je često podložna raznim bolestima uključujići i skoliozu – deformitet krivljenja kičmenog stuba za koji se ne zna šta je pravi uzrok, pričamo o takozvanoj idiopatskoj skoliozi koja najčešće pogađa decu. Jedan od faktora za koji se smatra da je odgovoran za skoliozu je prekomerno sedenje. Poznato je da se sedenjem isključuju mišići iz funkcije a sami međupršljenski diskusi koji su veoma važni za funkionisanje kičme se hrane odnosno osvežavaju tokom kretanja , dakle ubacuju se hranjive materije.
Kada kažete sedenje da li se misli na svaku vrstu sedenja ili na nepravilno sedenje?
Za svaku vrstu sedenja, tako da je fizička aktivnost neophodna, međutim i pored fizičke aktivnosti krivljenje kičme odnosno skolioza se dešava. Jedan veliki procenat dece ima krivu kičmu koja je u stepenu da pravilnim dijagnostikovanjem, pravovremenim započinjanjem korektivnih vežbi ili pravilne fizičke aktivnosti može da se prevenira. Ukoliko se na nezadovoljavajuči način taj deformitet pokaže nakon korektivnih vežbi i određenih aktivnosti, neophodna je adekvatna i na vreme izvedena hirurška intervencija. Posledice su naravno mnogo ozbiljnije u tom slučaju.
Deca danas na žalost mnogo sede, mnogo vremena provode ispred kompjutera, igraju igrice, nose takođe teške školske torbe. Koliko u praksi ima takvih primera i da li probleme sa kičmom više izaziva to dugotrajno sedenje ili možda nošenje tereta?
To su samo neki od faktora koji utiču na pogoršavanje te idiopatske skolioze koja se javlja iz nama još uvek nepoznatih razloga ali se dešava i kod aktivnih sportista i kod dece koja su fizički aktivna. Sedenje i nošenje tereta je neizbežno kod dece zbog škole i drugih aktivnosti a pravilna dijagnostika i informisanost roditelja i dece o ovom problemu je jako važna podjednako kao i fizička aktivnost.
Da li se preporučuje da deca dođu na preventivne preglede, kada postane primetno znači li to da je mnogo vremena prošlo?
Naravno, pravilno i na vreme dijagnostikovano je jednako veoma važno i u prevenciji i u lečenju. Postoje deformiteti koji se mogu ispravljati vežbanjem i nekim korektivnim vežbama. Kada stepen deformiteta pređe preko 35 stepeni onda je jedini način na koji to može da se ispravi hirurški. Adekvatna hirurška intervencija u optimalnom periodu je jako važna za dobar uspeh i definitivno isptavljanje kičme. Preventivni pregled i informisanost roditelja su jako bitni jer postoje razne predrasude (da kičmu ne treba ni po koju cenu operisati dokle god ne znam ni sam šta se se sa njom dešava) koje su potpuno pogrešne jer postoji tačno definisano kada i na koji način se kičma operiše.
Kada se primenjuje hirurški pristup? Koji je to momenat kada je neophodno?
Postoji nekoliko vrsta skolioza i u zavisnosti od kalkulacije zavisi metoda lečenja:
- ako je krivina veća od 35 stepeni
- ako su deca u optimalnom periodu rasta
- ako se takav deformitet pogoršava
Ne treba čekati nekakvo izlečenje samo od sebe i treba na vreme primeniti adekvatnu hiruršku intervenciju. Naj optimalniji period je praktično pre završetka rasta. U tom periodu može lakše da se koriguje deformitet. Nakon završetka operacije taj period rasta koji je eventualno ostao zahvalan je za korigovanje dok dete raste. Često se dešava poremećeni balans i stav tela, disbalans kukova i karlice.
Rekli smo redovna fizička aktivnost kod dece je neophodna, koliko prekomerna težina utiče na probleme kičme?
To je još jedan od faktora – prekomerna težina, koji se rešava kroz pojačanu fizičku aktivnost jer se sama telesna masa koriguje. Nemojte nas pogrešno shatiti i pomisliti da samo fizičkom aktivnošću i korigovanjem telesne mase problem može da se izbegne. Dakle, to je jedna bolest kao i sve druge koje se javljaju nezavisno od toga da li se sedi ili se nosi težina. Nije poželjno pokušavati tim alternativnim metodama po svaku cenu. Kada se potroši razumno vreme za alternativne metode, treba se konsultovati sa stručnjacima koji se time bave jer je sledeći način hirurška intervencija, dakle direktno ispravljanje kičme.
U svakom slučaju vid prevencije nije na odmet. Prvi korak koji je neophodan i na koji mi hirurzi ukazujemo i insistiramo je da se sprovede to inicijalno vežbanje.
Snimak gostovanja dr Milenka Savića na Jutranjem programu RTS-a
