Statistika pokazuje da su oboljenja srca i krvnih sudova u našoj zemlji najčešći uzrok smrti, negde oko 50%. Zbog čega je to tako?
Dr Goran Popović: Nažalost, kardiovaskularne bolesti zaista prednjače u savremenoj populaciji. Po zvaničnim statistikama, oko 55% populacije ima različite kardiovaskularne bolesti, od ateroskleroze, preko koronarne bolesti, do hipertenzije. Sva istraživanja pokazuju da smo, dobrim delom, sami odgovorni za bolesti koje moramo da lečimo. Loš način života, stalni stres tokom uobičajenih aktivnosti, nedovoljno odmora i nepravilna ishrana su neki od faktora koji dovode do pojave ovih bolesti. Naravno, postoje i nasledna komponenta i godine života, na koje ne možemo da utičemo. Ukoliko budemo malo razmišljali o svemu ovome, možemo na vreme da doprinesemo i sprečimo nastanak nekih bolesti i da utičemo na njihov tok. To bi u svakom slučaju bilo dobro. Cilj, nas lekara, je da ljudima skrenemo pažnju na koji način mogu pozitivno da deluju u korist svog zdravlja. “
Arterijska hipertenzija
Dr Goran Popović: “ Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) je jedna od najčešćih bolesti savremene populacije. Da bismo uopšte razumeli šta znači povišen krvni pritisak, potrebno je da se krvni pritisak objasni jednim “ običnim “ rečnikom.
Da bi u organizmu procirkulisala krv i da bi sve hranljive materije i kiseonik, kroz krvne sudove, dolazili do ciljnih organa, mišića, bubrega, jetre, potrebno je da krv cirkuliše i da ima odgovarajući pritisak. Taj pritisak nastaje usled rada srca koji možemo da zamislimo kao jednu vrstu pumpe koja tera krv pravolinijski, od sebe ka periferiji, i na taj način donosi hranljive materije ciljnim organima. Da bi se sve to sprovelo i normalno funkcionisalo, potrebno da postoji takozvana homeostaza – normalan balans između funkcionisanja srca, odnosno krvnih sudova i normalna brzina strujanja krvi.
Kada govorimo o normalnom krvnom pritisku, onda govorimo o vrednostima koje optimalno iznose oko 120 / 70 mmHg. Oko 130 – 140 / 85 mmHg, govorimo o visokom, ali i dalje normalnom pritisku, a sve vrednosti preko 140 / 90 mmHg podrazumevamo kao povišen krvni pritisak. Tada govorimo o arterijskoj hipertenziji. Vrlo je bitno da se zna gde je granica kada normalan krvni pritisak postaje neuobičajen i kada počinjemo da govorimo o povišenom krvnom pritisku. “
Krvni pritisak kod starije populacije
Dr Goran Popović: “ Ako se vratimo nekih 50 godina unazad, možemo da kažemo da je ranije bilo uvreženo shvatanje da se pritisak određuje tako što se na gornji pritisak dodaje broj godina. To bi značilo da osoba koja ima 70 godina, može da ima pritisak i 170 i da se radi o normalnom pritisku. Međutim, s obzirom da povećan krvni pritisak dovodi do oštećenja brojnih organa i pravi nedaće našem organizmu, korigovani su stavovi. Danas smatramo, da osobe koje imaju preko 65 godina, a nemaju neki komorbiditet, kao što je recimo šećerna bolest, mogu da imaju pritisak do 150 / 90 mmHg i da se to ne smatra povećanim pritiskom. Međutim, ako govorimo o drugoj populaciji i mlađima od 65 godina, onda se smatra da sve što je preko 140 / 90 mmHg povećan krvni pritisak. Tu postoje razlike između evropskih stavova i američkih stavova.
U Sjedinjenim državama postoje daleko rigorozniji kriterijumi. Kod njih se smatra da su vrednosti od 115 – 120 optimalne i da terapijom, odnosno lekovima i nekim higijensko-dijetetskim merama treba da se postignu upravo ove vrednosti. Mi u Evropi smatramo da je to suviše nisko, da se pacijenti ne osećaju prilično komforno i lagodno sa tim vrednostima i da nemaju toliko veliku korist od toliko niskog pritiska i da ne treba ići na te vrednosti. Zato podrazumevamo do 140 / 90 mmHg normalnim pritiskom, odnosno ako govorimo o pritisku koji je pod terapijom onda bi do 135 / 85 mmHg trebalo smatrati dobrim terapijskim odgovorom regulaciji pritiska. “
Vrste hipertenzije
Dr Goran Popović: “ Postoji nekoliko tipova hipertenzije. Kada govorimo o povišenom krvnom pritisku, onda u 95% slučajeva pacijenati imaju takozvanu esencijalnu hipertenziju. Esencijalna hipertenzija nastaje ili usled nasledne komponente ili usled nekog od promenljivih faktor rizika, koje možemo da promenimo i da na to utičemo. Međutim, u oko 5% slučajeva postoje drugi uzroci hipertenzije kao što su bolesti bubrega ili bolest žlezda sa unutrašnjim lučenjem i onda govorimo o renovaskularna ili endokrinoj hipertenziji. U ovim slučajevima, moraju da se uključe i drugi specijalisti u lečenje. Pre svega nefrolozi, zatim endokrinolozi kod endokrinih hipertenzije, jer tada u najvećem broju slučajeva govorimo o nekom tumoru nadbubrežne žlezde gde se određuju i određeni hormoni i gde nam je pomoć endokrinologa izuzetno bitna.
Moramo da shvatimo da je lečenje hipertenzije kao i ostalih kardiovaskularnih bolesti – timski rad. Ne može samo jedna osoba da učestvuje u lečenju, jer postoji tačno određeni algoritam dijagnostike i lečenja arterijske hipertenzije i upravo zbog i govorim o timskom radu. “
Ko sve učestvuje u vođenju lečenju hipertenzije kod pacijenata?
Dr Goran Popović: “ Vođenje i lečenje arterijske hipertenzije sprovode kardiolog, internista i lekar opšte prakse, upravo ovim redosledom. Najbolje bi bilo da kardiolog, nakon kompletne pretrage i ispitivanja, odredi terapiju. Ukoliko kardiolog ne može, onda će to odrediti internista. Pacijente kasnije kontroliše lekar opšte prakse. Kod nas su to izabrani lekari u domovima zdravlja, znači u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koji poštujući odgovarajuće principe i preporuke, uz konsultacije sa internistom ili kardiologom kontrolišu pacijenta i vrše odgovarajuće korekcije. Ukoliko nisu u stanju, onda pacijenta vraćaju kardiologu odnosno internisti na kontrolni pregled. “
Hipertenzija – Tihi ubica
Dr Goran Popović: “ Mi često koristimo termin “ tihi ubica “ za arterijsku hipertenziju. Iz razloga što veliki broj pacijenata ne zna da ima povećan krvni pritisak, nema nikakve simptome i nema naviku da kontroliše krvni pritisak. Nažalost, pacijenti ne idu ni na preventivne lekarske preglede. Ti pregledi su ključ za blagovremeno otkrivanje hipertenzije i svih drugih bolesti od kojih savremena populacija boluje. Ako govorimo o načinima otkrivanja hipertenzije, to vrlo često mogu da budu slučajni pregledi. To su naprimer produženje vozačke dozvole ili pregled u medicini rada, gde se u okviru pregleda vrši merenje krvnog pritiska.
Nama vrlo često oftamolozi šalju pacijente zato što primećuju promene na očnom dnu. To za pacijenta s jedne strane jeste dobro jer dolazi da bi se dijagnostikovao i lečio pritisak. Sa druge strane pokazuje da on već duže vreme, najčešće nekoliko godina, ima neregulisan krvni pritisak. U takvim slučajevima verovatno postoje i neke promene na drugim organima. “
Hipertenzija – simptomi
Najčešći simptomi povišenog krvnog pritiska je glavobolja. Većina pacijenata oseća glavobolju u trenutku kada je krvni pritisak povećan. To može da traje po ceo dan, da traje danima ili da bude na mahove. Glavobolja može da bude prisutna u celoj glavi ili u delovima glave. Onda govorimo o čeonoj ili potiljačnoj glavobolji. Mnogi, glavobolju koja je čeonog tipa, povezuju sa povećanjem gornjeg, a potiljačnu sa povećanjem donjeg pritiska. To ne mora da bude pravilo, ali nije ni nepravilno. U svakom slučaju to je jedan opominjajući znak.
Sledeći znak je nestabilnost na nogama. Pacijenti koji hodaju, a posebno oni koji duže stoje, osećaju kao da im se tlo pod nogama ljulja. Imaju osećaj kao da se nalaze na nekom brodu, uzburkanom moru ili jezeru. Takođe, pacijenti mogu imati i osećaj zanošenja u stranu – levu ili desnu. Pacijenti koji imaju takozvane simptome lateralizacije, imaju znak oštećenja ili opterećenja od centralnog nervnog sistema. Kod takvih pacijenata postoji rizik od razvoja moždanog udara ili takozvanog prolaznog moždanog udara, odnosno tranzitornog ishemijskog ataka.
Sledeći problem koji može da se javi i da pokaže da neko ima povišen krvni pritisak je konstantan zamor. To je već znak da je povišen krvni pritisak ostavio traga, najčešće na srcu. Takođe pokazuje i da postoji nedovoljna snabdevenost srčanog mišića i ciljnih organa kiseonikom, usled čega dolazi do zamora. Eventualno se pojavljuje i malaksalost. Ukoliko neko primeti ovakve simptome, a nije merio krvni pritisak, trebalo bi prvo da izmeri krvni pritisak. Takođe može otići na jedan preventivni pregled kod lekara opšte prakse, interniste ili kardiologa. Pacijenti sami izmere pritisak, pa tek onda dođu kod doktora. To nije loše, jer taj pritisak koji izmere kod kuće najčešće i jeste povećan. U svakom slučaju, pacijenti bi trebalo da se jave lekaru i provere svoje zdravlje čim osete neke od navedenih simptoma. “
Ceo prilog možete pogledati klikom OVDE.
