Šta je anestezija?

Anestezija je nastala od grčke reči koja znači oduzimanje svesti. Moderna anestezija ne podrazumeva samo oduzimanje svesti, već oduzimanje refleksa, bola i voljnih centara aktivnosti.

Ostaje aktivan nesvesni deo mozga, pa tako neki pacijenti tokom anestezije sanjaju.

Oni uplašeni uglavnom pitaju da li je anestetzija bezbedna.

Dr Sanja Filipović: „Današnja moderna anestezija je pre svega izuzetno bezbedna u odnosu na možda pre 2-3 ili više decenija. Danas imate savremeni rutinski monitoring koji je i za najkraće, najjednostavnije intervencije do onih najzahtevnijih i najkomplikovanijih, standardni i podrazumevajući. I zaista vrlo su male teoretske mogućnosti da se desi neki akcident ili neželjeni događaj u vezi sa anestezijom. Na kraju naša specijalizacija nama i omogućava, uči nas i trenira nas, da i te neke neželjene situacije koje se mogu desiti prepoznamo i pravovremenio odreagujemo“.

Imate zakazanu operaciju ili pregled koji se radi u anesteziji. Sledi preoperativna priprema pacijenta a deo nje podrazumeva i popunjavanje upitnika kao i razgovor sa anesteziologom. Na koja pitanja treba da date odgovor i zašto je vrlo važno da budete iskreni objašnjava dr Sanja Filipović.

Dr Sanja Filipović: „Naši pacijenti će uraditi laboratorijske podatke koje mi tražimo od njih, medicinske nalaze, analize, možda i neke snimke ultra zvuka, rentgena itd. Popuniće svakako jedan anesteziološki upitnik koji mi zahtevamo da se popuni ali i pored svega toga, jako je bitno da vi obavite taj usmeni razgovor sa pacijentom. Usmenom konverzacijom sa pacijentom će anesteziolog još jednom potvrditi sve infromacije (ja uvek kažem svojim pacijentima da znam da su sve to napisali ali ja moram još jednom da ih propitam).

To će biti za anesteziologa upoznavanje, prvi  kontakt  sa pacijentom a na taj način vi ćete od njega dobiti validne podatke ali takođe i vrednosne. Imaćete priliku da napravite jedan mali psihološki profil svog pacijenta jer i to se nekako nalazi u sklopu anesteziološkog razgovora i pripreme. Tako ćete proveriti da li su previše uplašeni, da li su sasvim opušteni, da li se nešto desilo neposredno pred operaciju, nekakav veliki stres itd. Dakle, to mi je jako bitno“.

Šta pacijenti obično pitaju anesteziologa

Dr Sanja Filipović: „Najčešće pitaju da li ću se ja probuditi, da li je to dovoljno bezbedno, to su najčešća pitanja. Vrlo je bitna ta preoperativna priprema, odnosno u sklopu preoperativne pripreme, razgovor sa pacijentom. Razgovor je izuzetno bitan jer i vas pacijent upoznaje i procenjuje. Ja uvek pokušavam da razmišljam iz ugla one druge strane, da sam ja pacijent, kako bi to izgledalo. Nekako mislim da to i jeste najbolji ugao, jer onda ćete pacijenta najbolje razumeti“.

Prva anestezija koju smo snimili kod pacijenta kome je rađena gastroskopija

Dr Sanja Filipović: “ Gastroskopija se najčešće izvodi pomoću analgosedacije. Analgosedacija je jedna vrsta blage, plitke anestezije. Dakle, to nije opšta endo trahijalna anestezija. Pacijent je praktično u jednom blagom snu, može čak i nešto čuti, može se pomeriti ali to nije ništa neobično. Za pacijenta je bitno da ga ne boli, da mu je minimalno neprijatno tokom te procedure. Takođe pacijent tokom anagosedacije može sasvim lepo odspavati, posle pola sata otvoriti oči i reći kako je divno spavao i da se jako lepo odmorio“.

Posle gastroskopije na programu je bila artroskopija skočnog zgloba

Dr Sanja Filipović: „To je već procedura gde u ovom slučaju, pošto je lokalizacija takva, skočni zglob je u pitanju, pacijent može biti budan. Dakle artroskopija skočnog zgloba može se  raditi u regionalnoj anesteziji ili pacijent može spavati. Ukoliko ne postoje neke medicinske kontraindikacije za jednu ili drugu vrstu anestezije, obično pitamo pacijente. Nekada je izbor anestezije njihova želja, ne može biti uvek, ali onda kada za to ima prostora pacijent bira da li želi da spava ili ne.

Ali šta ćemo sa strahom od anestezije koja su nam potvrdila oba pacijenta

Pacijent  „Da, plašim se anestezije i to je jedino čega se plašim“. Zato što nikada nisam bio u tom stanju da nisam pri svesti. I tu je neki opšti strah, da se ne probudim iz anestezije. To je kod većine ljudi najveći strah“.

Dr Sanja Filipović: „Anesteziološko praćenje podrazumeva praćenje pacijenta od početka pa do buđenja a i kasnije. Zato ja kažem da vreme trajanja operacije za hirurga nije isto kao za anesteziloga. Anesteziolog će biti prisutan pre intervencije, sve vreme trajanja intervencije i deo buđenja pacijenta, kao i u neposrednom post-operativnom toku“.

Koje su to funkcije koje anesteziolog prati preko monitora

Dr Sanja Filipović: „Pratite kardiorespiratornu cirkulatornu funkciju pacijenta. Postoji i savršeniji monitornig praćenje dubine stepena bola, on nije rutinski monitoring. U bogatijim zemljama i to je deo rutinskog monitoringa, praćenje dubine stepena bola tokom operacije. Da li pacijent i pored toga što ima odsustvo svesti, ima nekakvu  svest o bolu. Tu je čak i praćenje refleksa, znači stepena, da li postoji ikakav odgovor refleksa.

Mi se trudimo da oduzmemo reflekse tokom operacije i te zaštitne reflekse, koji su čak zaštitni za život, ali nisu poželjni da postoje tokom intervencije i praćenja stepena svesti. Postoji jedna skala, takozvani bis monitornig. Mi ga koristimo, on ne mora biti u rutinskoj upotrebi ali možete pratiti procene stepena refleksa sa oduzetosti, znači stepen bola, stepen svesti.

Ono što jeste standardno praćenje, jeste kardiorespiratorna funkcija.

To podrazumeva praćenje:

• srčanog ritma
• tenzije
• pritiska
• praćenje srčanog pritiska
• saturacija – vrednosti nivoa kiseonika u krvi

Šta je kapnometrija

Pratimo sve pomoću opreme i to je najčešći rutinski monitoring, koji je za sve i kratkotrajne ili velike intervencije. Postoji još jedan deo obaveznog monitoringa to je praćenje respiratorne funkcije, takozvana kapnometrija ili kapnografija. To znači da na osnovu izdahnutog ugljen dioksida vi zapravo pratite respiratornu funkciju pacijenta tokom intervencije. Nije do skoro, do pre nekih 20-tak godina bila rutinska, sada jeste. U jednoj kvalitetnoj i dobroj operacionoj sali vi morate imati dobar kapnograf odnosno kapnograf koji vam je siguran znak da ste vi intubirali vašeg pacijenta, da se pozicije tubusa nalaze na pravom mestu. Dalje opšte praćenje grafikona tokom intervencije, vama može da ukaže na neke eventualne respiratorne probleme ili komplikacije u toku intervencije.“

Koliko je anesteziolog važan deo tima  potvrdio nam je Dr Vladan Stevanović pre ulaska u salu  u kojoj je radio artroskopiju skočnog zgloba. Koliko je za vaš rad važan anesteziolog.

Dr Vladan Stevanović: „Bez anesteziologa ni jedna od ovih intervencija se ne bi obavila. Mi možemo sami primeniti neke forme lokalne anestezije ali to je zaista nekomforno i za nas kao hirurge i za pacijenta. Uloga anesteziologa nije samo u operativnom i preoperativnom stanju pacijenta, već i u postoperativnom toku, za kontrolu bola i terapiju nekih hroničnih bolova. Mislim da je uloga anesteziloga izuzetno velika i nama uvek dobrodošla, mi smo izuzetno dobri saradnici“.

Anestezija je naporna i zahtevna struka, teška i lepa specijalizacija. Ne grabe se oko nje, nije popularna. Slavu uglavnomm odnose kardiohirurzi, ortopedi, neurohirurzi  ali pacijenti  će u tim teškim trenutcima pred operaciju, zauvek pamtiti ljude kojima su poverili svoju svest, jer im oni na kraju razbiju strah i uliju   poverenje.

dr Sanja Filipović:  „Da budem iskrena, anestezija nije popularna, ako nešto može da bude popularno u medicini ili svetu nauke. Nije popularna, zato što je vrlo naporna i vrlo zahtevna struka. Anestezija je posao koji od vas iziskuje izuzetnu fizičku spremnost i puno znanja. Vi morate odgovoriti na brojna dežurstva koja su najčešće 24 sata. Morate biti spremni na to da budete 24 sata na raspolaganju, da pružite nekome pomoć, da date anesteziju i da budete maksimalno koncentrisani da primenite najbolje moguće rešenje u tom trenutku, za tog pacijenta.

Ja to pričam iz iskustva nekoga ko je dosta godina radio u Urgentnom centru, pa onda znam šta znači raditi noćni rad i donositi velike odluke u četiri ujutru. Anestezija je jako lepa, sve dok čujete na monitoru onaj cik cak, ali ako nešto poremeti taj zvuk, onda  već može da bude opasno i da bude jako stresno. Na žalost, ovaj posao jeste jako stresan“.

Photo by Zinc Moon – anestezija

Poziv anesteziologa je stresan ali i lep kako  nam reče naša sagovornica. Nagrada sledi kada pacijenta vrate u život.

dr Sanja Filipović: „Reanimacioni postupci su ti kojima vi praktično vitalne funkcije pacijenta vraćate u pređašnje stanje. Reanimacija je skup mera i postupaka koje primenjujemo  prvenstveno kod životno ugrožrnih pacijenata. To su različiti uzroci koji dovode do tog stanja: mogu biti i neposredno nakon operacije, tokom intervencije, mogu biti pacijenti koji su došli pravo sa ulice, neki politraumatizovani pacijenti koji su životno ugroženi i takvi su dovedeni u operacionu salu, odnosno u bolnicu.

Reanimacija

To je skup postupaka i mera koji vi primenjujete od samog početka kod takvog životno ugroženog pacijenta. Počinjete i izvodite sve dok ga ne vratite u njegovo optimalno stanje. To je nešto najlepše, kada vi izreanimirate pacijenta. To je nešto najlepše što može da bude u ovom pozivu. Taj osećaj i nagrada koju vi osećate kada vidite da ste nekoga vratili u život, to je nešto apsolutno neprocenjivo  i nenadoknadivo na bilo koji drugi način. Zbog tog osećaja koji vi nosite u sebi lepo j ebiti anestziolog.“

Ceo prilog možete pogledati klikom na link OVDE.