fbpx

Neinvazivne i hirurške procedure kod lečenja problema kolena

03-03-2017

U Atlas opštoj bolnici koristeći opremu poslednje generacije uz iskustvo eminetnih stručnjaka, primenjuju se kako hirurške, tako i druge, neinvazivne i regenerativne  metode lečenja: ramena, lakta, kuka, kolena i stopala.

Atlas opšta bolnica poseduje Centar za artroskopiju i sportsku hirurgiju i Centar za opštu ortopediju i traumatologiju u kojima se upešno primenjuju sve vrste procedura i terapija.

Dr Gordan Gavrilović specijalista ortopedije u Atlas Opštoj bolnici jedan je od lekara kojem sportisti najčešće ukazuju poverenje. Operisao je mnoge poznate fudbalere, košarkaše, džudiste, rukometašice, odbojkaše… U praksu je uveo više od 20 novih tehnika u ortopediji i sportskoj traumatologiji i to još na tlu bivše Jugoslavije. Dr Gavrilović učio je više od 70 odsto ortopeda u Srbiji. Godišnje obavi između 400 i 500 intervencija, a aktivno operiše od 1991. godine danas sa nama razgovara o procedurama kod lečenja kolena.

Dr Gordan Gavrilović

KOLENO –  JEDAN OD NAJKOMPLEKSINIJIH ZGLOBOVA

Koleno je jedan od najkompleksnijih zglobova u ljudskom telu i zbog svoje specifičnosti često je izloženo povredama. Zglob kolena čine tri kosti – butne, potkolene i čašice (femura, tibije i patele). Pored toga između potkolene i butne kosti nalaze se dva jastučića – meniskusi, i dva ukrštena ligamenta, zahteva usklađen ritam rada bedrene kosti, gorenične kosti, čašice, ligamentata i mišića da bi ostalo snažno i zdravo. Celokupna težina organizma ide preko zgloba kolena. U slučaju povrede ili bolesti pacijent oseća bol, slabost i ograničenost.

UZROCI BOLA U KOLENU

Uzroci bola u kolenu mogu biti različiti. Najčešće su to zapaljenski procesi, degenerativni procesi, povrede ili statičke deformacije. U postavljanju dijagnoze veoma je važna anamneza, pregled ortopeda koji utvrđuje opšte stanje zgloba, jačinu bola i obim pokreta. Zatim slede pregled ultrazvukom, snimanja rentgenom i magnetnom rezonancom koja daje najviše odgovora, kao i artroskopija. Bol u kolenu prilikom penjanja ili silaženja niz stepenice, krckanje i škripanje, nelagoda u zglobu (“zatezanje”), kao i noćni bolovi, najčešće ukazuju i dovode do ireverzibilnih degenerativnih promena na hrskavici u zglobu kolena (jednostavno rečeno, hrskavica se “troši”), a pod najvećim rizikom su gojazne osobe. Preterana fizička aktivnost, posebno vrhunski sport, takođe je  bitan faktor rizika za razvoj gonartroze. Prema rečima dr Gavrilovića, gonartroza pogađa oko tri procenta populacije, a znatno je više obolelih žena. U oko 45 odsto slučajeva degenerativna promena zglobne hrskavice je obostrana (na oba kolena).

NAJČEŠĆE POVREDE KOLENA

Najčešće povrede kolena su povrede meniskusa i povrede ligamentarnog aparata koji narušavaju stabilnost zgloba kolena. Neoperativno lečenje povrede meniskusa i ligamentarnog aparata radi se uglavnom tamo gde je moguće primeniti fizikalnu terapiju, a hirurškim putem radi se artroskopski.

U cilju očuvanja važne funkcije kolena – pokretljivosti, tim stručnjaka izvodi najsavremenije operacije i intervencije na kolenu o kojima će nam više reći dr Gordan Gavrilović, ortoped Atlas opšte bolnice.

Ugradnja proteze kolena (artroplastika kolena)

Kod početnog stepena artroze, primenjuje se konzervativno lečenje. Ono obuhvata fizikalnu terapiju, smanjenje telesne težine, protivupalne blokade u zglob i primenu analgetika.

Kod uznapredovale artroze kolena, kod koje je došlo do potpunog oštećenja hrskavice svih delova kolena, potrebno je učiniti zamenu zglobnih ploča kolena, odnosno ugraditi endoprotezu kolena (takozvana artroplastika).

Ukoliko je oštećen samo unutrašnji ili spoljašnji deo kolena, moguće je ugraditi parcijalnu endoprotezu. Da bi se ugradila parcijalna endoproteza, ostali delovi kolena moraju biti uredni, odnosno, hrskavica mora biti očuvana.

Na taj način, bol nestaje, a pacijent ponovo dobija punu pokretljivost kolena objašnjava dr Gavrilović.

Stabilizacija patele

Patela može biti nestabilna iz mnogo razloga. Neki od njih uključuju urođene labavosti mekih tkiva, koštane displazije (nedovoljno razvijene koštane strukture), a veliki deo zauzimaju i povrede ligamenata koji stabilizuju patelu.

Patela se može stabilizovati artroskopskim presecanjem vezivnog tkiva sa spoljne strane patele (lateralno opuštanje), i šivenjem vezivnog tkiva s unutrašnje strane patele (medijalna rafija). Na taj se način patela opet dovodi u pravilan položaj u odnosu na bedrenu kost. Kod traumatske luksacije (iskakanja) patele, pri čemu dolazi do rupture medijalnog ligamenta patele, radi se rekonstrukcija tog ligamenta.

Moguće su i koštane operacije stabilizacije patele. Rehabilitacija zavisi od vrste operacije.

Korektivne osteotomije

Kod mlađih osoba s početnim znacima artroze, moguće je usporiti degenerativne promene u zglobu, ispravljanjem poremećene osovine O ili X kolena. Takvi zahvati nazivaju se korektivne osteotomije.

Kod „O“ kolena radi se osteotomija tibije, a kod „X“ koljena osteotomija femura. Mesto osteotomije fiksira se pločom i vijcima.

Što se tiče rehabilitacije nakon ove procedure, pacijent ostaje u bolnici 2-3 dana. Odmah započinje s razgibavanjem kolena i hoda sa dve štake, tj. u rasterećenju, do prve kontrole za 6 nedelja. Tada je RTG kontrola. Nakon toga pacijent obično odbacuje jednu štaku i počinje sa postepenim opterećenjem operisane noge. Dalje kontrole su na tri, šest meseci nakon operacije. Za lečenje degenerativnih bolesti i povreda kolena, koriste se regenerativne terapije – ACP i PRP.

Artroskopija kolena

Hirurška procedura tokom koje se unutrašnjost zgloba pregleda pomoću optičkog instrumenta povezanog sa kamerom, zove se artroskopija. U artroskopiji se koriste manji hirurški instrumenti koji se uvode u zglob kroz jedan ili više dodatnih rezova.

Dr Gavrilović ističe da su prednosti artroskopske hirurgije u odnosu na klasičnu metodu pristupa – artrotomiju  u tome što je manje invazivna.  Tokom postupka nanosi manju štetu vezivnom tkivu, obezbeđuje bolju vidljivost unutrašnjeg zgloba i kraće vreme oporavka nakon intervencije, što je posebno značajno kod sportista.

Prilikom artroskopskog pregleda, ortopedski hirurg pravi mali rez na koži pacijenta kroz koji uvodi optički instrument (artroskop) koji sadrži sistem sočiva i osvetljenja za uvećanje i osvetljavanje slike struktura iz unutrašnjosti zgloba.

Artroskopija kolena

Slika se zatim prenosi optičkim vlaknima do male kamere koja je povezana sa monitorom na kome hirurg posmatra unutrašnjost zgloba tokom pregleda ili terapijskog postupka.

Na taj način jasno može da se vidi u kakvom su stanju zglobna hrskavica, ligamenti, kapsula i druge zglobne strukture i doneti odluka o daljem lečenju.

Artroskopijom kolena mogu da se ustanove i leče sledeći poremećaji:

povrede ligamenata, meniskusa i tetiva

zapaljenje sinovije kolena (sinovitis)

zglobni prelomi

slobodna zglobna tela sastavljena od hrskavice i kosti

oštećenja zglobne hrskavice

HRSKAVICA MOŽE DA SE SPASI

Doskora se smatralo da ne postoje načini lečenja koji mogu pospešiti oporavak hrskavice. Međutim, poslednjih godina razvijene su metode regenerativne ortopedije za koje je dokazano da dovode do regeneracije hrskavice kolena, a neke od njih se već primenjuju u Atlas opštoj bolnici, kaže dr Gavrilović.

Regenerativna medicina i terapije se ne mogu primenjivati kod pacijenata koji se leče od malignih oboljenja, pacijenata sa hroničnim oboljenjima krvi, pacijenata koji se leče od autoimunih oboljenja i pacijenata u akutnoj infekciji.

Široku primenu i odlične rezultate ovaj vid terapije daje u sledećim oblastima:

ortopedija, sportska medicina, estetska medicina, plastična hirurgija i maksilofacijalna hirurgija.

Ortopedija

U ortopediji se ovakva terapija najčešće koristi kod degenerativnih promena na zglobovima, kao što su:

koksartroza, oštećenja hrskavice kolena, ramena, lakta i slično.

Cilj terapije je da spreči dalje propadanje zgloba i delimično regeneriše oštećeno tkivo, naročito hrskavicu, pa na taj način pacijent ima znatno manje tegobe. Mogu da se tretiraju svi zglobvi bez izuzetka, a najčešće koleno, kuk, rame i skočni zglob.

U zavisnosti od indikacije, lekari Atlas opšte bolnice će odrediti terapiju i način njenog sprovođena u cilju postizanja najboljih rezultata.

Sportske povrede i regenerativne terapije

Primena regenerativne medicine kod sportskih povreda, daje odlične rezultate kod svih vrsta tendinopatija kao i kod parcijalnih ruptura, ligamenata, tetiva i mišića. Terapija se može sprovesti kod akutnih i hroničnih promena muskuloskeletnog sistema. Njen cilj je da se iz krvi izdvoje neophodne komponente za zarastanje tkiva i da se one lokalno aplikuju na mesto povrede. Postupak se najčešće sprovodi pod kontrolom ultrazvuka, a kako bi se što preciznije definisala i tretirala povređena zona. Ovom terapijom mogu da se tretiraju povrede ahilove tetive, teniski lakat, “jumper knee”, rotatorna manžetna, …

Profesionalnim sportistima, ovakva terapija omogućava brži povratak na teren. Ono što je posebno važno je činjenica da se od strane Svetske anti – doping agencije ne tretira kao doping.

Neophodno je, napominje dr Gavrilović, da se pacijent javi neposredno posle povrede, kako bi se što pre uradila magnetna rezonanca i na osnovu toga utvrdila adekvatna metoda lečenja kao i terapija.  Svako čekanje i dugotrajna povreda dovode do oštećenja okolnih struktura, naročito unutrašnje strane hrskavice, što otežava, tačnije, predstavlja kontraindikaciju za izvođenje hirurških zahvata.

 

Atlas Opšta Bolnica organizuje transport pacijenta bez obzira na to gde se pacijent nalazi. Bolnica pruža sve vrste hirurških intervencija a posebno ortopedskih, poseduje 30 bolničkih kreveta, intenzivnu negu i neprekidan nadzor lekara. Svojim pacijentima stoji na raspolaganju 24 časa, 365 dana u godini. Sve sobe opremljene su udobnim krevetima, sa TV-om i internetom a svojim pacijentima nudi mogućnost izbora obroka. Atlas opšta bolnica veoma uspešno sprovodi fiziklanu terapiju i rehabilitaciju za svoje pacijente.