„SVI SU REKLI DA SAM DOŽIVOTNI INVALID – JA DANAS HODAM“ 

Ovo što ćemo vam danas ispričati i pokazati ako pitate našeg pacijenta je bajka i ona ima srećnan kraj.

Mladić koga vidite na slikama živeo je potpuno normalan život, družio se, izlazio i igrao fudbal veoma uspešno. Onda se desio rat u njegovoj zemlji. Poput mnogih drugih njegovih sugrađana, Sohaib je postao žrtva ratnih okršaja i teško je  ranjen. Sohaib Oun je ranjen metkom u kičmu, ostao da leži na zemlji nepokretan i tu počinje njegova surova realnost i borba koja traje dve godine.

Mladić kome je jedini san do tada bio da zaigra fudbal za svoj omiljeni tim, postao je praktično invalid koji ne može samostalno da hoda i koji se svakodnevno bori sa enormnom dozom bolova! Hitna medicinska pomoć mu je ukazana odmah nakon ranjavanja  u bolnici u Libiji, nakon toga je prebačen u Tunis gde je i operisan nekoliko puta neuspešno  a nakon toga otišao je u bolnicu u Italiji.

Na žalost lekari su samo mogli da konstatuju činjenicu da je povreda takva da za njega nema rešenja i nema nade, da verovatno nikada više neće koristiti desnu nogu i da što se njihovih mogućnosti lečenja tiče, za Sohaiba nema pozitivnog rešenja. Lekari su Sohaibu prepisali velike doze lekova protiv bolova i poslali ga kući.

“Malo je reći da sam bio očajan, moja porodica je patila zbog mene a nisu imali načina da mi pomognu, trpeo sam velike bolove, svi pokušaji da mi se pruži neka medicinska pomoć pali su u vodu, moje stanje se svaki dan pogoršavalo. Bolovi su me držali budnim noćima, preko dana sam sedeo u invalidskim kolicima ili sam pomoću štaka vukao nogu kako bi se barem malo kretao. Prilikom sedanja morao sam rukama da savijam nogu a ustajanje je bilo toliko bolno da mi je svaki put trebao enorman napor da se podignem. Polako sam počeo da padam u depresiju, uzimao sam sve veće količine lekova protiv bolova i počeo sam da razmišljam o  činjenici da sam invalid do kraja života i da više nikada neću hodati a san o trčanju i fudbalu od tog trenutka je zaista za mene postao san.”

Nedugo potom posredstvom prijatelja pacijent dobija informacije o Atlas opštoj bolnici, specijalistima koji obavaljaju veoma komplikovane operacije i koji  uz veliko znanje i motivaciju da pomognu najtežim pacijentima, vrlo često uspešno leče sve one za koje do tada nije bilo medicinskih mogućnosti ni rezultata. Ubrzo potom ostvaren je kontakt i Sohaibova  medicinska dokumentacija je stigla za Srbiju.

Pacijent povređen upucavanjem u kičmu, nemogućnost pokretanja desne noge, veliki bolovi…

dg Laesio n.ischiadici dex. Explosivum reg. glutealis

Tim lekara Atlas opšte bolnice koji su činili ortopedi, neurohirurzi, spinalni hirurzi, specijalisti fizikalne medicine i dijagnostičari napravili su plan lečenja i obavestili pacijenta da žele da pokušaju da mu pomognu.

Sohaib je došao u Srbiju u martu 2017. godine. Odmah je napravljen plan lečenja koji je podrazumevao fizikalnu terapiju, dva operativna zahvata i potpom rehabilitaciju i banju. Sohaib je smešten na stacionar Atlas opšte bolnice koji je postao njegov dom narednih osam meseci kako se ispostavilo.

Prva operacija je urađena 10.04.2017. godine  – Exploracio n.ishiadici et neurolisis externa reg. glutealis lat. Dex  u kojoj je doktor Milenko Savić neurohirug/spinalni hirurg sa doktorom Slavišom

Zagorcem ortoped/spinalni hirurg uradio prilično komplikovano oslobađenje nerva.

Nakon toga pacijent je podvrgnut fizikalnoj terapiji i započet je rad sa psihijatrom koji je radio na pshičkom stanju pacijenta kako bi ga oslobodio zavisnosti od tableta protiv bolova i popravio njegovo depresivno stanje. Kako je vreme prolazilo pacijent je osećao poboljšanje po pitanju bolova i počeo je da spava, da više vremena provodi napolju i prvi put nakon dve godine od povrede pomislio kako se prvi put oseća bolje. Medicinsko osoblje Atlas opšte bolnice pored obaveznih i svakodnevnih terapija i pregleda koji su rađeni trudilo se da na svaki mogući način pomogne Sohaibu da se oseća što prijatnije i da mu bolnički dani prolaze što brže. Neretko smo zaticali osoblje bolnice kako nakon radnog vremena igra sony play station sa pacijentom u dnevnom boravku, svaki dan je neko od osoblja sat vremena učio srpski jezik sa njim a Sohaib je otpočeo i časove engleskog jezika kako bi komunikacija bila što bolja. Vrlo brzo na njega smo gledali kao na našeg člana, vikendom je sa obavezno raspremao garažu sa vozačima, pravio kafu na pauzama i postao je deo Atlas porodice.

Za rođendan mu je priređeno iznenađenje sa tortom, svećicama i malom proslavom u krugu bolnice.  Sohaib je prvi put zaplakao,” Ja koji nisam plakao ni pored svih ovih bolova koje svakodnevno trpim, u tom trenutku sam osetio toliku količinu ljubavi, pažnje i zahvalansoti i emocije su me savladale”.

Druga operacija je urađena 03.07.2017. – Implantatio Spinal cord stimulator (Medtronic) u kojoj je ugrađen neuro stimulator kompanije Medtronic.

Pacijent je nakon operacije podvrgnut fizikalnim terapijama u dogovorenoj banji i Atlas opštoj bolnici.

Usledio je period u kome je doza bola svedena na minimum, pacijent je prestao da konzumira tablete protiv bolova i opšte stanje pacijenta se vidno popravilo. Rekao nam je da mu se vraća volja za životom i da je ovo VELIKI USPEH u njegovom lečenju.

Međutim, 09.09.2017. je dan koji će Sohaib pamtiti celoga života i za koji kaže da je njegov novi rođendan. Naime, on je počeo da oseća neko strujanje u nozi i tokom vežbanja sa terapeutom pomerio je prste na nogama. To je bio veliki razlog za slavlje i znak da je nerv počeo da reaguje na stimulacije. Kroz nekoliko narednih dana pacijenta smo ohrabrivali da pokuša i samostalan hod bez oslonca na štake. Momenat kada je Sohaib ustao i stao na svoje noge i zatražio od teraputa da mu pusti ruku bio je ogroman uspeh i velika radost, kako njegova tako i cele Atlas bolnice. On je odmah pozvao svoju familiju, obavestio ih da stoji i ta fotografija ubrzo je velikom brzinom podeljenja socijalnim mrežama gde su mu svi čestitiali i hrabrili ga da nastavi sa vežbama.

„Trenutak kada sam ustao, i rekao fizioterapeutu da sam spreman da me pusti je momenat koji je za mene bio san koji počinje da se ostvaruje. Direktor bolnice doktor Igor Georgijev mi je stalno govorio, budi uporan, nemoj nikada da odustaješ, mi nećemo i siguran sam da ćeš hodati. U tom trenutku sam shvatio da je bio u pravu, oni su se borili za mene svim raspoloživm sredstvima a ja sam se trudio da uradim svoj deo „posla“ i to je na kraju donelo rezultat“.

E sada ide onaj neverovatan deo ove priče, dan kada pacijent koji je pre 8 meseci došao tužan i bez nade u kolicima u Atlas bolnicu, moli sve zaposlene bolnice da pogledaju kroz prozor. Dole ne ulici stajao je i mahao Sohaib, sigurnim koracima prošetao je ulicom i uzvikivao na dorbom srpskom  „Ja sam prohodao,uspeli smo“.

„  7 oktobra 2017. sam ponovo počeo da hodam. Plakali su svi u bolnici, doktori, sestre, terapeuti, higijeničarke, komšije iz ulice, ostali pacijenti sa kojima sam ležao. Plakali smo od sreće i svi su mi čestitali a ja, ja sam samo govorio: OVO JE SAN, LjUDI JEL OVO STVARNO, UŠTINITE ME DA BUDEM SIGURAN DA SAM BUDAN, JA HODAM, JA PONOVO HODAM. Ovaj dan ću pamtiti do kraja života jer je ovaj dan moj novi rođendan. Hvala svima iz Atlas opšte bolnice, ja zaista ne znam kako da se zahvalim svim ovim divnim ljudima, teško mi je da zadržim emocije kada pričam o zaposlenima iz bolnice a da ne zaplačem. Moje HVALA je malo za ono što su mi pružili, moje HVALA ljudima koji su učinili da ponovo hodam. Ja sam najsrećniji čovek na svetu trenutno, verujte mi „!

Idem odmah da prošetam ulicama ovog prelepog grada Beograda na svojim nogama. Štake ću ostaviti ovde, mislio sam da ih polomim i bacim ali ću ih ostaviti nekom sledećem pacijentu kome želim scenario poput mog. Za dva dana vraćam se kući, bez kolica bez štaka, ja u stvari mogu da trčim kući. Moja porodica ispratila me sa suzama u očima u kolicima i bez nade a vraćam se sam bez medicinskog osoblja, hodam samo sa svojim koferom prepunim prelepih uspomena iako dolazim iz bolnice. Ono što mogu je da svima pričam moju priču i da pominjem Atlas bolnicu i ono što su za mene uradili svi. Hvala doktorima Milenku Saviću, Slaviši Zagorcu, Igoru Georgijevu, hvala anestetziji, pshijatrima, fizikalnoj terpapiji, stacionaru, tehničarima, sestrama, vozačima -vi ste moja nova porodica“.

Atlas opšta bolnica 24h, 365 dana u godini nikada ne odustaje!

Oprema poslednje generacije i tim eksperata koji  će uvek  pokušati  i pružiti ogromne napore da lečenje uspe, velika doza nege, pažnje i ljubavi rešava čak i “nemoguće” medicinske probleme. To je ono što nas razlikuje od ostalih.

PogledajteVIDEO prilog o lečenju pacijenta: