fbpx

Šta su čukljevi i kako se leče

09-06-2020

Čukljevi se mogu smatrati bolešću savremenog doba. O problemu čukljeva, govori doktor Želimir Jovanović, specijalista ortopedije sa traumatologijom, konsultant Opšte bolnice Atlas.

Deformiteti sa kojima se ortopedi najčešće susreću

Dr Želimir Jovanović: ” Stopalo predstavlja jedan kompleksan sklop. Dvadeset šest kostiju, preko trideset zglobova i sto ligemanata. Na svakom tom segmentu ili delu stopala, može da nastane deformitet. Deformiteti sa kojima se mi najčešće srećemo su ravna stopala, čukljevi, deformiteti prstiju kao i neki deformiteti koji se javljaju kod određenih stanja koja nemaju veze sa stopalima kod sistemskih oboljenja. Na primer dijabetes i neuropatsko stopalo.”

Čukljevi

Dr Želimir Jovanović: ” Postoje istraživanja koja govore da su deformiteti stopala u porastu. Oko 23-25% je broj osoba sa ovim deformitetom koja figurira u starosnoj dobi do 65. godine. U populaciji ljudi, koji imaju preko 65 godina, procenat je nešto veći. Čak se može naći u stučnoj literaturi i do 40 procenata.”

Koji su uzroci pojave čukljeva?

Dr Želimir Jovanović: ” Postoje, naravno, nasledni faktori sa kojima se rađamo. Postoje i faktori na koje mi možemo da utičemo. Na primer obuća, telesna masa i aktivnosti kojima se bavimo.”

Obuća kao jedan od uzročnika

Dr Želimir Jovanović: ” Ako kažem da rizikujemo zdravlje naših stopala, nauštrb neke mode koju pratimo, možda me neki pogrešno shvate. Ja to svakako ne bih želeo. Moramo biti svesni, da obuća koja je uska u prednjem delu i štikle, odnosno potpetice, dovode do povećanja pritiska na prednji deo stopala. To je jedan od razloga za razvoj ovog deformiteta. Obuća mora da bude kvalitetna, udobna, komotna, izrađena od kvalitetnih materijala. Uložak mora da pruži adekvatnu potporu stopalu. Naša stopala trpe veliko optrećenje, koje fiziološki treba da bude raspoređeno na određene tačke. Ako nosimo nekvalitetnu obuću, odnosno obuću koja nema uložak, onda dolazi do biomehaničkih promena koje na kraju rezultuju deformitetima. Uložak služi da nam rastereti stopalo i da rasporedi sile koje stopalo trpi.

U Atlas bolnici u okviru Centra za artroskopiju i sportsku hirurgiju i  Centra za opštu ortopediju i traumatologiju izvode se ortopedske intervencije stopala, kolena, kuka, ramena, skočnog zgloba

Kada nastaju čukljevi?

Dr Želimir Jovanović: ” Deformitet čukljeva se može javiti u bilo kom periodu. Javlja se i kod dece i kod odraslih.  Takođe, javlja se i u poznoj starosti, samo što uzroci nisu isti. Kod dece, najčešće su razlozi neki sindromi, u sklopu kojih se javljaju deformiteti i neke sistemske bolesti. U starijoj dobi, degenerativne promene su nešto što bi bila osnova uzroka. Značajno su češći kod žena, u zavisnosti od ispitivane populacije. U nekim populacijama oko 9:1, u nekim čak i do 15:1 se javljaju češće kod žena.”

Čukljevi na stopalima

 

Povezanost čukljeva i kičme

Dr Želimir Jovanović: ” Direktna povezanost čukljeva, kao entiteta, sa problemom kičme ne postoji. Osobe koje imaju problema sa čukljevima, nesvesno menjaju šemu hoda. Nesvesno menjaju način na koji se njihovo stopalo oslanja na podlogu pri hodu. Promenjena biomehanika hoda, može da dovede do problema, koji je poznat kao bol u donjem delu leđa.”

Simptomi čukljeva

Dr Želimir Jovanović: ” Bol je dominantan simptom. Kod blažih oblika deformiteta ili deformiteta u početnoj fazi, čukljevi mogu biti asimptomatski. Sa progresijom tog deformiteta, napreduju i tegobe odnosno bolovi, sve do situacije ako se jave obostrano. Teški deformiteti mogu dovesti i do jednog stepena invaliditeta. Pacijenti se retko jave lekaru ili se jave tek kada deformitet napreduje. Tada mi nemamo veliki izbor lečenja, ne možemo nekom neinvazivnom metodom da im pomognemo baš kako treba. Stiče se utisak da su problemi sa stopalima u drugom planu što se naše populacije tiče. Pažnja se više obraća na degenerativna oboljenja velikih zglobova, na traumu velikih dugih kostiju i tako dalje.

Stopalo predstavlja kompleksan sklop koji čini 26 kostiju, preko 30 zglobova i 100 ligemanata

Uticaj čukljeva na kvalitet života

Dr Želimir Jovanović: ” Osoba koja ima ozbiljne probleme, može biti sprečena da obavlja normalne životne aktivnosti. Uglavnom se tegobe pogoršavaju sa hladnijim mesecima. U periodu kada smo primorani da svakodnevno nosimo cipele, pritom ako su neadekvatne, onda to dovodi do problema. ”

Koliko zaista alternativna rešenja mogu da pomognu kod problema sa čukljevima?

Dr Želimir Jovanović: ” Držao bih se zvanične medicine i zvaničnih stavova, koji su potkrepljeni stručnim radom i iskustvima koja postoje. Postoje jasne preporuke, kad i u kom momentu, na koji način treba lečiti čukljeve.”

Postavljanje dijagnostike

Dr Želimir Jovanović: ” Dijagnoza deformiteta nije teška. Potrebno je da se pacijent javi specijalisti ortopedske hirurgije, koji će napraviti dobar klinički pregled. Specijalista će uzeti anamnezu i napraviti adekavtan rendgenski snimak stopala. Na osnovu toga može se postaviti dijagnoza.”

čukalj na stopalu

Čukljevi – progresivnost deformiteta

Dr Želimir Jovanović: ” Deformitet čukljeva je progresivnog karaktera. Mi ne znamo kojom će brzinom napredovati. Postoje istraživanja da će se kod  ljudi koji imaju genetsko opterećenje, deformitet ranije javiti i brže napredovati.”

Stepeni deformiteta

Dr Želimir Jovanović: ” Postoje blagi početni stepeni deformiteta, koji praktično ne daju nikakve simptome. Zatim deformitet progredira u jedno jako teško stanje, gde taj zglob na kom se javlja deformitet postane neupotebljiv, odnosno potpuno razoren.”

Kada je nehirurško, a kada je obavezno hirurško lečenje?

Dr Želimir Jovanović:  “Nehirurško lečenje podrazumeva promenu režima života. Pacijenti bi trebalo da izbace sve ono što im stvara tegobe. To znači korigovanje obuće, fizičke aktivnosti i smanjenje telesne mase. Pored navedenog, postoje i ortopedska pomagala koja mogu na neki način da olakšaju tegobe. Analgetska terapija i fizikalna terapija su neki od načina za neinvazivno lečenje.

Operacija čukljeva

Dr Želimir Jovanović: “Operacija, odnosno izbor hirurške tehnike, zavisi od stepena deformiteta i od želje pacijenta. Postoji preko stotinu hirurških tehnika vezanih za korekciju stopala. Hirurzi rade ono sa čim su familijarni, najčešće koriste svoje tehnike. U odnosu na stepen deformiteta, postoje tehnike koje podrazumevaju samo mekotkivnu korekciju, bez intervencije na koštanom sistemu. Zatim, kako progreduje deformitet, dolazi do kompleksnijih koštanih hirurgija koje se rade na više nivoa.”

Kada je operacija jedino rešenje?

Dr Želimir Jovanović: “Mi, hirurzi, volimo sve da operišemo. Ako gledamo rendgenski snimak, ako gledamo rezultat i pratimo literaturu, onda možemo da kažemo da što pre se operacija izvede, to je lakši hirurški zahvat i za pacijenta i za hirurga. Koriste se drugačije hiruške tehnike. Bolji su rezultati, pacijenti se brže oporave. Ako pitate naše učitelje, oni će vam reći da čukljeve treba operisati samo kada svakodnevno prave tegobe i menjaju potpuno način života pacijenta. Moj lični stav je negde između. Mislim da je svaki pacijent individua za sebe. Individualizacija pristupa je jako bitna. Pacijent treba da zna šta ga čeka, na koji način se leče čukljevi, šta može da očekuje pozitivno a šta negativno. Pacijent treba da zna kakve su moguće komplikacije odnosno kakvi ishodi mogu da budu. U jednom dogovoru sa pacijentom, treba odlučiti da li operisati, kada operisati, da li sačekati ili ne.”

Koja su najčešća pitanja pacijenata?

Dr Želimir Jovanović: ” Najčešća pitanja su vezana za to da li mora da se operiše i da li postoji neki drugi način. Takođe, interesuju se koji je period nakon kojeg mogu da se vrate normalnim životnim aktivnostima.”

Koji je period za povratak aktivnostima nakon hirurgije?

Dr Želimir Jovanović: ” Zavisi od izbora hirurške tehnike, zavisi od pacijenta i njegove saradnje sa lekarom. Često se desi da pacijenti koji se osećaju dobro posle operacije, jednostavno ne žele da poslušaju savet lekara. Ne žele da odmore još malo. Misle da mogu da počnu sa ozbiljnijim aktivnostima i onda se javljaju bol, otok i problemi. Kod mekotkivnih operacija, sa skidanjem konaca, pacijenti počinju sa ozbiljnijim oporavakom odnosno rehabilitacijom. U slučajevima kada se rade osteotomije, odnosno presecanje kostiju i korekcija na koštanom aparatu, kosti zahtevaju neko vreme da zarastu u dobroj poziciji u koju smo ih mi stavili. Nakon toga počinje rehabilitacija. Otprilike 2-3 meseca je potrebno da se pacijenti vrate normalnom životu, bez tegoba ili sa minimalnim tegobama.”

Apsolutno mirovanje ili opreznost?

Dr Želimir Jovanović: ” Pacijenti su praktično sutradan, posle operacije, na nogama. Samo što se ne oslanjaju na prednji deo stopala gde je rađena korekcija, nego se oslanjaju na petu. U prvom postoperativnom roku poželjno je da miruju, da odmaraju nogu zbog smanjenja otoka i da uzimaju adekvatnu terapiju.”

Anestezija kod operacije čukljeva

Dr Želimir Jovanović: ” Odluku o anesteziji donose anesteziolozi. Čukljevi se operišu u opštoj anestezij. Postoje nove valant  procedure, gde hirurg u mesto koje operiše daje lokalnu anesteziju. To je tek u povoju. U svetu su tu metodu počeli da rade, tako da se nadamo da ćemo u nekoj bliskoj budućnosti biti u situaciji da operišemo čukljeve, na sličan način na koji operišete zub kod stomatologa, u lokalnoj anesteziji. Savetovao bih da se sa anesteziologom odluči oko izbora anestezije.”

opšta anestezija Atlas bolnica

Da li je operacija trajno rešenje?

Dr Želimir Jovanović: ” Najčešće jeste trajno rešenje. Mi se u toku operacije trudimo da korigujemo sve to što je potrebno. Trudimo se da zadržimo tu poziciju određenim implantatima ili na neki drugi način. U zavisnosti od toga kako se mi odlučimo, u odnosu na sam slučaj. Moram da kažem da postoje situacije kada operacija nije trajno rešenje, odnosno kad dolazi do nekih komplikacija. Te komplikacije mogu da budu banalne, beznačajne, a mogu da budu i ozbiljne. Svakako moramo da kažemo da postoji i situacija kada dođe do recidiva bolesti.”

Koliko su česti recidivi čukljeva?

Dr Želimir Jovanović: ” Recidivi nisu česti, ali do njih ipak dolazi. Neznatan je procenat do kojih dodje do recidiva, ali svakako se dešava.”

Šta je zdrava preventiva da zaista ne dođe do problema sa čukljevima?

Dr Želimir Jovanović: ” Ako imamo na umu sve što smo rekli, zbog čega čukljevi mogu da nastanu, onda bi trebalo da se ponašamo u skladu sa tim. Ne mora da znači da ako jednom obujete cipele sa visokom potpeticom ili uske cipele napred, da ćete dobiti deformitet čukljeva. Ukoliko vam je to stil života, onda morate da budete svesni da ste u riziku da deformitet i dobijete.”

Pitanje pacijenta:

Sa 10 godina pojavile su mi se artroze na prstima ruku. Sada se to javlja i na prstima nogu i stvara mi zadebljanja. Dešava se kada duže hodam da počne da boli. Šta je preporuka, pošto znam da se artroza ne leči?

Dr Želimir Jovanović: ” Pacijentkinja je najpre imala problem sa šakama, a kasnije se taj problem pojavio i na stopalima. To sve podseća na jedno sistemsko oboljenje koje treba ispitati. U svakom slučaju za neke detaljnije informacije bi bilo najbolje da pacijentkinja dođe na pregled gde ćemo utvrditi to činjenično stanje. Pacijentkinja je rekla da su joj savetovali da se artroze ne leče, ja se ne bih složio sa tim. Postoje načini na koje se leče, znači i operativno i neoperativno. Mislim da za pacijentkinju postoji neko rešenje da joj se bar smanje tegobe, ako ne, da se skroz obezboli. Bez kliničkog pregleda i bez neke slike ne bih mogao ništa detaljno da kažem.”

Ceo prilog možete pogledati klikom OVDE.

Za sve dodatne informacije pozovite naš call centar 0117858888 ili 0603292411