Nemanja ima 27 godina i došao je u Atlas opštu bolnicu na intrevencjiju – artroskopija skočnog zgloba. Pred ovu neinvazivnu hiruršku intervenciju rekao nam je koliko dugo ima probleme i na koje načine je pokušavao da ih reši.
Nemanja: „Već sedam godina osećam neki omanji bol u zglobu, koji se poprilično povećavao u zadnje dve godine. Išao sam na razne fizikalne terapije, magnete i struje ali ništa nije davalo željeni rezultat. Zato sam se odlučio za ovaj hirurški zahvat“.
Kako je indikovana i predložena artrospkopija?
Nemanja: „Ja sam posle nekog vremena, kada sam video da mi fizikalna terapija ne pomaže, shvatio da mi treba hirurška pomoć. To je bilo otprilike pre godinu dana. Shvatio sam da ću ići na hiruršku intervenciju. Išao sam kod raznih doktora i tražio razna mišljenja, da bi na kraju došao ovde u Atlas opštu bolnicu“.
Da li znaš šta je artroskopija?
Nemanja: „Pročitao sam na internetu da to nije čak ni hirurški zahvat, ako sam ja to dobro pročitao. Da se prave mali rezovi na zglobu od pet milimnetara. Da se ulazi sa nekom mini kamerom i da se taj deo čisti. E kako se zglob čisti, to još nisam pročitao i naučio“.
Tebi je važno samo da budeš bez bola posle
Nemanja: „Da, samo je to važno“.
Dok su Nemanju u sali pripremali za operaciju i uvodili u opštu anesteziju, Ass dr Vladan Stevanović, hirurg, koji će ga artroskopski operisati, objasnio je šta podrazumeva konkretna procedura, šta će i na koji način da radi.
Ass dr Vladan Stevanović: „Artrokospija skočnog zgloba podrazumeva da ćemo oštećeni deo hrskavice ili odstraniti ili sačuvati. Koštani deo koji je oštećen, popunićemo sa veštačkom kosti i vratiti njegov deo hrskavice. Ukoliko to nije moguće, napraviće se nešto što se zove mikro fraktura na mestu oštećene kosti. Napravićemo nešto što liči na onu hrskavicu koju je pacijent imao. Ta hrskavica više nije istog kvaliteta ali će imati funkciju koja će mu omogućitic jedan normalan i kvalitetan život nakon višemesečne rehabilitacije“.
Pacijentu je posle operacije neophogna fizikalna terapija.
Ass dr Vladan Stevanović: „Apsolutno. Tu će biti primenjen ceo protokol i pacijent će biti informisan šta ga sve čeka. Pošteda od oslonca kod određenih pokreta a potrebno je i određeno vreme. To u ortopediji podrazumeva više nedelja ne bi li neke stvari zarasle i prosto biologija ima neki svoj put.
Važno je da pacijent nakon artroskopije bude bez bola.
Ass dr Vladan Stevanović: „On će svakako biti bez bola i vratiti se funkciji. To je ono što je u njegovih 27 godina vrlo bitno“.
Doktor Vladan Stevanović, kome je uža specijalnost artroskopska hirurgija zglobova gornjih i donjih ekstremiteta, rekao nam je šta znači artroskopija i kada pacijenti mogu da se operišu na ovaj način.
Ass dr Vladan Stevanović: „Radi se o jednoj minimalno invazivnoj proceduri kojom se pomoću kamere mogu ispitati svi veliki i mali zglobovi. Artroskopija se koristi kako za terapijske tako i za dijagnostičke svrhe. Bilo da se radi o ramenu, laktu, ručnom zglobu, kuku, kolenu ili skočnom zglobu, sve nam je dostupno odgovarajućim instrumentarijumom i savremenom tehnikom kojom raspolažemo“.
Kolika je razlika između artroskopije i klasične operacije i koliko je to blagodet za pacijenta i za vas kao i za vašu struku.
Ass dr Vladan Stevanović: „Dobro ste rekli, blagodet je za sve. Minimalno invazivna podrazumeva da taj rez nije više takav da podrazumeva da sva tkiva treba otkloniti ne bi li došli do željenog cilja i njegovog rešavanja. To možemo raditi kroz male otvore, najmanje veličine jedan centimetar. Može ih biti najmanje dva ili više, zavisi od zgloba koji koristimo. Samim tim je oštećenje tkiva pacijenta mnogo manje i njegova rehabilitacija mnogo brža. Može se mnogo toga postići hirurškom tehnikom, čak su neke stvari dostupnije i vidljivije nego golim okom jer se radi sa uveličavajućim kamerama, Posmatramo sve na monitoru a savremeni instrumenti omogućavaju mnoge hirurške tehnike. Tako možemo raditi sve, od otklanjanja loših delova kosti ili tkiva do njihovog šivenja, reparacije, rekonstrukcije, menjanja novih, i taj spisak nije konačan“.
U glavniom se ova procedura kada je u pitanju ortopedija primenjuje kod mlađih pacijenata i kod sportista. Da medicina napreduje i da se savremeni trendovi i dostignuća primenjuju i kod nas u Srbiji potvrdio nam je Ass dr Vladan Stevanović i rekao da su sada kandidati za ovu neinvazivnu hiruršku metodu i stariji pacijenti.
Procedura za starije pacijente
Ass dr Vladan Stevanović: „To se značajno proširilo pogotovo u hirurgiji ramena, gde sada kod starijih ljudi dolazi do oštećenja mišića rotatorne manžetne i ne mogu da funkcionišu. Njihovo rame je oštećeno i možemo njihove mišiće ušiti ili staviti neke takozvane zakrpe koje mogu zameniti njihove mišiće i vratiti ih punoj funkciji. Govorim o ljudima 60 i 70 plus godina a i starijim. Što se kolena tiče, kada postoje degenerativna stanja i nisu još iz raznih razloga indikovani za ugradnju endoproteze (totalne endoproteze), odlučujemo se takođe za ovakvu vrstu operacije“.
Osim najsavremenije aparature koju poseduje opšta bolnica Atlas jako je važno iskustvo hirurga da bi se ova procedura uspešno izvodila. Intervenciji je prisustvovao specijalizant ortopedije koga je dr Vladan Stevanović uvodio u veštine artroskopije.
Iskusnih hirurga koji je primenjuju nema mnogo u Srbiji, zato je neophodna konstantna edukacija i ovladavanje ovom veštinom.
Ass dr Vladan Stevanović: „Ja operišem skoro dvadesetak godina, da kažem 18. Sa stalnom edukacijom, stalnim boravkom u inostranstvu, odnosno boravkom kolega ovde. Na taj način razmenjujemo podatke. Ovo je zaista moderna medicina jer se sve može snimiti, poslati ili uživo pratiti. Često neku operaciju komentarišemo uživo sa kolegama u inostranstvu jer se to sa TV medicinom vrlo jednostavno reševa. Zaista ovo jeste jedna grupacija, posebno grupacija hirurga, koja se ovim bavi. To su hirurzi koji prihvataju moderne tehnike i omogućavaju da se to razvija sve više i dalje“.
Upravo ste to rekli vi ste i edukator. Ovde je neophodno da i u Srbiji što više ljudi ovlada tom tehnikom jer osim aparature potrebna je i veština.
Ass dr Vladan Stevanović: „Apsolutno. Ovde je zaista veština broj jedan.
Potrebno je:
- prvo postaviti indikaciju,
- uraditi dobar klinički pregled,
- upoznati pacijenta,
- znati patologiju,
- obaviti sve dijagnostičke procedure
- i onda preći na ovakvu jednu hirurgiju.
Šta zahteva artroskopska hirurgija?
Artorkospska hirurgija zahteva stalan rad, stalno vežbanje, obnavljanje, ulaganje u sebe i u aparaturu, kao i u svoje saradnike. Ja imam priliku da ispred Evropske asocijacije budem edukator za ovu vrstu hirurgije. ESSKA (European Society for Sports Traumatology, Knee Surgery and Arthroscopy) – je evropsko udruženje za sportsku traumatologiju, hirurgiju kolena i artroskopiju. Formirali smo jedan oblik Centra, gde se na određenim modelima može vežbati ova vrsta hirurgije. To je dobro jer se hirurg prethodno pripremi, tako da ne bude pacijent taj prvi koji će, da kažem biti test za određenog hirurga“.
Operacija je uspešno završena, Nemanju čeka period rehabilitacije i kako je rekao Ass dr Vladan Stevanović on više neće imati bol jer je njegov zglob izlečen.
