Bolesti organa za varenje se svrstavaju u red najčešćih bolesti savremenog čoveka, kao posledica stresnog načina života. Simptomi poput čestih bolova u gornjem delu trbuha, mučnina i povraćanje iz neutvrđenih razloga ili pojava krvarenja i gubitka telesne mase, mogu biti razlog da se uradi procedura gastroskopije.
Šta je gastroskopija?
Gastroskopija je procedura kojom se pomoću sonde, sa lampicom i video kamerom na vrhu, snima stanje i unutrašnjost gornjeg digestivnog trakta (jednjaka, želuca, dvanaestopalačnog creva) i na taj način otkrivaju eventualne promene.
Kako izgleda pregled kod gastroenterologa?
Gastroskopija je potpuno bezbolna metoda, često neprijatna za pacijente, ali srećom kratko traje. U zavisnosti od vrste anestezije za koju se odlučite i dogovorite sa doktorom zavisi i vaše učešće u samoj proceduri. Naime, gastroskopija se može raditi bez anestezije, samo sa lokalnom anestezijom u grlu ili u analgo sedaciji (kratkotrajna intravenska anestezija). Postupak započinje lokalnom anestezijom u usnoj šupljini i ždrelu, kako bi se smanjio refleks povraćanja koji se javlja prilikom prolaska endoskopa (tanko crevo sa kamerom) kroz grlo. Na zube će Vam biti stavljena zaštita kako ne biste grizli endoskop, a ukoliko imate veštačku protezu, moraćete tokom pregleda da je izvadite. Gastroskopija se obavlja u ležećem položaju, tačnije dok ležite na levom boku.
Nakon anestezije, lekar će laganim pokretima plasirati endoskop kroz usta u grlo, kako bi lakše prošao do želuca, a onda će pumpicom pustiti malo vazduha, kako bi se sluznica želuca bolje videla. Tokom celog postupka možete normalno disati a najvažnije je da se maksimalno opustite, umirite i pokušate da dišete na nos. Jedina neprijatnost je eventualni nagon za povraćanje na trenutke pri samom ulasku sonde i na momente dok se sonda rotira. Ukoliko se odlučite za analgo sedaciju ceo ovaj postupak ćete mirno prespavati. Kamera na vrhu sonde će poslati sliku na monitor, pa će tako lekar moći da posmatra uvećanu sliku unutrašnjosti želuca i creva i uočava promene na sluznici, ukoliko su prisutne. Ukoliko je potrebno može se uzeti i deo tkiva za ispitivanje – biopsija, inače potpuno bezbolan proces.
Po završetku pregleda, endoskop se vadi jako brzo. Ceo pregled traje oko 15 minuta. Odmah posle gastroskopije možete ići kući ukoliko je procedura urađena bez anestezije ili sa lokalnom anestezijom a nakon dva sata ukoliko ste zahvat radili u analgo sedaciji. Potrudite se da ostatak dana provedete u mirovanju.
Gastroskopija – priprema za pregled
- Ne smete jesti ni piti 6 sati pre pregleda
- Ako uzimate lekove obavezno se konsultujte sa lekarom (naročito lekove koji razređuju krv) da li ih možete uzimati i dalje
- Obavezno obavestite svog lekara ako ste alergični na bilo koji lek ili ako imate astmu, šečernu bolest, groznicu ili ekcem
Da li postoje rizici gastroskopije?
- Može Vas boleti grlo nakon pregleda, dok će vazduh zarobljen u stomaku koji bi vas činio naduvenim par sati biti izvučen zajedno sa izvlačenjem sonde najsavremenijom opremom.
- Postoji minimalna šansa da imate krvarenje, pogotovo ako se radila biopsija
Izuzetno mali broj ljudi ima ozbiljne nuspojave nakon pregleda. Obavezno porazgovarajte sa lekarom o rizicima pregleda i obavestite ga u slučaju da se 24h nakon pregleda ne osećate dobro.
Zašto se gastroskopija radi i zašto je bitna?
Gastroskopija je danas najsigurnija i najpouzdanija dijagnostička metoda, sa minimalnim razvojem komplikacija. Kao što je već napomenjeno, gastroskopija se uglavnom radi kako bi se utvrdio uzrok gorušice, bola u stomaku, otežanog gutanja, krvarenja, ali i u potvrdi dijagnoze (primera radi potvrda čira na želucu, najčešći razlog obavljanja pregleda). Međutim, gastroskopija nije samo dijagnostička, nego je i terapijska metoda, te se tako tokom pregleda mogu ukloniti polipi, zaustaviti krvarenje, ukloniti strana tela i sl.
Ukoliko već imate navedene tegobe, koje zahtevaju gastroskopiju, morate uvesti promene u životnim navikama pa tako smanjiti stres, prekinuti pušenje, ne konzumirati gazirane napitke, korigovati ishranu, povećati fizičku aktivnost. Uz pravilno propisanu dijetu i sprovođenje terapije, gastroenetrološki problemi se uspešno leče. Opasnost i visok rizik postoji samo kod onih pacijenta koji nisu disciplinovani.
