Bolesti jetre – uzroci, simptomi, lečenje
Hirurgija jetre se primenjuje kada lečenje jetre drugim metodama nije moguće ili nije dalo odgovarajuće rezultate. Pa hajde da objasnimo kako sve izgleda.
Bolesti jetre
Kod većine zdravih ljudi, jetra je samo još jedan od mnogih organa koji funkcionišu nezavisno od našeg uticaja i pod našim percepcijskim radarom. Međutim, ovaj moćni organ je odgovoran za varenje hrane, kao i eliminaciju toksičnih supstanci iz tela, pored brojnih drugih važnih uloga. Jetra takođe pomaže u zaštiti našeg organizma od infekcije, plus skladišti energiju – što je čini važnim organom za mnoge aspekte zdravlja.
Kada ovaj vitalni organ prestane da funkcioniše pravilno, fokusiranje na zdravlje jetre može postati pitanje života i smrti. Postoji mnogo različitih vrsta bolesti jetre, ali ukoliko se ne dijagnostikuju i ne leče, mogu biti štetne i potencijalno smrtonosne.
Budući na ozbiljnost mogućih bolesti jetre i komplikacija insuficijencije jetre, važno je da budete svesni znakova upozorenja koje vam organizam šalje. Srećom, u ranim fazama problema sa jetrom često postoje simptomi.
Koji su simptomi bolesti jetre?
Znaci i simptomi oboljenja jetre mogu uključivati:
– Žućkasta koža i beonjače očiju (žutica)
– Hronični zamor ili prekomeran umor
– Bol i otok u stomaku (naročito sa donje desne strane)
– Edem ili otok nogu i članaka
– Neobjašnjiv svrab kože
– Tamna boja urina
– Bledo bela stolica ili krvava ili boje katrana
– Mučnina ili povraćanje
– Gubitak apetita
– Tendencija za lako stvaranje modrica.
Postoje neki slučajevi kada su simptomi tako blagi ili nespecifični, tako da osnovno stanje jetre ostane zanemareno ili nezapaženo. Kako napreduje insuficijencija jetre, simptomi mogu postati ozbiljniji.
Šta uzrokuje bolesti jetre?
Postoji mnogo različitih bolesti jetre i načina za razvoj insuficijencije jetre, koji zahtevaju hirurgiju. Ove bolesti i generalno disfunkcija jetre mogu imati genetsku pozadinu (nasleđuju se), ili mogu biti rezultat virusne infekcije (hepatitis A, B i C). Takođe postoji i autoimuni hepatitis, kada organizam napada sopstvene ćelije jetre, bez poznatog uzroka. Prekomerna težina i klinički dijagnostikovana gojaznost mogu takođe doprineti oštećenju jetre. Upala i ožiljci uzrokovani parazitima i/ili virusima, kancerom ili čak usled preterane upotrebe lekova – mogu dovesti do problema sa jetrom.
Najveći uzrok bolesti jetre je svakako prekomerna konzumacija alkohola, pa se tako razvija tzv. alkoholna bolest jetre. Dodatni faktori koji povećavaju rizik od oboljenja jetre uključuju:
– Tetovaže i/ili pirsing na telu
– Primanje transfuzije krvi pre 1992. godine
– Kontakt sa krvlju i telesnim tečnostima drugih ljudi
– Nezaštićeni polni odnosi
– Izlaganje određenim hemikalijama ili toksinama
– Dijabetes.
Dijagnoza
Kako bi procenio stepen oštećenja i utvrdio da li je vreme za operaciju jetre, lekar će verovatno izvesti kombinaciju sledećih testova, uključujući:
– kompletnu krvnu sliku uz hepatogram (analiza jetrenih enzima transaminaza kao što su ALT i AST, alkalne fosfataze, amilaze, bilirubin)
– testiranje funkcije jetre, uz fizički pregled
– skener (CT) abdomena
– abdominalni ultrazvuk
– magnetna rezonanca
– biopsija tkiva.
Koje su komplikacije bolesti jetre?
Kada oštećenje jetre postane hronično, oboljenje jetre može dovesti do ožiljaka, što je poznatije i kao ciroza jetre. Ovo stanje može na kraju dovesti do otkazivanja rada jetre, što često dovodi do smrti.
Ciroza može takođe dovesti do raka jetre. Kod nekih ljudi, simptomi ciroze su prvi znaci oboljenja jetre. Srećom, rak jetre se smatra retkim i često se leči uklanjanjem dela jetre, transplantacijom, hemoterapijom i/ili zračenjem.
Lečenje
Kao i kod većine stanja, lečenje bolesti jetre varira u zavisnosti od specifične dijagnoze i faze progresije bolesti kod svakog pojedinca. Što pre se otkrije problem, to su bolje šanse za izlečenje. Bolesti jetre u ranoj fazi se čak mogu rešiti modifikacijama u načinu života, kao što su prestanak konzumiranja alkohola, zdrava ishrana i gubitak težine (ukoliko je to potrebno). Više naprednija progresija bolesti jetre, rak jetre ili druge ozbiljne komplikacije će zahtevati operaciju jetre, upotrebu određenih lekova i druge metode lečenja.
Hirurgija (operacija) jetre
Hirurgija za uklanjanje dela jetre naziva se delimična hepatektomija. Ova operacija se smatra optimalnom ukoliko postoji tumor koji nije prerastao u krvne sudove. To je opcija kod pacijenata sa dobrom funkcijom jetre, koji su dovoljno vitalni za operaciju. Česta je upotreba ultrazvuka i skenera tokom operacije jetre, čak i prilikom same resekcije. Danas se delimična hepatektomija smatra primarnom opcijom u odnosu na obimnu resekciju, u cilju očuvanja što većeg dela parenhima jetre.
Ljudi sa cirozom jetre mogu na operaciju samo ako su se na taj postupak odlučili na vreme i još uvek imaju razuman obim funkcije jetre. Ova funkcija se često određuje dodeljivanjem Child-Pugh skora, što je merilo ciroze na osnovu određenih laboratorijskih testova i simptoma.
Kada je u pitanju operacija jetre, prosečno vreme boravka u bolnici je 14 dana.
Mogući rizici i neželjeni efekti: resekcija jetre je velika i veoma ozbiljna operacija koju mogu obavljati samo stručni i iskusni hirurzi. Činjenica je da mnogo krvi prolazi kroz jetru, a krvarenje posle operacije predstavlja veliku zabrinutost. Drugi mogući problemi su slični onima koji se mogu videti kod drugih većih operacija i mogu uključivati infekcije, komplikacije od anestezije, krvni ugrušak i pneumoniju.
Postoperativni postupak
Prvog dana nakon operacije jetre pacijent dobija samo tečnu hranu, a 10-tak dana nakon toga mora biti na dijeti, koja podrazumeva apstiniranje od jake i masne hrane, alkohola, kafe, gaziranih pića i svega što izaziva nadimanje.
U periodu od 2-3 meseca potrebno je da izbegava masnoće i jaja, i obično nema drugih zabrana u ishrani. Izuzetak su pacijenti koji etentualno imaju neke prateće bolesti (kolitis, ulkuse i sl…), i koji će dobiti detaljne instrukcije o daljem režimu ishrane i načinu života.
Postoperativni oporavak traje 2 do 3 meseca.
