Toliko puta je ekipa televizije prisustvovala operacijama u Atlas opštoj bolnici. Razgovarali smo uglavnom sa hirurzima koji su nam objašnjavali šta je njihov posao. Osim hirurga, hirurga asistenta, anesteziologa, anestetičara i tehničara, osnovni hirurški tim čine i glavna instrumentarka i cirkularna instrumentarka. One dolaze 40 minuta pre zakazane operacije i evo šta je sve njihov posao.
Hirurško pranje ruku
Vanja Grujić – instrumentarka: „Prvo i osnovno je kapa, maska i krećemo hirurško pranje. Sve što imate, mi žene naročito nakit, se skida, da bi se sprečila infekcija i što manje prljanje operacione sale u opšte tih sterilnih uslova. Znači hirurško pranje, sve ima svoje zašto i zato u našem poslu. Hirurško pranje se sastoji iz mehaničkog pranja, mehaničko pranje sapunom a nakon toga i dezinfekcija. Drugo je dezinfekcija a drugo sterilizacija to svi koji su u poslu znaju ali mnogi mešaju i kažu ruke su mi sterilne ruke nikada ne mogu da budu sterilne jer se zna kako se odvija sterilizacija. Znači ruke su mehanički čiste i dezinfikovane. Ovo je proces dezinfekcije na koji način se vrši zavisi od preporuke proizvođača. Trenutno mi se peremo manorapidom koji je najbolji na svetskom tržištu, hirurško pranje ruku traje tri minuta definfekcije i održavanje vlažnosti. Instrumentarka je ravnopravni deo lanca hirurškog tima. Za jednu operaciju je potrebno da imate opranu instrumentarku i cirkularnu. Kada smo završili sa pranjem ruku, sa hirurškim pranjem ruku ulazimo u salu“.
Priprema glavne instrumentarke za salu
Vanja Grujić – instrumentarka: „Sada je u sali koleginica, pomoćna instrumentarka odnosno cirkularna koja je zadužena za glavnu instrumentarku. To kada kažu glavna ili pomoćna, ljudi to shvataju drugačije. Mi se stalno menjamo u zavisnosti od hirurgije. Kao koleginica Sandra i ja. Ja sam zadužena za ortopediju a ona za neurohirurgiju. Grane su bliske, tako da mi činimo jedan tim i dogovaramo se o svemu tome, koja će imati koju ulogu na operaciji. U sali je najbitnije a to je posao instrumentarke, da obezbedi aseptične uslove rada. Sterilno znači potpuno odsustvo bakterija, mikro organizama i njihovih spora. I sada obezbeđujemo tu sterilnost u sali. Atlas bolnica radi po najvišim svetskim standardima, tako da koristimo sve za jednokratnu upotrebu. Od mantila do veša za garniranje.
Vanja Grujić – instrumentarka, dr Gordan Gavrilović – operacija kolena
Ruke su dezinfikovane a ne sterilne, tako da ne sme da postoji dodir dezinfikovano-sterilno nego sterilno-sterilno. Ne postoji manje više, nego apsolutnio sterilno, što je pogotovo bitno za ortopediju kao granu hirurgije. Naravno nigde nije poželjno, jer kada infekcija uđe u kost onda smo u velikom problemu. Ja kao oprana instrumentarka sam spremna da krenem sada da obezbedim sterilne uslove rada. Počinjemo sa garniranjem sale a garniranje je obezbeđivanje sterilnih uslova. Kao što sam rekla, koristimo jednokratan neprobojni veš, tako da ne postoji više garniranja krpama u nenormalnim količinama, kako bismo smo sve to obezbedili. Ovo je mnogo bolje, jednostavnije, funkcionalnije“.
Sandra Dabić – instrumentarka: „Ja kao cirkularna instrumentarka, treba da pratim svoju glavnu instrumentarku. Treba da znam tačno kada treba šta da joj otvorim, da ne bi imali praznog hoda u samom radu“.
Kontrola sterilnosti instrumenata u operacionoj sali
Vanja Grujić – instrumentarka: „Tako je Sandra, to je vrlo bitno u našem poslu. Da postoji tim koji radi, koji je uigran, da ne bi postojalo viška reči, trčanja i istrčavanja iz sale. Evo, upravo vidite kako ona to otvara po uslovima asepse. Možemo da se pohvalimo da je u Atlas bolnici apsolutno sve po svetskim standardima. Kao što vidite, instrumenti su upakovani u integru, sve se koristi za jednu operaciju, sve je jednokratno, tako da sa uslovima možemo da se pohvalimo. U svakom kompletu mora da postoji kontrola sterilnosti, što nam je dokaz da su instrumenti sterilni i spremni za hirurški zahvat“.
Sandra Dabić – instrumentarka: „Taj indikator se lepi u posebnu knjigu tj svesku koju mi vodimo. To nam je dokaz da su instrumenti prošli proces sterilizacije“.
Koliko vremena je potrebno da neko postane instrumentarka
Vanja Grujić – instrumentarka: „Spremamo salu za ligamentoplastiku kolena, artroskopsku naravno i sada ja pripremam instrumente, imamo instrumentarski sto, pomoćni sto. Znači ovo je posao oprane instrumentarke a pomoćna sve vreme obezbeđuje opranoj uslove za rad, otvarajući sterilni potrošni materijal to su rukavice, gaza, veš, implantate ukoliko je potrebno i to bi bile osnove nekog instrumentarskog posla, naravno kada je tim uigran i kada rade profesionalci sve izgleda lako a da bi postali instrumentarka to je jedan dugotrajan rad u smislu specijalizacije gde vam je potrebno zavisno od hirurgije, ali ja ispred ortopedske hirurgije mogu da kažem minimum pet godina da bi sve izgledalo ovako pa i više.
Sandra Dabić – instrumentarka: „Kada se završi srednja škola, svi mi bi trebalo da prođemo pripravnički staž od 6 meseci. Ja sam imala sreću da u tih 6 meseci prođem i polikliniku i hirurški blok i odeljenje. I tada sam odlučila da želim da budem instrumentarka. Kod nas sada postoji školovanje, određene škole. Prvo se završi visoka škola, pa specijalizacija a u suštini ovaj posao se uči u samoj operacionoj sali. Ja kada sam došla kao dete sa 18 godina, imala sam svog mentora. Oosobu koja je bila zadužena za mene i godinu dana me je obučavala. Ta obuka podrazumevala je sve: od ponašanja, oblačenja, kretanja, ophođenja prema sterilisanom materijalu i ponašanje u samom timu. Tako da danas, Maja i ja smo te koje obučavaju mlađe generacije“.
Sandra Dabić – instrumentarka, dr Milenko Savić – operacija kičme
Da li je instrumentarka važna podjedanko kao i svi u sali?
Vanja Grujić – instrumentarka: „Instrumentarku svi doživljavaju kao pomoćnika hirurga, nekoga ko dodaje instrumente, to je daleko od tog posla. Instrumentarka je deo hirurškog tima isto kao hirurg, asistent, cirkularna instrumnentarka. Jedni bez drugih ne možemo“.
Sandra Dabić – instrumentarka: „Koliko vremena provodimo sa hirurzima, posle određenog broja godina mi postajemo i prijatelji. Mi poznajemo njihovu psihologiju i oni poznaju našu psihologiju. Često u toku operacije jedni druge dopunjavamo i pomažemo jedni drugima. Hirurzi ne treba da nam govore šta im treba, mi to već znamo unapred“.
Kretanje instrumentarki u operacionoj sali
Sandra Dabić – instrumentarka: „Ono što je bitno, to je kretanje u sali. Maja je kao glavna instrumentarka, zadužena za instrumentarski i svoj pomoćni sto i za sam rad sa hirurgom. Ja kao cirkularna sestra, moram da znam kako da se krećem jer ona ne može da vodi u toku rada računa o meni. Ja moram da pratim nju i kompletan hirurški tim, da primetim kada joj šta treba i da znam da rukujem sa određenim aparatima“.
Hirurzi su ušli u salu. Rađena je artroskopska operacija prednjih ukrštenih ligamenata kolena.
Sandra Dabić – instrumentarka: na kraju operacije mi treba da vratimo sve na svoje mesto, znači kompletan instrumentarijum treba da se opere: to se mašinski pere, što se mašinski pere i to ima proces pranja, sušernja, dezinfekcije, brojanje instrumenata, slaganje instrumnenata i vraćanje ugradnog i potrošnog materijala na mesto i razduživanje pacijenata. Sav potrošni materijal koji je iskorišćen i ugradni materijal koji je iskorišćen za tog pacijenta mora da se razduži. Tako da mi uvek ostajemo posle hirurga. Dođemo pre hirurga i ostajemo posle njega.
Instrumentarke kao i čitav hirurški tim nemaju radno vreme jer se nikada ne zna koliko će operacija trajati. Posao je vrlo stresan. Da biste se bavili tom profesijom potrebno je znanje, iskustvo, koncentracija ali pre svega ljubav.
Sandra Dabić – instrumentarka: „Ovaj posao mora da se voli. Mnogo, mnogo da se voli da bi mogao da se radi u suštini kako treba. To ne znači da se neko samo opere i stane za operacioni sto. Instrumentar je deo tima i operacija bilo da traje 5-10 minuta ili 15 -20 sati u zavisnosti od hirurgije, instrumnentarka je ta koja stoji rame uz rame sa hirurgom“.
Ceo prilog možete pogedati OVDE
