Prenosimo razgovor sa gostovanja u jutarnjem programu specijaliste opšte hirurgije Atlas bolnice dr Nemanje Zarića na temu minimalno invazivne hirurgije.
Vi ste naš gost povodom nekih lepih i novih-starih stvari koje u opštoj hirurgiji u poslednjih godinu do dve možemo da sretnemo. Nažalost, dolazimo u određene godine, već posle dvadesete godine kada su hirurške intervencije vrlo česte u našim životima, zbog samih potreba da nešto lečimo kod sebe ili nama bliskih ljudi koji su obično roditelji, bake i deke ili neki drugi članovi familije. Onda tu dolazi do dileme, da li situaciju rešiti ovako ili onako, morate da mi kažete pre svega da li je sad prednost ili mana to što imamo mnogo nekih medicinskih mogućnosti i ne znamo za koju da se odlučimo a različiti hirurzi: abdominalni, kardio, neuro, u zavisnosti od toga šta je njima zgodnije i na koji način oni bolje rade, odlučuju se za bliske metode.
Kako jedan običan pacijent da izabere metodu lečenja?
Dr Nemanja Zarić: Svakako je prednost što danas imamo različite mogućnosti za lečenje različitih oboljenja, nekada je to sve bilo isto. Današnja medicina, naročito hirurgija se razvija tako da se pacijenti sa istim oboljenjima ne tretiraju na isti način. Svaki pristup pacijentu mora da bude pojedinačan, za svakog pacijenta posebno.
Na osnovu čega birate način lečenja: na osnovu zdravstvenog stanja, mogućnosti, godina, svega onoga što utiče na plan lečenja?
Dr Nemanja Zarić: Na osnovu svega, na osnovu prirode oboljenja od kojeg je pacijent oboleo i na osnovu nekog opšteg stanja pacijenta, ali se svakom pacijentu mora pristupati posebno. Dakle, ne postoje više šabloni i primena tih novih savremnih tehnoloških rešenja je imperativ u današnjem razvoju hirurgije.
Koje su to nove metode lečenja koje se izvode? Znamo da su neka oboljenja i potrebe lečenja bile toliko daleko od mogućnosti ranije, a u poslednjih nekoliko godina nove medicinske metode se već izvode.
Dr Nemanja Zarić: Ono što je bitno pre svega reći jeste da je tehnološki napredak u medicini, a u hirurgiji pogotovo, veoma značajan, ali da van ruku eksperata on ne znači apsolutno ništa. U Srbiji možda postoje različiti problemi u sistemu zdravstvene zaštite kao i u većini država na svetu, to nije ništa novo. Ono u čemu mi ne oskudevamo, to su ekperti u različitim granama medicine, naročito u različitim granama hirurgije.
Bolnica iz koje ja dolazim, Opšta bolnica Atlas,sebi za misiju je zadala da spoji stručnost i znanje kako naših eksperata tako i međunardnih sa kojima sarađujemo i svih tih inovativnih rešenja u hirurgiji. U zavisnosti od različitih medicinskih grana, različita su i rešenja. U ortopediji i traumi, izuzetno je važno korisiti najsavremenije proteze kod zamene kuka ili kolena. U spinalnoj hirugiji, hirurgiji kičme, na koju smo mi u našoj bolnici ponosni, postoje mnogobrojne nove tehnike rada, minimalno invazivne.
Šta znači minimalno invazivno za spinalnu hirurgiju?
Dr Nemanja Zarić: Za spinalnu hirurgiju kao i za svaku hirurgiju, minimalno invazivna je ona procedura koja je za pacijenta baš onakva kako joj ime kaže, minimalno invazivna. Ne radi se ništa više od onoga što mora, a rezultat mora da bude bolji nego što je to u klasičnoj hirurgiji.
Kada je u pitanju operacija kičme, da li je to diskus, pršljen ili moždina minimalno invazivno daje mogućnost da što manje otvorimo telo, da se na minimalne rezove “uđe” i da se radi izdaleka, da tako kažem.
Dr Nemanja Zarić: Da, u pravu ste, primer može biti lečenje frakture kičmenih pršljenova bilo kod starijih osoba zbog uznapredovale osteoporoze što je najčešće, bilo zbog traumatskih fraktura pršljenova ili zbog metastatskih promena malignih tumora koji metastaziraju u kičmene pršljenove, kada se primenjuje takozvana tehnika perkutane vertebroplastike. Koristi se koštani cement koji se ubrizgava u pršljensko telo, procedura traje veoma kratko.
Da li to znači da vi pravite nastavak tog pršljena odnosno kosti?
Dr Nemanja Zarić: To znači da se cementira onaj pršljen koji je oštećen usled frakture. Procedura je veoma jednostavna, kratka u lokalnoj anesteziji, pacijenti bolnicu napuštaju istog ili sledećeg dana sa stabilizovanim kičmenim stubom. Ranije to nije bilo moguće.
Ovo je i za mene novo. Ranije nije bilo moguće zamisliti operaciju kičme bez totalne anestezije i tri četiri dana bolnice u potpunoj horizontali.
Dr Nemanja Zarić: Pristup lečenju diskus hernije koja je relativno česta, sada se primenjuje ta tehnika mikrodisektomije, koja je baš ono što smo na početku rekli sa minimalnim rezom, minimalni ulaz, minimalna izloženot postoperativnim infekcijama, kraći postoperativni boravak, brži povratak svakodnevnim aktivnostima, poslu i životu.
Kada su u pitanju abdominalne intervencije u zavisnoti od okolnosti, bolesti, uzrasta, stanja pacijenta. Ljudi su već preplašeni i nerado se odazivaju pozivima lekara da se na vreme pregledaju i kontrolišu jer se plaše da to podrazumeva otvaranje abdomena, odnosno celog trupa i organa.
Koliko nam je savremena hirurgija pomogla da nemamo rez od grkljana do pupka, da ne otvaramo ljude na taj način, da nekim drugim metodama organe potpomognemo da ozdrave na nivou stimulansa?
Dr Nemanja Zarić: Savremni napredak u hirurgiji naročito u zadnjih 10 godina je pomogao da se princip minimalno invazivne hirugije i te kako primenjuje i u opštoj i abdominlanoj hirurgiji. Opšta hirurgija je malo širi pojam od abdominalne hirurgije. Već je odavno u Srbiji standard operacija žučne kese laparoskopskim putem ili preponskih kila. U zadnjih nekoliko godina tamo gde postoje tehnički uslovi mogu se raditi i najveće veoma kompleksne operacije za onkološke pacijente, dakle za pacijente obolele od malignih tumora minimalno invaznim pristupom. Tu spada operacija karcinoma debelog creva ili jetre minimalno invazivnim pristupom.
Poslednjih nekoliko godina karcinom debelog creva i pankreasa su sve češći kod mladih ljudi. Znam da su uzroci različiti, ne možemo tačno reći ko će dobiti karcinom debelog creva ali koji su najčešći uzroci, koji su simptomi koji mogu da se prepoznaju na vreme. Neverovatan broj mladih ljudi od kasnog puberteta do četrdesete godine neretko oboljevaju i na žalost i smrtni ishod je moguć.
Dr Nemanja Zarić: Na žalost u pravu ste, sve veći broj mlađih ljudi oboleva. Karcinom pankreasa je veoma podmukla bolest, prvi simptomi su ili kad dođe do pojave žutice kada se karcinom nalazi u glavi pankreasa, bez ikakvog bola i tegobe, ili kad se javi bol u predelu želuca kada je karcinom lokalizovan u telu ili repu pankreasa (delovi pankreasa su glava, telo i rep). Veoma je teško prepoznati tumor pankresa na vreme.
Skrinig je presudan za prevenciju svih malignih oboljenja ali on nije u našoj zemlji dovoljno razvijen. Pre svega zato što je dosta skup, da radite skrining cele populacije za određene bolesti je nemoguće pa čak i u mnogo bogatijim državama nego što je to naša a kamoli u Srbiji.
Ono što je bitno da danas imamo nove mogućnosti za lečenje takvih tumora koji mogu da produže život pacijentima, koji mogu da ih nekada i izleče ukoliko se na vreme uoči tumor, naročito kod karcinoma debelog creva, i koji svakako mogu da unaprede kvalitet njihovog života. Nije cilj samo operisati tumor, cilj je da pacijent kojeg nije moguće izlečiti, što duže poživi i da mu kvalitet života bude što bolji.
Jasno, da kvallitet života ne bude narušen u odnosu na ono što su njegovi standardi ili da bude sveden pod neke okvire normalnog života.
Dr Nemanja Zarić: Upravo je tu prednost tog tehnološkog napretka koji postoji u medicini. Da možemo da se vratimo svom svakodnevnom životu, što pre.
Kada smo pomenuli tumor debelog creva i pankreasa rekli ste da je žutica nešto što je simptom, bez ikakvih drugih simptoma osim da čovek požuti i ima više vrednosti bilirubina, nema tu povišene temperature, nema tu nekih posebnih i značajnih momenata. Na koji način da se ljudi proveravaju (ali kad slušate o nekoj bolesti, već sutradan imate tu bolest autosugestivno) redovn? Imam utisak da danas čovek u Srbiji umire od srčanog ili moždanog udara ili od maligniteta. Nisam skoro čula da je neko umro prirodnom smrću ili u dubokoj starosti. Ono što je jako značajno je da imamo mogućnosti da se kontrolišemo.
Kako uopšte čovek koji sumnja da ima neku poteškoću ali ne zna šta mu je, kako da se prekontroliše?
Dr Nemanja Zarić: Nažalost ste u pravu, smatra se da je praktično epidemija karcinoma debelog creva u Srbiji jer ih toliko mnogo ima već godinama u nazad, nije to sada ništa novo ili češće nego ranije. Svako ko je imao u porodici nekoga ko je bolovao ili na žalost preminuo od karcinoma debelog creva mora da prođe skrining. Nakon 40 godine kolonoskopija je obavezna, praćenje tumorskih markera, redovni pregledi kod lekara, to treba shvatiti veoma ozbiljno. Slično je i za ostale karcinome ako su se javljali u porodici: rak materice, rak dojke, rak reproduktivnih organa…Skrining je najvažniji, prevencija. Nije to lako videti, uočiti tumor u početnoj fazi razvoja ali uz dobre stručnjake i operemu svakako može da se na vreme uoči i da se spreči razvoj bolesti.
Skirning je nešto što je vrlo detaljno i jasno definisano, kada vas pregledaju lekari znaju da li imate začetak neke bolesti ili nemate ništa ili uopšte u kakvom stanju se nalazi vaš organizam.
Dr Nemanja Zarić: Govorimo dakle o onim pacijentima kod kojih postoji osnovana sumnja za razvoj neke vrste karcinoma, za njih je skirning obavezan. Od skrininga nisu izuzeti ni oni kojima niko u porodici nije imao tumor ali usled načina ishrane, života, svakodnevnog stresa, nebirge o svom telu dolazi do mogućnosti razvoja oboljenja.
Evo neka bude primer karcinoma debelog creva kao veoma važnog u Srbiji kod njih će se takođe raditi skiring kolonoskopija samo u kasnijem životnom dobu. Svaki lekar opšte prakse zna kakvi su protokoli za skrining za karcinom debelog creva i svi pacijenti i vaši gledaoci treba da se jave na vreme lekaru da ih posavetuje kad oni treba da kontrolišu, da li se išta zbiva ili mogu da budu mirni. Kada sve to uznapreduje limitirana je hirurgija i mogućnosti lečenja.
Kada sam bila mlađa najstrašnije je bilo kada imate napad slepog creva, ne znate šta je, sve vas boli, kada savijate desnu nogu, pa se bol penje naviše pa se spušta u nogu. Danas bi trebalo da je operacija slepog creva rutinska stvar koja se brzo reši ali sve to ukoliko se na vreme ustanovi. To je najbanalniji primer opšte hirurgije koji ako se zanemari može da ima fatalan ishod. Kada boli slepo crevo, boli u predelu abdomena sa desne strane, od pupka ka kuku i na dole ka nozi. Kada imate takav bol nemojte da vas mrzi i da vam bude glupo da odete do bolnice da se javite i kažete da imate te simptome.
Dr Nemanja Zarić: Neka će to možda biti smešno nekom kolegi ali će taj pacijent biti siguran i nikada simptome koje osećate ne treba da zanemarujete. Javite se lekaru, obavite pregled.
Šta je to što je danas u 2018 moguće a šta je budućnost i očekujemo da u narednim godinama postaje stvarnost i svakodnevica u hirurškom lečenju?
Dr Nemanja Zarić: Brojne nove tehnologije pre svega, ponovo napominjem u rukama eksperta naravno i u smislu jedne kontinuirane edukacije zdravstvenog osoblja naročito lekara za upotrebu te nove opreme i tehnika.
U našoj bolnici se uspešno primenjuje Evident Microwave ili mikrotalsni sistem za ablaciju koji se koristi za lečenje kako primarnih tumora jetre tako i metastaza u jetri od različitih karcinoma. On nam omogućava da operišemo minimalno invazivno kod svih onih pacijenata kod kojih radiklana operacija ili kalsična hirurška intervencija nije indikovana pa i kod onih kod kojih jeste indikovana ali možemo da primenimo minimalno invazivan pristup, može da se koristi.
Evident Microwave je najsavremeniji metod lečenja kako primarnih tumora jetre tako i metastaza u jetri. Kod onih pacijenata kod kojih njihovo opšto stanje ili uznapredovalost tumorskog procesa u jetri to nedozvoljava može da se primeni TACE procedura.
TACE podrazumeva dovođenje citostatika direktno do tumora, to je jedna intervetna-radiološko-hirurška tehnika koja pogađa direktno tumor i tumorske ćelije u jetri i znatno usporava njegov rast što značajno produžava život pacijenta i unapređuje kvalitet njegovog života.
Microwave i Tace su tehnike koje se kod nas u bolnici već primenjuju a nisu toliko česte i uobičajane u Srbiji ali koje su sada već budućnost i mi ih uspešno primenjujemo.
Kada kažete metastaza jetre to je svima koji su ikada imali blizak slučaj tumora na jetri u okruženju znaju da je to do sada značilo kraj. Metastaza jetre podrazumeva organ koji je sa više strana na više mesta napdnut tumorom, koji se širi i koji je otprilike kao sunđer i koji vi treba da od tačkice do tačkice pobodete svaku ćeliju tumora nebili odstranili sve. To posle ostavlja pitanje šta je ostalo od tog organa, jetra se ne obnavlja, to nam je što nam je, obnavlja samu sebe ali usled takve bolesti šta se dešava?
Dr Nemanja Zarić: Jetra je fascinantan organ i u određenim slučajevima metastaze se I te kako leče, ukoliko nije preterano uzapredovala metastatska bolest npr karcinoma debelog creva potpuno je indikovana resekcija jetre Ili neka od tehnika o kojima smo govorili da li Micro Wave ablacija ili TACE, ali u svakom slučaju nekada je to moguće operisati. Pacijenti koji se nađu u takvoj situaciji ne treba odmah da očajavaju nego treba da potraže savet hirurga da vide da li je moguće ako ne spasiti onda značajno produžiti život ili popraviti kvalitet života takvim pacijentima.
Može se živeti sa odstranjenim delom jetre, pluća, mozga usled tumora ili nekih drugih oboljenja. Dakle ako vam neko kaže moraćemo da odstranimo deo pluća ili mozga ili jetre postoji mogućnost da savim normalno živite.
Dr Nemanja Zarić: Sasvim normalno može da se živi nakon odstranjivanja dela određenih organa, to ne treba da brine naše pacijente.
Ja vam želim da medicina uznapreduje do te mere da svi sebi mogu da priušte lečenje. Znam da je to sada malo kontradiktorno jer ima raznih teorija zavere da bolesti postoje da bismo svašta nešto, ali ja želim svima vama da budete zdravi i da ukoliko ne daj bože dođe do nekih zdravstvenih problema da možete sebi da priuštite lečenje i da to pre svega za vas ne bude stresno stanje i strah nego da se prepustite ozbiljno dobrim, kvalitetnim i stručnim licima – lekarima koji će u tome da vam pomognu
