Dr Vladimir Vukov, onkolog bio je gost emisije „Bolje sprečiti“ na TV Zdravlju. Tema razgovora bio je rak grlića materice, kao jedan od najzastupljenijih vrsta kancera kod žena. U prilogu poslušajte svestke statistike, broj obolelih u Srbiji i Beogradu, načine dijagnostikovanja, simptome kao i vidove lečenja karcinoma.
Kakva je epidemiološka situacija sa rakom grlića materice kod nas u zemlji?
Nije baš sjajna. Rak grlića materice je drugi vodeći malignitet kod žena, odmah posle karcinoma dojke, a četvrti razlog umiranja od karcinoma. Svake godine se dijagnostifikuje 1500 žena sa ovim oboljenjem od čega 500 izgubi život. Najveći broj žena spada u starosnu kategoriju od 45 do 59 godina. Nažalost primećen je trend da se ova starosna granica pomera ka mlađem životnom uzrastu. U Srbiji od raka grlića materice dnevno umre jedna žena, a dijagnostifikuju se nova četiri slučaja.
Kako nastaje rak grlića materice?
Rak grlića materice nastaje malignom transformacijom ćelija koje čine grlić materice. Izazivač u čak 97 posto slučajeva je humani papiloma virus. Postoji preko sto tipova tog virusa od čega 40 izaziva promene na sluzokoži grlića materice, a oko 20 – 30 su potencijalno onkogeni. Prema patohistološkoj klasifikaciji karcinomi grlića materice se dele na skvamo-celularne koji su najčešći i adeno karcinome kojih ima 15 do 20 posto. U retkim slučajevima javljaju se mikrocelularni karcinomi, adeno-spamozni i sarkomi.
Kako izgledaju simptomi koji ukazuju na ovo oboljenje?
U samom početku simptomi uglavnom nisu ispoljeni. Pacijentkinje koje primete simptome u većini slučajeva već imaju uznapredovanu bolest. Konkretno to su pojačano krvarenje, krvarenje van ciklusa, zatim krvarenje u menopauzi i postkoitalno krvarenje. Obično su to tačkasta krvarenja koja pacijentkinje primete.
Da li se promene na grliću materice mogu primetiti običnim pregledom ili je potrebno uraditi neki test?
Pregled kod ginekologa je elementaran i osnovni za dijagnostiku. Istakao bih ulogu porodičnog lekara, odnosno lekara opšte prakse, koji treba da podsticanjem kroz zdravstveno – vaspitni rad uputi pacijentkinju na redovan ginekološki pregled. Tu je naravno i Papanikolau test. On podrazumeva uzimanje uzorka ćelija sa površine grlića materice koji se šalje kod patologa gde se uzorak gleda pod mikroskopom i kvalifikuju promene. Pacijentkinje kod kojih se uoče promene suspektne na neoplaziju, upućuju se na dalje preglede. Ako se na kolposkopskom pregledu ne uoče promene kod pacijentkinja sa visokopozitivnim nalazom Papanikolau testa, trebalo bi uzeti i endocervikalni uzorak. Ukoliko dobijemo pozitivan nalaz da se radi o invazivnom karcinomu, potrebno je sagledati koliko je bolest proširena. To se radi sa više metoda. Rade se određene radiološke metode kao što su magnet male karlice, skener ili ultrazvuk. Tu je i bimanuelni pregled kod ginekologa gde se procenjuje koliko je bolest proširena. Zatim se kroz hemijske analize uočavaju stanja funkcije bubrega, jetre.. To se onda sve klasifikuje po FIGO klasifikaciji i donosi zaključak o daljem dijagnostičko-terapijskom postpuku.
Šta se dešava kada se otkrije da pacijentkinja boluje od karcinoma grlića materice?
Kada se objedine sve analize pacijentkinja se po pravilu prikazuje interdisciplinarnom konzilijumu u kome učestvuju radijacioni onkolog, ginekolog – onkolog, medikalni onkolog i patolog. Na osnovu stepena raširenosti bolesti određuje se dalji modalitet lečenja – hirurgija, radioterapija, hemioterapija ili kombinacija ovih metoda.
Gde se najčešće javljaju metastaze kada je ovaj oblik karcinoma u pitanju?
Karcinom grlića materice se širi na tri načina: direktno na okolne strukture, limfogeno na okolne limfne čvorove i hematogenom na pluća, jetru, kosti ili mozak.
Koji je procenat preživljavanja obolelih žena?
U nultom stadijumu kada karcinom nije probio bazalnu membranu, odnosno kada se lečenje sprovede samo uklanjanjem grlića materice petogodišnje preživljavanje je 93%. U prvom stadijumu kada je bolest invadirala u stromu grlića materice, stepen preživljavanja je između 80 i 90 procenata. Dok u četvrtom stadijumu petogodišnje preživljavanje je svega 15%.
Da li u Opštoj bolnici Atlas imate mogućnost slanja rezultata u inostranstvo?
Trend u onkologiji je personalizovana terapija za onkološka oboljenja. Mi u Atlasu sarađujemo sa ustanovom iz Brisela OncoDNA gde šaljemo uzorke tumora i krvi pacijenata na analizu. Tu se može određenim genetičkim testovima utvrditi da li je pacijent kandidat za primenu određene citostatske, imuno i biološke terapije.
Da li postoji određena zaštita od karcinoma grlića materice? Da li preporučujete vakcinu?
Preporučujem primenu vakcine koja za cilj ima podizanje imuniteta protiv humanog papilloma virusa. Na taj način značajno se povećava mogućnost sprečavanja infekcije. Da bi ova vakcina bila efikasna potrebno je primiti je pre stupanja u seksualne odnose. To naravno ne znači da ženske osobe ne treba da vode ostale mere prevencije koje sprečavaju nastanak ove infekcije.
