U prilici smo da našim pacijentima ponudimo revolucionarno rešenje u borbi protiv kancera – Sveobuhvatno genomsko profilisanje koje na osnovu uzorka tkiva ili krvi analizira 324 gena povezana sa nastankom tumora. Sveobuhvatno genomsko profilsianje omogućava potpuni uvid u karakteristike karcinoma, pretražujući više vrsta mutacija. Sveobuhvatnim genomskim profilisanjem je moguće pronaći više DNK mutacija u jednom testu. Time je omogućeno da se sve važne mutacije pronađu odmah. Pronalaženjem više mutacija, veće su mogućnosti za precizno lečenje, odnosno pacijent može imati više terapijskih mogućnosti, kaže dr Vukov Vladimir onkolog.
Na osnovu saznanja i rezultata profilisanja tumora svakog pacijenta, izveštaj testiranja će pokazati:
- lekove odobrene za dati tip karcinoma
- lekove odobrene za drugi tip karcinoma, a koji deluju na pronađenu mutaciju
- spisak kliničkih ispitivanja za koja pacijent može da ispunjava kriterijume uključenja
U Atlas opštoj bolnici moguće je uraditi „likvidnu biopsiju“, „čvrstu biopsiju“ i „onco him“.
1. Liquid biopsija: Uzima se venska krv u posebnu epruvetu. Neophodno je najaviti uzorkovanje najmanje jedan dan unapred. Rezultat se čeka 2-3 nedelje.
2. Čvrsta biopsija: Analiza se radi iz parafinskog kalupa histopatološkog uzorka. Rezultat se takođe čeka 2-3 nedelje
3.Onco him: Ova analiza se radi iz parafinskog kalupa. Ova analiza se preporučuje, pacijentima obolelim od sarkoma i hematoloških tumora.
Sve tri analize se preporučuju pacijentima obolelim u trećem ili četvrtom stadijumu bolesti.
Šta je to genom, a šta gen?
Ljudsko telo se sastoji od organa koji čine tkiva sastavljena od velikog broja ćelija. Ćelija je najmanja funkcionalna jedinica ljudskog organizma. Unutar svake ćelije nalazi se jedro (nukleus). Svako jedro sadrži kopiju genoma. Genom se sastoji od velikog broja gena. Geni su izgrađeni od DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) koja sadrži sve informacije potrebne da bi telo normalno funkcionisalo.
Kako se ćelije obnavljaju?
Ćelije se neprekidno obnavljaju jer imaju ograničen životni vek. Ćelije se obnavljaju procesom rasta i deobe. Tokom ovog procesa, DNK unutar ćelije se kopira tj. udvaja, tako da svaka nova ćelija sadrži kopiju originalne DNK.
Šta je to mutacija?
Tokom kopiranja DNK, mogu da nastanu greške. Te greške se nazivaju mutacije.
Kako nastaju mutacije?
Mutacije mogu da nastanu pod uticajem spoljašnjih faktora, na primer usled pušenja, konzumiranja alkohola ili izloženosti zračenju ili hemikalijama. Infekcije izazvane bakterijama ili virusima (npr HPV – humani papiloma virus) takođe mogu da dovedu do pojave mutacija. Mutacije mogu biti nasleđene. Takve mutacije se nazivaju germinativne mutacije.
Šta je to karcinom?
Mutacije mogu da utiču na funkcionalnost i rast ćelija. DNK mutacija se, ukoliko se ne poprave, nagomilavaju u ćelijama tokom vremena. Takve ćelije postaju tumorske ćelije, koje se nekontrolisano dele i rastu i formiraju maligni tumor. Kada govorimo o solidnim tumorima, ako tumorske ćelije dospeju u krv ili limfne sudove, omogućeno im je dalje širenje po telu i tako nastaju sekundarni tumori, odnosno metastaze.
Vrste karcinoma
Postoje različite vrste karcinoma u zavisnosti od mesta u telu gde se nalazi primarni tumor: karcinom dojke, karcinom jetre, karcinom pluća..)
Hemioterpija
Sve do nedavno, različite vrste karcinoma su lečene na osnovu mesta gde je nađen primarni tumor. Karcinomi se najčešće leče hemioterapijom, što podrazumeva primenu umereno toksičnih lekova kako bi se uništile ćelije koje se brzo dele.
Svaki karcinom je drugačiji
Napredak postignut zahvaljujući istraživanjima u oblasti medicine, omogućio nam je bolje razumevanje DNK mutacija koje su uzrok nastanka karcinoma. Na primer, danas je poznato da, čak i ako dve osobe imaju istu vrstu karcinoma (npr. kancer dojke), mutacije njihove DNK mogu biti različite i samim tim, ove osobe će možda biti lečene na različit način. Sa druge strane, osoba koja boluje od neke sasvim druge vrste karcinoma, npr. karcinom pluća, može imati istu mutaciju kao osoba obolela od karcinoma dojke. Tada će možda dve osobe imati korist od istog leka.
Tip i broj DNK mutacija se razlikuje u okviru vrste karcinoma i to karcinom svake obolele osobe čini drugačijim, jedinstvenim. Na primer za karcinom pluća se mislilo da je jedna bolest. Međutim, danas znamo da postoji mnogo različitih mutacija koje dovode do nastanka i napredovanja karcinoma pluća.
Precizno lečenje
Ukoliko određene mutacije budu pronađene u DNK u ćelijama karcinoma, lekar će na osnovu tih informacija možda moći da vam preporuči preciznije lečenje. Dejstvo lekova mora da bude balansirano između kliničke koristi i neželjenih efekata. Lek koji ima vrlo ozbiljne neželjene efekte ne može se primenjivati čak i ako izuzetno efikasno ubija tumorske ćelije. U određenim slučajevima može da se dogodi da mutacije ne budu pronađene. Ovo je takođe vredna informacija za lekara, značajna za planiranje nastavka lečenja.
Načini uzimanja uzorka (biopsije)
Kako bi bilo otkriveno koje mutacije postoje na DNK vaših tumorskih ćelija, lekar će vam uraditi biopsiju. Biopsija se radi uzimanjem uzorka čvrstog tkiva ili krvi.
Hotspot testovi
Jedan od načina za otkrivanje mutacija na DNK je genomsko testiranje. Hotspot testovi su jedan od primera genomskog testiranja. Hotspot testovi mogu da nađu samo unapred definisane mutacije na ograničenim delovima DNK tumorskih ćelija. Mutacije se uvek odrede unapred tj pre započinjanja testa. Dakle, ukoliko ne izaberete da tražite određenu mutaciju unapred, nećete je ni naći.
Sveobuhvatno genomsko profilisanje tumora
Sveobuhvatno genomsko profilisanje tumora omogućava potpuni uvid u karakteristike karcinoma, pretražujući više vrsta mutacija na širem području tumorske DNK. Sveobuhvatnim genomskim profilisanjem je moguće pronaći više DNK mutacija u jednom testu. Time je omogućeno da se sve važne mutacije pronađu odmah. Pronalaženjem više mutacija, veće su mogućnosti za precizno lečenje, odnosno pacijent može imati više terapijskih mogućnosti.
Terapijske opcije
Uobičajeno je da se pacijenti leče slično u zavisnoti od mesta njihovog primarnog tumora. Ukoliko je tumor otkriven u ranoj fazi i nije se proširio na druge delove tela, moguće ga je ukloniti operacijom.
Ukoliko zbog mesta na kome se tumor pojavio nije moguće izvesti operativni zahvat ili ukoliko su i nakon hirurgije u telu ostale tumorske ćelije, lekar može da primeni zračnu terpaiju kako bi se osiguralo da su sve tumorske ćelije uklonjene. Primena visokodozne zračne terapije će nauditi zdravijim ćelijama u zoni zračenja.
Leakri mogu da prepoporuče primenu hemioterapije umesto ili u kombinaciji sa drugim načinom lečenja. Hemioterapeutici (citostatici) su umereno toksični i deluju tako što napadaju ćelije koje se brzo dele, poput ćelija tumora.
Imunoterpija
Imunoterapija deluje tako što:
- Zaustavlja ili usporava rast tumorskih ćelija
- Zaustavlja ili usporava rast tumorskih ćelija koje su se raširile na druge delove tela
- Pomaže imunskom sistemu pacijenta da uništi tumorske ćelije
Tumorske ćelije dolaze u dodir sa specijalizovanim ćelijama imunskog sistema, tzv T ćelijama – preko imunskih kontrolnih tački. Kao rezultat T ćelije više ne mogu da prepoznaju tumorske ćelije i ne mogu da se bore protiv njih. Inhibitori kontrolnih tački su specifična antitela koja se „zakače“ na imunske kontrolne tačke tumorskim ćelijama. To omogućava imunskom sistemu da se raktivira, pa tada može da prepozna zumorsku ćeliju i bori se protiv nje.
Tumori sa velikim brojem mutacija ( što se naziva visokim mutacionim opterećenjem tumora engl. High Tumor Mutational Burden, TMB high) su skloniji da proizvode abnormalne proteine i prezentuju ih (izlažu na svojoj površini) kao tzv. neoantigene.
Neoantigeni mogu potencijalno da budu prepoznati i ciljani od strane imunskog sistema. Dakle tumor ima visok TMB, to znači da je veća verovatnoća da će reagovati na imunoterpaiju. Sveobuhvatno genomsko profilisanje tumora vam može dati podatak o TMB statusu tumora.
Mutaciono opterećenje tumora
Mutaciono optrećenje tumora TMB se definiše kao ukupan broj mutacija u ispitivanom tumorskom genomu. TMB pokazuje stepen oštećenja tumorske ćelije i u direktnoj vezi je sa brojem neoantigena proizvedenih i prezentovanih na tumorskim ćelijama. TMB status može biti visok, umeren ili nizak.
Šta se dobija genomskim profilisanjem?
Na osnovu najnovijih saznanja i rezultata profilisanja tumora svakog pacijenta, izveštaj testiranja će pokazati:
- lekove odobrene za dati tip karcinoma
- lekove odobrene za drugi tip karcinoma a koji deluju na pronađenu mutaciju
- spisak kliničkih ispitivanja za koja pacijent može da ispunjava kriterijume uključenja
Baza podataka laboratorije se kontinuirano ažurira zahvlajujući novim istraživanjima, kliničkim ispitivanjima i rastućem broju genomskih profila pacijenata iz kliničke prakse. Time se omogućava stalno unapređenje izveštaja koji lekar dobija kao rezultat genomskog profilisanja tumora pacijenta.
