Kancer debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor od koga oboljevaju ljudi u Srbiji. Statistika kaže da od kancera creva godišnje oboli 4000 ljudi. Otkrivanje u ranoj fazi znatno povećava stopu izlečenja. Kako izgledaju preventivni pregledi, koliko često ih treba raditi i na koje simptome treba odreagovati reći će nam doktor Miljan Ćeranić – specijalista opšte hirurgije Atlas opšte bolnice.
Koji su simptomi kancera debelog creva?
Simptomi kancera debelog creva su: krvave stolice, gubitak telesne težine (kada se radi o već uznapredovalom tumoru), anemija nepoznatog porekla i na kraju, ukoliko ne dijagnostikujemo na vreme, imamo tumor koji se pipa kroz trbušni zid što nije dobar znak.
Kako se otkriva karcinom creva, kako izgleda sistematski pregled?
To bih podelio na dve grupe. Imamo prvu grupu pacijenata koja nema nikakve simptome. S obzirom na svoje godine i na naslednu komponentu sprovodimo skrining. Skrining je dijagnostika kod ljudi koji nemaju nikakve simptome. Najjednostavniji skrining je test na okultno krvarenje koji se sprovodi kod pacijenata tj. ljudi starijih od 50 godina ili čak i ranije ako u porodici postoji kolorektalni karcinom.
Zlatni standard je da ukoliko se dva puta dobije pozitivan test na okultno krvarenje onda se radi kolonoskopija. Kolonoskopija je nezamenjljiva i danas je u gastroenterologiji zlatni standard koji je potrebno obavezno uraditi kod ovih pacijenata.
Osobe koje nemaju nikakve simptome, koliko često treba da idu na preglede i da li postoje neki faktori rizika naslednost ili konzumiranje neke hrane koja je štetna?
Po meni je najveći faktor stres. A hrana je sve više puna pesticida i nešto što nismo nikako želeli, ali toga je sve više na tržištu. Potrebno je da ljudi osluškuju svoj organizam i ako dolazi do nekih promena u načinu pražnjenja ( to je ova druga grupa pacijenata koja već ima neke probleme) potrebno je, naravno, odmah da se uradi kolonoskopija.
Veoma je opasno da se krv u stolici pripisuje hemoroidima (šuljevima)- to je vrlo često. Onda lekari opšte prakse daju neke kreme ili masti, a u pozadini leži kolorektalni karcinom. Veoma je opasno izgubiti vreme baveći se lečenjem hemoroida. Obaveza je da se uradi kolonoskopija, da se ne preskače.
Kolonoskopija na kojoj se ništa ne otkrije je najmanja šteta koja postoji, najveća šteta je da se preskoči. Jedna od 100 kolonoskopija ukoliko se na njoj na vreme otkrije kolorektalni karcinom je uspeh.
Kako izgleda pregled kolonoskopija, da li je bolan, koliko traje?
Kolonoskopija je pregled koji zavisi od građe pacijenta, anatomije debelog creva, zavisi i od spretnosti gastroenterologa. Uglavnom se radi u anesteziji zato što nije baš najprijatniji pregled.
Ukoliko se tokom kolonoskopije otkriju rezultati koji nisu baš najbolji kako izgleda dalji tok lečenja?
Potrebno je da se uzme biopsija tumora, zatim da se uradi najbolja kombinacija skener abdomena i magnet male karlice, da bismo utvrdili koji je stadijum bolesti. Način lečenja se razlikuje i potrebno je da se napravi konzilijum jer se ovi pacijenti najčešće leče multidisciplinarno.
Možete li nam reći nešto više o laparoskopsoj operaciji debelog creva?
Laparoskopski odnosno minimalno invazivni način lečenja karcinoma debelog creva je zlatni standard u svetu već skoro 10 godina. On podrazumeva da se uradi operacija kao kod otvorene hirurgije (gde postoji veliki rez), međutim sve se to laparoskopski radi unutra i onda se pravi jedan mali rez od 5-6 cm kroz koji se izvlači tumor i onda se spaja crevo unutra. Dakle, na kraju imamo izvađen tumor sa adekvatnim onkološkim rezultatom sa rezom od 5-6 cm. Oporavak ovih pacijenata je značajno brži, gubitak krvi je manji.
Laparoskopski pristup je svakako zahtevniji za hirurga ali je za pacijenta u svakom pogledu lakši.
Sledeća faza, svet je već otišao dalje, a mi se trudimo to da pratimo, jeste robotik hirurgija koja veoma liči na laparoskopsku hirurgiju s tim što se umesto ruku asistenata koriste robotske ruke. Na taj način imamo još precizniju operaciju i što je još važnije minimalno krvarenje i minimalnu upotrebu antibiotika tako da je to i sadašnjost i budućnost hirurgije.
