Transuretralna resekcija prostate (TURP)

Šta je TURP i kada se primenjuje?

Transuretralna resekcija prostate (TURP) je minimalno invazivna  hirurška intervencija kojom se rešavaju problemi sa mokrenjem koji  nastaju usled uvećanja prostate.

Benigna hiperplazija prostate je stanje koje nastaje kada se prostata uveća, što se dešava tokom starenja kao fiziološki (normalan) proces. Iako neki muškarci ne moraju imati simptome, uvećana prostata kod drugih stvara poteškoće pri mokrenju. Prvi simptomi se obično javljaju posle 50. godine života i mogu se dalje pogoršavati. Najčešći su u vidu učestalog mokrenja, naročito noću, kao i sporog i isprekidanog ili slabog mlaza urina. Kod malog procenta muškaraca može doći do retencije (zadržavanja) urina, što znači da muškarac ne može da isprazni bešiku. Rizici zadržavanja urina su česte infekcije urinarnog trakta, urosepsa, oštećenje funkcije bubrega, pa čak i otkazivanje bubrega. Rizik od zadržavanja mokraće se povećava sa godinama, simptomima i povećanjem prostate.

Važno je znati da slični simptomi mogu postojati i u slučaju karcinoma prostate i karcinoma mokraćne bešike. Transuretralna resekcija prostate je pred­viđena za muškarce koji imaju otežano mokrenje zbog uvećane prostate i ona je najbolje sredstvo za povećanje protoka urina. Cilj intervencije je da se odstrani prostatično tkivo koje dovodi do opstrukcije, čime se omogućava normalan protok urina. Većina muškaraca koji se podvrgavaju ovom tretmanu imaju veoma otežan protok urina, i već su pokušali sa drugom vrstom lečenja ili imaju plasiran  urinarni kateter zbog kompletne blokade izmokravanja. Muškarce sa izraženijim simptomima trebalo bi lečiti hirurškom intervencijom, dok kod onih sa manje izraženim simpto­mima treba prvo pokušati lečenje medikamentoznom terapijom.

Specijalisti urologije dr Nikola Lukač i dr Uroš Babić obavljaju u Atlas opštoj bolnici sve vrste uroloških intervencija i operacija.

Problemi koje reševa transuretralna resekcija prostate

TURP se primenjuje kod problema koji nastaju kao  posledica benignog uvećanja (hiperplazije) prostate koji mogu biti: otežano započinjanje mokrenja, učestali pozivi na mokrenje, usporeno (produženo trajanje) mokrenje, učestalo mokrenje noću, stalno  započinjanje i prekidanje mokrenja, osećaj da ne možete potpuno da  ispraznite mokraćnu bešiku, infekcija urinarnog tratka. Transuretralna resekcija prostate se  može raditi u cilju sprečavanja komplikacija koje nastaju kao posledica  blokiranja protoka mokraće. Komplikacije koje mogu nastati zbog blokade  protoka mokraće su učestale infekcije, oštećenje bubrega ili mokraćne  bešike, nemogućnost kontrole mokrenja ili nemogućnost mokrenja,  prisustvo kamena u mokraćnoj bešici, prisustvo krvi u mokraći.

Kako se izvodi operacija prostate?

Nakon odgova­rajuće anestezije, kroz uretru se plasira resektoskop, što omogućava da se intervencija radi bez ika­kvog reza i naknadnih ožiljaka. Električnim no­žem se vrši resekcija tkiva prostate sve dok se ne odstrani centralni deo žlezde. Ova formacija se naziva adenomom, benignom ili nekanceroznom izraslinom. Posebna tečnost plasira se kroz resektoskop i vrši se ispiranje mokraćne bešike da bi hirurg imao jasan uvid u protok kroz uretru. Svaki komad ise­čenog tkiva prostate sme­šta se u mokraćnu bešiku iz koje se odstranjuje endoskopom na kraju oper­acije, a zatim se šalje na patohistološki pregled. Na­kon završene intervencije plasira se kateter i ispira se mokraćna bešika. Ovo pomaže u zbrinjavanju krvarenja koje se normalno pojavljuje.

Operacija prostate TURP traje od 60 do 90 minuta. Ovo ne uključuje vreme koje je potrebno za anesteziju. Bolnicu pacijent obično napušta nakon 2-3 dana, mada neki pacijenti mo­gu napustiti bolnicu i dan nakon operacije. Potrebno je da  nakon operacije nosite urinarni kateter. Urinarni kateter se najčešće  nosi 24 do 48 sata (po potrebi i duže), dok se otok ne povuče i dok se  mogućnost samostalnog mokrenja ne vrati u normalu.

Anestezija prilikom operacije prostate

Može se primeniti spinalna ili opšta anestezija. Spinalni anestetik anestezira donju polovinu tela nakon ubrizgavanja u leđa. Ovo omogućava ranije počinjanje sa ishranom nakon anestezije, jer su izbeegnuti lekovi koji izazivaju mučninu. Takođe je i manja mogućnost od nastanka krvarenja.

Nakon operacije može se javiti prisustvo krvi u urinu do dve nedjelje od intervencije, peckanje pri prvom mokrenju, mnogo snažniji protok urina, retrogradna ejakulacija.

Saveti za pacijente pre i posle operacije prostate

• Prestati s pušenjem cigareta – sedmodnevni prestanak pušenja smanjuje mogućnost nastanka pneumonije i koaguluma u venama nogu.
• Raditi  lagane vežbe – što je pacijent u boljoj kondiciji, brže će se oporaviti.
• Ishrana bogata voćem i povrćem – da bi se poboljšao imunitet organizma na infekciju i da bi se ubrzao opora­vak.
• Posle operacije  savetuje se unos veće količine tečnosti – ovo će olakšati protok urina.
• Izbegavati ishranu koja dovodi do konstipacije, ne provoditi vreme ležeći.

Nakon operacije  pacijent i dalje ima prostatu, ona može ponovo narasti i izazvati iste ili slične simp­tome. Može se pojaviti i karcinom prostate i zbog toga pacijenta treba redovno kontrolisati digitorektalnim pregledom i određivanjem PSA u krvi svake dvie godine.

Moguće komplikacije prilikom transuretralne resekcije prostate (TURP)

• Nemogućnost uriniranja (retencija urina) – Ovo se može desiti ako je funkcija mokraćne bešike oslabila zbog opstrukcije pre operacije. Proces je teško preoperativno predvideti.
• Krvarenje – Javlja se u određenom stepenu kod svih pacijenata. Ovo stanje se može pogoršati primenom nekih lekova, kao što je aspirin.
• Infekcija
• Impotencija
• Retrogradna ejakulacija – Ovo znači da prilikom orgazma muškarac ne ejakulira prema vani. Iako je prisutna normalna ejaku­lacija, sjemena tečnost odlazi u mokraćnu bešiku, a da pri tome nema promjene osjećaja prilikom ejakuliranja. Ovo se dešava kod skoro svih pacijenata.
• Uretralne strukture
• Inkontinencija – Odnosi se na gubitak kontrole voljnog mok­renja. Može se javiti u dve forme. Najuobičajenije se dešava da želja za uriniranjem pacijentu ne daje dovoljno vremena da ode do toaleta, što se javlja uglavnom nakon operacije i gubi se tokom vremena. Drugi tip inkontinencije se odnosi na oticanje urina pri kašljanju ili kijanju i nije uobičajen. Može biti posledica slabog uretralnog sfinktera, abnormalne mokraćne bešike ili oštećenja sfinktera prilikom operacije.
• TURP sindrom – Ovo je redak ali potencijalno opasan problem. Apsorpcija tečnosti koja se koristi za ispiranje bešike u toku operacije je u određenoj meri normalna. Ako oper­acija traje duže od jednog časa ili je sama po sebi teška za izvođenje, onda višak apsorbovane tečnosti može da izazove probleme.
• Vizuelni poremećaj – zamagljen vid
• Peckanje ruku, nogu i oko usta