Rak dojke je maligna bolest koja u najvećem broju slučajeva zahteva hitnu hirurgiju dojke. U ovom slučaju maligne ćelije se razvijaju u tkivu dojke. Ovakvo tkivo može da raste u okviru tkiva porekla ili se širi (metastazira) u druge delove tela.
Iako je rak dojke prvenstveno bolest žena, oko 1% karcinoma dojke javlja se kod muškaraca.
Dojke su sačinjene od masti, žlezda i vezivnog (vlaknastog) tkiva. Imaju nekoliko lobusa, koji se razdvajaju u lobuluse koji se završavaju u mlečnim žlezdama. Male cevi vode iz mnogih malih žlezda, spajaju se zajedno i završavaju u bradavici. Ovi kanali su mesto gde se javlja 80% karcinoma dojke.
Šta je metastaza?
Najteži i opasni tumori su metastatski. Metastaza znači da se rak proširio sa mesta gde je započeo u druga tkiva daleko od originalne lokacije tumora. Najčešće mesto za metastazu raka dojke je u limfnim čvorovima ispod pazuha ili iznad ključne kosti na istoj strani kao i rak. Druga uobičajena mesta metastaze raka dojke su mozak, kosti i jetra. Rak koji se proširi samo u limfne čvorove ispod ruke je i dalje izlečiv.
Uzroci i faktori rizika
Pol je najveći faktor rizika, jer se rak dojke javlja uglavnom kod žena.
Starost je još jedan kritični faktor rizika. Rak dojke može da se javi u bilo kom uzrastu, iako se rizik od raka dojke povećava sa godinama.
Žena koja ima ličnu istoriju raka u jednoj dojci ima tri do četiri puta veći rizik od razvoja novog raka u drugoj dojci ili drugom delu iste dojke.
Porodična istorija raka dojke je takođe faktor rizika. Najvažniji u proceni su rođaci prvog stepena (majka, sestra). Postoji veliko interesovanje za gene povezane sa rakom dojke. Za 5-10% karcinoma dojke veruje se da su nasledni, zbog mutacija ili promena u određenim genomima koji se prenose genetski.
BRCA1 i BRCA2 su abnormalni geni koji, kada su nasleđeni, značajno povećavaju rizik od raka dojke između 45-65%.
Hormonski uticaji igraju ulogu u razvoju raka dojke (naročito izloženost estrogenu).
Čini se da se rak dojke dešava češće u zemljama sa visokim unosom masti putem ishrane, a prekomerna težina ili gojaznost je poznat faktor rizika za rak dojke, naročito kod žena u postmenopauzi.
Dodatnim faktorima rizika se smatraju konzumiranje alkohola i izloženost zračenju (uključujući i radijacionu terapiju).
Zašto je prevencija raka dojke bitna?
Sa svešću da se od ove bolesti ne umire ukoliko se otkrije na vreme, shvatamo značaj prevencije raka dojke. Odlazite redovno na ultrazvuk i mamograf koji mogu da dijagnostikuju svaku promenu. Samopregled je jako bitan. Rano otkrivanje čvorića i promena uz dijagnostički pregled mogu vam spasiti život.
Benigne bolesti dojke
Fibrocistične promene dojke su vrlo česte. Fibrocistične dojke se odlikuju grudvičastom strukturom dojke, sa zgusnutim tkivom i često su povezane sa neugodnošću dojke, pogotovo neposredno pre menstruacije. Ovo stanje ne dovodi do raka dojke.
Međutim, određene druge vrste benignih promena dojke, poput onih koje su dijagnostikovane na biopsiji kao proliferativne ili hiperplastične, nagoveštavaju na kasniji razvoj raka dojke.
Simptomi raka dojke
Rani rak dojke u početnom stadijumu obično nema simptoma ili znakova, mada je ponekad moguće osetiti grudvicu u dojci, koja obično nije bolna.
Grudvica u pazuhu ili iznad ključne kosti koja ne prolazi može biti znak raka. Drugi mogući simptomi su sekret iz dojke, inverzija bradavica ili promene na koži preko dojke.
Većina grudvica u dojci nije kancerozna, ali uvek treba da ih proceni lekar.
Kako se dijagnostikuje rak dojke
Dijagnoza karcinoma dojke obično se sastoji od nekoliko koraka, uključujući pregled dojke, mamografiju, ultrazvuk ili magnetnu rezonancu i biopsiju. Biopsija (uzimanje komadića tkiva dojke) je jedini definitivan način dijagnostikovanja raka dojke.
Aspiracija uz pomoć igle se sastoji od postavljanja igle u dojci i isisavanja nekih ćelija za pregled od strane patologa. Uobičajeno je da lekari koriste ovu tehniku nakon pronalaženja mase ispunjene tečnostima, a kancer nije verovatan.
Lekar vrši biopsiju sa specijalnom iglom koja uzima mali komad tkiva za pregled. Obično, lekar usmerava iglu u sumnjivu oblast uz pomoć ultrazvučnog ili mamografskog uputstva. Medicinski stručnjaci koriste ovu tehniku sve više jer je manje invazivna nego hirurška biopsija. Dobija se samo uzorak tkiva umesto da se uklanja cela grudvica.
Medicinski stručnjak izvodi hiruršku biopsiju tako što pravi rez u grudima i uklanja komad tkiva.
Bez obzira kako se uzima biopsija, patolog će pregledati tkivo. Ovo su lekari specijalno obučeni za dijagnostikovanje bolesti posmatrajući ćelije i tkiva pod mikroskopom.
Ako lekar dijagnostikuje rak na biopsiji, tkivo će biti testirano na hormonske receptore. Receptori su mesta na površini tumorskih ćelija koja se vezuju za estrogen ili progesteron. Uopšteno, što je više receptora, to će tumor biti osetljivijina hormonsku terapiju.
Operacija dojke
Operacija dojke je generalno prvi korak nakon dijagnoze raka dojke. Pored ovog pristupa, koristi se i radijaciona terapija, hemoterapija, hormonska terapija i biološka (imunoterapija). Zapravo, kombinacija navedenih pristupa se najčešće koristi za lečenje raka dojke.
Vrsta operacije zavisi od veličine i tipa tumora, kao i zdravlja i preferencije pacijenta.
Lumpektomija je hirurška intervencija koja podrazumeva uklanjanje kancerogenog tkiva i okoline normalnog tkiva. Ovo obično treba raditi zajedno sa drugom terapijom kao što je radijaciona terapija sa ili bez hemoterapije ili hormonske terapije. Ovo je hirurgija koja štiti dojke.
Za vreme lumpektomije, aksilarni limfni čvorovi (žlezde u pazuhu) moraju biti procenjeni za širenje kancera. Ovo se može učiniti ili uklanjanjem limfnih čvorova ili biopsijom najbližeg limfnog čvora tumoru.
Jednostavna mastektomija je operacija dojke koja uklanja celu dojku, ali ne i druge strukture. To je uobičajeni tretman za neinvazivni tip raka dojke.
Mastektomija koja štedi bradavice je hirurška procedura koja ostavlja bradavicu i kožu na mestu.
Modifikovana radikalna mastektomija uklanja dojku i aksilarne limfne čvorove, ali ne uklanja mišiće na grudnom zidu. Iako se gotovo uvek ponudi dodatna hemioterapija ili hormonska terapija, samo operacija se smatra adekvatnom za kontrolu bolesti ako nije metastazirala.
Kada se dijagnotikuje rak dojke, to zahteva pažljivo praćenje stanja pacijenta do kraja života. Nakon završetka lečenja potrebno je vršiti redovne kontrole na svaka tri do šest meseci tokom prve dve do tri godine. Ovaj naknadni protokol zasniva se na individualnim okolnostima i primljenim tretmanima.
Najvažniji faktori rizika za razvoj raka dojke su pol, godine i genetika. Zbog toga što žene ne mogu učiniti ništa u vezi sa ovim rizicima, preporučuje se redovan skrining kako bi se omogućilo rano otkrivanje i time sprečila smrt od raka dojke.
Postoperativni tok
Nakon operacije dojke uobičajen je ostanak u bolnici još nekoliko dana. U tom periodu pacijent će osećati bol i/ili nelagodu u predelu grudi, ali će za to vreme i dobijati lekove protiv bolova, kako bi ova faza protekla što je moguće lagodnije.
Propisuje se upotreba specijalnog grudnjaka i terapijskog rukava čija je svrha da daju kompresiju na ruku kako bi se umanjilo oticanje. Rukav se nosi samo preko dana. Lekari obično savetuju da se spava sa malo podignutom rukom, što bi trebalo da smanji pritisak u ruci tokom noći.
Takodje je uobičajeno da se posle hirurgije dojke i uklonjenog tumora lečenje nastavi kod onkologa.
Za više informacija možete zakazati konsultacije pozivom na broj telefona Atlas opšte bolnice: +381 11 785 88 88.
