Maligni tumori pankreasa su veoma podmukla oboljenja koja se obično kasno otkrivaju i koja imaju lošu dugoročnu prognozu. Većina pacijenata obično nije svesna da ima karcinom pankreasa dok se ne pojavi žutica ili jaki bolovi u leđima i predelu želuca. Kada se dijagnoza postavi na vreme, jedini način da se postigne izlečenje ili produži život jeste hirurško lečenje. Razgovarali smo sa ass.dr Đorđem Kneževićem, specijalistom opšte i abdominalne hirurgije i ekspertom Opšte bolnice Atlas za hirurgiju pankreasa.
Dr Kneževiću, zbog čega se pacijenti javljaju hirurgu kada je karcinom pankreasa u pitanju?
Pacijenti se najčešće žale na nejasne, tupe bolove u predelu želuca i pod desnim rebarnim lukom. Već tada našu pažnju obavezno usmeravamo i ka regiji pankreasa. Obzirom na prirodu razvoja malignog procesa u pankreasu, veoma se često pacijenti javljaju kada bezbolno požute, što nam ukazuje da se tumorski proces odvija u tzv. glavi pankreasa. Kada je tumorski proces lokalizovan u predelu tela ili repa pankreasa, onda prvi simptom može biti upravo bol. Pacijenti takođe često navode da imaju smanjen apetit i da su izgubili na telesnoj težini u prethodnom periodu.
Opšta bolnica Atlas se uspešno bavi hirurškim lečenjem karcinoma pankreasa. Kako postavljate definitivnu dijagnozu ove bolesti?
Pored pregleda, izuzetno je važno uraditi kompletne biohemijske analize i tumorske markere, pre svega CA 19-9. Potom pacijenta upućujemo na skener (CT) abdomena, koji se u ovom slučaju izvodi po posebnom protokolu za pankreas. Tek kada se napred navedeno uradi, možemo postaviti dijagnozu tumora pankreasa i doneti odluku o mogućnosti za operaciju. U nekim slučajevima, naročito kada se radi o manjim tumorima u predelu glave pankreasa, potrebno je dopuniti dijagnostiku sa tzv. endoskopskim ultrazvukom (EUS) koji nam izuzetno pomaže u postavljanju definitivne dijagnoze. Naš tim u Opštoj bolnici Atlas je u mogućnosti da sprovede kompletnu dijagnostiku za karcinom pankreasa.
Da li su svi pacijenti kandidati za operaciju?
Nažalost, samo manji broj pacijenata nije u odmakloj fazi bolesti kada hirurška intervencija nema smisla. Ipak, značajan broj pacijenata može biti podvrgnut nekoj od hirurških tehnika za lečenje ovih karcinoma.
Kažete da postoje različite hirurške tehnike za lečenje karcinoma pankreasa? Možete li nam to bliže objasniti?
Svakako. Koja će se hirurška tehnika primeniti zavisi od stadijuma bolesti i lokalizacije samog tumora. Kod operabilnih tumora glave pankreasa, „zlatni standard“ je tzv. cefalična duodenopankreatektomija ili Viplova procedura. Ona podrazumeva uklanjanje glave pankreasa zajedno sa tumorom, skidanje žučne kese i dvanaestopalačnog creva, i na kraju formiranje novih spojeva između ostatka pankreasa, glavnog žučnog voda, želuca i creva. Ovo je tehnički izuzetno zahtevna operacija koja zahteva iskusan tim hirurga koji se bave ovom patologijom.
U slučaju da je tumor lociran u telu ili repu pankreasa, izvodi se distalna resekcija pankreasa, kada se uklanja tumor u celosti, obično sa očuvanjem slezine. Kod manjih tumora pankreasa, moguće su i manje intervencije, kao što je npr. enukleacija tumora.
U svim slučajevima kada je pacijent požuteo, a nije kandidat za resekciju pankreasa, izvodi se ili plasiranje stenta u glavni žučni vod endoskopki, dakle bez otvaranja trbuha, ili se prekid u toku žuči zbog koga je pacijent požuteo rešava svojevrsnom bypass operacijom, kada se formira novi spoj između glavnog žučnog voda i tankog creva, što dovodi do obezbojavanja pacijenta.
Ove velike operacije na pankreasu, koje se do skoro nisu izvodile u privatnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji se veoma uspešno i sada već standardno primenjuju u Opštoj bolnici Atlas. Naš tim, koji predvode prof. dr Srbislav Knežević i prof. dr Slavko Matić se može pohvaliti odličnim rezultatima u dosadašnjem radu.
