Metode lečenja srca se konstantno poboljšavaju i usavršavaju iz dana u dan, ali koronarne bolesti su i dalje vodeće ubice savremenog čoveka. Dok istraživači neprestano traže načine kako poboljšati postojeće tretmane, koronarni problemi se danas, između ostalog, rešavaju ugradnjom stenta – medicinski uredjaj koji otvara i širi sužene srčane arterije.
Puls kardiološki centar je savremena bolnica koja nudi sve kardiološke usluge, dijagnostiku i interevencije na jednom mestu. Sve informacije možete dobiti pozivom call centra na broj 0117555000
Šta je koronarni stent?
Koronarni stent je mala mrežasta naprava od žice, koju kardiohirurzi ugradjuju pacijentima u sužene srčane arterije, kako bi ih otvorili i omogućili normalan protok krvi.
Uz pomoć stenta se dakle može vratiti snažan protok krvi u srce, kod osoba koje su pre toga imale ozbiljno zakrečenje arterija. Kako je zakrečenje arterija česta pojava, tako svake godine veliki broj ljudi dobija stentove, što im ne samo poboljšava kvalitet života, već i produžava život.
Srčani stent se, primera radi, veoma često ugradjuje kod pacijenata koji boluju od angine pektoris. To je bolest uzrokovana suženjem arterija (aterosklerozom), a simptomi bolesti se manifestuju kao bolovi u grudima.
Bolovi u grudima kod angine pektoris nastaju u momentima kada dodje do poremećaja protoka krvi u srce.
Ugradnja stenta
Ugradnja stenta (stentiranje) je minimalno invazivni hirurški zahvat, u kojem se stent smešta u koronarnu arteriju, suženu aterosklerotskim naslagama.
Ugradnja stenta se izvodi kod pacijenata s anginom pektoris, ali se sprovodi i kao metoda hitnog lečenja infarkta miokarda. U velikom broju slučajeva (nažalost, ne baš i uvek) čitav postupak ugradnje stenta ne traje duže od pola sata, niti zahteva uvodjenje bolesnika u opštu anesteziju. Ponekad to može biti alternativa koronarnog premoštenja, što zahteva i nekoliko sati rada. Naravno, ovo je veoma vredna zamena!
U prvom slučaju pacijenti koji su podvrgnuti stentiranju obično imaju pozitivno iskustvo, te čak kažu da im taj postupak nije bio ni malo sličan nekoj ozbiljnoj operaciji. Konkretno, stent se ugradjuje kroz arteriju na ruci ili preponi, putem katetera i uz pomoć specijalnog balona. U momentu kada kateter dospe na pravo mesto, ubacuje se kontrastno sredstvo, čime se stvara put za uvodjenje balona sa stentom.
Pacijent je za vreme intervencije potpuno svestan i nije izložen bolovima. Nelagodnost ili blaga bol može biti prisutna samo prilikom naduvavanja balona, a to je kratkotrajno i nestaje odmah po ispuštanju balona (što može trajati od 10 do 30 sekundi).
Život sa koronarnim stentom
Jednostavnost ugradnje koronarnog stenta, možda kod nekih osoba stvara iluziju da nakon toga nema potrebe za daljom brigom tako da odredjeni broj pacijenata može biti apsolutno ubedjen i oslonjen na njegovo medicinsko dejstvo. Medjutim, od velikog je značaja svest o tome da je ugradnja stenta usmerena samo na uklanjanje simptoma bolesti zakrčenja srčanih arterija, ali ne i uzroka ove bolesti. Dok uzrok koronarne srčane bolesti (ateroskleroza) – postoji i dalje.
Dalje napredovanje ateroskleroze definitivno stvara opasnost za ponovno pojavljivanje angine, infarkta miokarda, zatajenja srca i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih problema. Zbog toga, sve osobe sa ugradjenim srčanim stentom moraju biti potpuno svesne svih mogućih opasnosti u vezi svog zdravstvenog stanja. Dakle, nakon ugradnje stenta potrebno je voditi brigu o svom zdravlju i nastaviti sa lečenjem.
Fizička aktivnost
Jedna od najvažnijih preventivnih mera, nakon ugradjenog stenta je redovna fizička aktivnost. Ona osim toga što ima pozitivan uticaj na opšte zdravstveno stanje, usporava razvoj ateroskleroze i povoljno deluje na stabilizaciju krvnog pritiska. Sve to je od ogromnog značaja za srčane bolesnike. Zato kardiolozi na prvom mestu preporučuju: vožnju bicikla, šetnju i plivanje. Sa druge strane, sportovi koji zahtijevaju ekstreman fizički napor i/ili eventualne moguće povrede – nisu preporučljivi.
Ishrana
Sledeća važna stavka terapije kod pacijenata sa ugradjenim stentom je zdrava i strogo kontrolisana ishrana, koja treba da se zasniva na ovim principima:
– ograničiti konzumiranje masti životinjskog porekla
– ograničiti konzumaciju jaja na 3-4 nedeljno
– izbegavati namirnice bogate rafinisanim šećerom (slatkiše)
– ograničiti upotrebu soli
– kafu i druge proizvode koji sadrže kofein (koka-kola, crni čaj,
čokolada…) konzumirati u razumnim količinama
– u ishranu obavezno uvrstiti: biljna ulja, namirnice bogate vlaknima, sveže voće i povrće, ribu (2 puta nedeljno).
Lekovi i redovne kontrole
Ukoliko je kardiolog preporučio uzimanje lekova, obavezno je strogo pridržavnje propisane terapije. Redovne kontrole su takodje obaveza za pacijenta, a u slučaju pogoršanja stanja i vanredna poseta lekara radi provere zdravstvenog stanja i nastavka lečenja.
Da li je koronarni stent bezbedan za pacijenta?
Koronarni stentovi su uglavnom bezbedni za pacijente, pogotovo onda kada kardiolozi i kardiohirurzi na osnovu temeljnih analiza odabiru pacijente koji zaista i treba da ih dobiju. Za sve dodatne informacije možete zakazati konsultacije u Puls kardiološkom centru, pozivom na broj: +381 11 7555 000.
