fbpx

Lokacija

Osmana Đikića 3, Beograd
11000 Beograd, Srbija

Radno vreme

00-24
 

Šta bi trebalo da znate o Laparoskopskoj barijatrijskoj hirurgiji?

Šta je Indeks telesne mase (BMI)?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, prekomerna telesna masa i gojaznost su pojmovi koji se definišu kao abnormalno nakupljanje masti koja predstavlja rizik po zdravlje osobe. U proceni ovih pojma najčešće se koristi indeks telesne mase (BMI), koji računamo na sledeći način.

BMI = telesna masa (kg) / kvadrat visine (m2)

Računicu indeksa telesne mase interpretiramo na sledeći način:

Indeks Klasifikacija
<18.5 Neuhranjenost
18.5 – 24.9 Idealna masa
25 – 29.9 Prekomerna masa
30 – 34.9 Blaga gojaznost
35 – 39.9 Teška gojaznost
>40 Ekstremna gojaznost

 

 

Treba imati u vidu da se ovaj indeks ne treba koristiti i na isti način interpretirati kod izraženo muskuloznih osoba sa velikim procentom mišićne mase.

Zašto nastaje gojaznost?

Uzroci gojaznosti su brojni. Danas se zna da su faktori rizika: 

  • Genetski, kada određene osobe mogu imati povećanu sklonost ka lakšem taloženju masnih naslaga; 
  • Socioekonomski status, koji utiče na mogućnost pristupa zdravim stilovima života (ishrana bogata vlaknima, svežim voćem i povrćem, fizičkoj aktivn
  • Psihološki faktori, koji se ogledaju u brojnim poremećajima ličnosti povezanim sa emocionalnim prejedanjem, kao i dobro poznatim poremećajima ishrane.. 

Problem gojaznosti porastao je u prethodne dve decenije do epidemijskih razmera. Prema relevantnim podacima, svake godine u svetu prerano premine oko 4 miliona ljudi zbog komplikacija gojaznosti i udruženih bolesti. Posebno brine pomenuti trend kod dece.
Od 1975. do 2016. godine, prevalencija gojazne dece i adolescenata uzrasta od 5 do 19 godina povećala se više od četiri puta sa 4% na 18% na globalnom nivou.

Faktori rizika

Prekomerna telesna masa i gojaznost, glavni su faktori rizika za niz hroničnih bolesti, uključujući na prvom mestu kardiovaskularne (infarkt, moždani udar), a zatim i dijabetes sa svim svojim poznatim komplikacijama, dislipidemije i druge.

Prekomerna telesna masa i gojaznost mogu dovesti do mišićno-skeletnih poremećaja, uključujući osteoartritis. 

Gojaznost je takođe povezana sa nekim vrstama raka, uključujući endometrijum, dojke, jajnike, prostatu, jetru, žučnu kesu, bubrege i debelo crevo. Rizik od ovih nezaraznih bolesti se povećava pri povećanju indeksa telesne mase preko 30kg/m2, uz dodatan porast kod morbidno gojaznih osoba sa indeksom preko 40kg/m2.

Prevencija gojaznosti

Mnogi uzroci prekomerne telesne mase i gojaznosti se mogu sprečiti. Iako su uključeni i drugi faktori, osnovni uzrok gojaznosti je neravnoteža između unesenih i potrošenih kalorija. Kako su se globalna ishrana promenila poslednjih decenija, došlo je do povećanog unosa hrane sa visokim sadržajem masti i slobodnih šećera. Takođe je došlo do trenda smanjenja fizičke aktivnosti zbog promene prirode mnogih vrsta posla, veće dostupnosti prevoznih sredstava i povećane urbanizacije, kao i usvajanja sedentarnih stilova rada i provođenja slobodnog vremena.

Smanjenje rizika od prekomerne težine i gojaznosti uključuje:

  • Smanjenje kalorija koje se unose iz masti i prostih šećera, 
  • Povećanje udela dnevnog unosa voća, povrća, mahunarki, celih žitarica i orašastih plodova i 
  • Bavljenje redovnom fizičkom aktivnošću (preporučujemo 60 minuta dnevno za decu i 150 minuta nedeljno za odrasle). 

Kod novorođenčadi, studije su pokazale da isključivo dojenje od rođenja do 6 meseci starosti smanjuje rizik od nastanka gojaznosti već u prvim godinama života.

Ko su kandidati za barijatrijsku hirurgiju?

Kandidati za barijatrijsku hirurgiju su pacijenti sa indeksom telesne mase preko 35kg/m2 i prisustvom oboljenja udruženih sa gojaznošću, kao i svi pacijenti sa indeksom telesne mase preko 40kg/m2.

 Pored navođenja indeksa, vodeća svetska udruženja barijatrijskih hirurga savetuju početak lečenja gojaznosti konzervativnim metodama minimum 6 meseci. Ove metode obuhvataju najpre optimizaciju ishrane i uvođenje plana preporučene fizičke aktivnosti. Nakon inicijalnih 6 meseci evaluira se uspešnost primenjenih metoda, te se pacijent upućuje na dalje hirurško lečenje.

 

Kolika je uspešnost barijatrijske hirugije?

Akumulacijom višedecenijskog iskustva u barijatrijskoj hirurgiji u svetu, jasno je da operacija učinjena od strane iskusnog hirurga predstavlja najefikasniji način lečenja ove bolesti.
Globalni podaci ukazuju da je prihvatljiv mortalitet nakon uspešno izvedene operacije oko 0,1%, te da je prihvatljiva ukupna stopa javljanja komplikacija oko 3-4%. 

Uspešnost barijatrijske hirurgije ne svodi se samo na gubitak kilograma, već i u poboljšanoj kontroli bolesti udruženih sa gojaznošću. Istraživanja ukazuju da operacija rezultira poboljšanjem u kvalitetu života pacijenata, značajnim produženjem očekivanog životnog veka pacijenta, kao i značajnim smanjenjem doze ili prestankom potrebe za uzimanjem lekova kod 90% pacijenata sa dijabetes melitusom. Adekvatnim izborom procedure, možemo očekivati i prestanak ili smanjenje u uzimanju lekova za povišen krvni pritisak, masnoće u krvi, kao i značajno olakšanje bolova u zglobovima kod pacijenata sa gojaznošću.

Kako se pripremiti za barijatrijsku hirurgiju?

Pre operacije, neophodna je odgovarajuća priprema. Pacijentima se savetuje prestanak pušenja najmanje mesec dana pre operacije, kao i pridržavanje planu hipokalorijske dijete.
Obavezno je pacijente ispitati za prisustvo refluksne bolesti, kao i uraditi gornju fleksibilnu endoskopiju (gastroskopiju) u cilju isključivanja upalnog procesa u donjem delu jednjaka i želucu. Sve barijatrijske operacije, osim u veoma retkim i izuzetnim situacijama, rade se na minimalno invazivan način (laparoskopski).

Koje su prednosti minimalno invazivne laparaskopske hirurgije?

Laparoskopija predstavlja tehniku pristupa trbušnoj duplji kroz male rezove na trbušnom zidu dimenzija od 5 do 12mm. Kroz specijalno napravljene radne kanale (portove), a uz pomoć elegantnih instrumenata i kamere sa uvećanjem od 5 do 10 puta, možemo pristupiti svakom delu trbušne duplje i grudnog koša, adekvatno uočiti i rešiti problem. Ovako mali rezovi, u odnosu na klasične operacije, pružaju mogućnost brzog oporavka, smanjuju rizik od infekcije, omogućavajući povratak redovnim aktivnostima već kroz nekoliko dana. Prednost kamere sa uveličanjem smanjuje mogućnost greške u iskusnim rukama na minimum, te dovodi do zapažanja najsitnijih detalja tokom procedure.

Preglede možete obaviti u:

Atlas Opšta bolnica
Osmana Đikića 3
Beograd

Lokacija
Osmana Đikića 3, Beograd
1100 Beograd, Srbija
Radno vreme
00-24