Pankreas, odnosno gušterača, predstavlja veoma važan organ u našem organizmu, sa dvostrukom ulogom. Nalazi se u zadnjem delu trbuha (retroperitoneumu), iza želuca i creva, a iznad velikih arterijskih i venskih krvnih sudova. Upravo usled ovakve lokalizacije organa, lečenje oboljenja pankreasa, kao i izvođenje neophodnih operacija na njemu zahteva visok nivo stručnosti i preciznosti.
U nastavku teksta bavićemo se simptomima, dijagnostikom i lečenjem najpoznatijih oboljenja pankreasa: pankreatitisom i karcinomom pankreasa.
Kako izgleda pankreas?
Pankreas ima strukturu žlezde sa dva dela: egzokrinim i endokrinim. Egzokrini deo pankreasa stvara enzime bitne za varenje hrane koju unosimo, a povezan je preko glavnog pankreasnog kanala sa crevima, u kojima pankreasni enzimi dostižu zrelu formu i razlažu proteine i masti iz hrane na nutritijente, koji se dalje apsorbuju u našim crevima.
Endokrini deo pankreasa sastoji se od velikog broja ostrva u kojima su grupisane specijalizovane ćelije. Ove stanice produkuju glavne hormone za regulaciju nivoa šećera u krvi, insulin i glukagon.
Šta je pankreatitits?
Upalu pankreasa nazivamo pankreatitisom, gde se razlikuju akutna i hronična forma.
Akutni pankreatitis
Akutni pankreatitis nastaje kada se pankreasni enzimi aktiviraju unutar samog organa, dovodeći do oštećenja samih žlezdanih struktura. Ovo stanje ima različite uzroke:
- Bilijarni pankreatitis nastaje kada kamen iz žučnih puteva sprečava prelazak pankreasnih sokova u creva, te se enzimi aktiviraju unutar organa;
- Etilični pankreatitis nastaje usled unosa veće količine alkohola;
- Metabolički pankreatitis nastaje usled visokog nivoa masti u krvi;
- Medikamentozni pankreatitis nastaje kada unos specifičnih lekova dovede do aktivacije enzima i oštećenja pankreasa;
- Idiopatski pankreatitis podrazumeva nepoznat uzrok nastanka bolesti.
U najvećem broju slučajeva, akutna upala pankreasa se leči medikamentoznom terapijom uz restriktivan unos hrane, dok se komplikacije akutnog pankreatitisa (nekroza, stvaranje kolekcija) mogu lečiti hirurškim putem.
Hronični pankreatitis
Hronični pankreatitis predstavlja dugotrajnu formu bolesti koja nastaje ponavljanjem akutnih epizoda, a pojavljuje se najčešće kod pacijenata sa dugogodišnjom izraženom konzumacijom alkohola. Simptomi ove bolesti najčešće podrazumevaju:
- Gubitak u telesnoj masi;
- Dijareje koje prati gubitak masti;
- Bolovi, koji najčešće predstavljaju razlog za hirurško lečenje.
Kako se manifestuje karcinom pankreasa?
Karcinom pankreasa (adenokarcinom) predstavlja maligni tumor egzokrinog dela pankreasa. Učestalost ovog tumora je u porastu u zapadnoj Evropi, prevashodno zbog sve češće prisutnih faktora rizika, ali i efikasnije dijagnostike ovog oboljenja.
Faktori rizika za nastanak karcinoma pankreasa
Karcinom pankreasa najčešće se javlja kod pacijenata u šestoj i sedmoj deceniji života, sa većom učestalošću kod muškaraca. Pacijenti sa dijabetes melitusom, kao i dugogodišnji pušači imaju veći rizik za nastanak ove bolesti.
Pacijenti oboleli od karcinoma pankreasa se mogu žaliti na različite tegobe, kao što su:
- Bolovi u gornjem delu trbuha koji se širi između lopatica;
- Gubitak telesne mase;
- Gubitak apetita, mučnina i malaksalost
- Žuta prebojenost kože i beonjača;
- Novootkriveni dijabetes melitus.
Dijagnostika karcinoma pankreasa
Pacijenti sa gore navedenim tegobama najpre bivaju upućeni na ultrazvuk trbuha. Ova metoda je lako dostupna, ne izlaže pacijenta zračenju, a zavisnosti od iskustva radiologa, može postaviti sumnju na većinu bolesti pankreasa. U tom slučaju pacijent se upućuje na skener (CT) ili magnet (MR) pregled trbuha. Ovim pregledima moguće je jasno odrediti lokalizaciju tumora, veličinu i odnos sa okolnim krvnim sudovima i organima, kao i moguće širenje bolesti na jetru, peritoneum, omentum, i pluća.
Pacijentima sa postavljenom sumnjom na karcinom pankreasa neophodno je i laboratorijski odrediti vrednosti tumorskih markera (CEA, CA 19-9). U slučaju sumnje na širenje maligne bolesti, pacijent može biti upućen na PET-CT kojim se definitivno utvrđuje karakter i maligni potencijal sumnjivih promena.
Ako na osnovu navedenih metoda nije moguće potvrditi maligni karakter promene u pankreasu ili jetri, pacijent se najčešće upućuje na biopsiju pod kontrolom ultrazvuka ili CT pregleda.
Lečenje
Lečenje karcinoma pankreasa zavisi od stadijuma bolesti kao i lokalizacije tumora. Tumori pankreasa prema mogućnosti hirurškog uklanjanja dele se na:
- Resektabilne;
- Granično resektabilne;
- Lokalno uznapredovale;
Pacijentima u metastatskom stadijumu moguće je ponuditi samo palijativno hirurško lečenje u slučaju žutice ili problema sa pasažom hrane u vidu mučnine i povraćanja, ali se osnova njihovog lečenja sastoji u primeni hemioterapije i ciljane biološke terapije.
Za pacijente sa lokalno uznapredovalim tumorima, prema savremenim svetskim i evropskim vodičima za lečenje, preporučuje se najpre primena neodjuvantne terapije (hemioterapije) u cilju smanjenja tumora pre definitivne operacije.
U zavisnosti od lokalizacije resektabilnog tumora primenjuje se cefalična duodenopankreatektomija ili distalna pankreatektomija sa ili bez splenektomije, odnosno uklanjanja slezine.
Prevencija karcinoma pankreasa
Na žalost, karcinom pankreasa u uznapredovalim fazama bolesti često ima lošu prognozu. Najbolji način lečenja zapravo je prevencija, stoga se savetuje apsolutno uklanjanje i izbegavanje faktora rizika.
Smanjenje rizika od nastanka karcinoma pankreasa podrazumeva:
- Prestanak pušenja i konzumacije alkoholnih pića;
- Održavanje zdrave telesne težine;
- Zdravu ishranu.
Otkrivanje prekanceroznih lezija
Prekancerozne lezije pankreasa obuhvataju grupu intrapapilarnih mucinoznih neoplazija, odnosno ciste ispunjene gustim sadržajem koje se najčešće slučajno otkrivaju skenerom ili MR pregledom trbuha.
Najčešće ne uzrokuju tegobe, ali su uvek razlog za pregled od strane iskusnog hepatobilijarnog hirurga, budući da na terenu ovih promena vremenom može doći do razvoja adenocarcinoma pankreasa. Ovo predstavlja dugotrajan proces, stoga je razlog za redovne CT preglede, sa određivanjem tumorskih markera, otkrivanje pacijenata koji su u riziku od maligne alteracije.
Laparaskopska hirurgija pankreasa
Kod pacijenata sa rizikom od nastanka prekancerogenih lezija indikovano je operativno lečenje, koje sprovodi iskusni hepatobilijarni hirurg, minimalno invazivnom, odnosno laparoskopskom intervencijom.
Laparoskopija predstavlja tehniku pristupa trbušnoj duplji kroz male rezove na trbušnom zidu dimenzija od 5 do 12mm. Kroz specijalno napravljene radne kanale (portove), uz pomoć sofisticiranih instrumenata i kamere sa uvećanjem od 5 do 10 puta, ova metoda omogućava pristup svakom delu trbušne duplje i grudnog koša, čime se adekvatno uočava i rešava problem.
Ovako mali rezovi, u odnosu na klasične operacije, pružaju mogućnost bržeg oporavka, smanjuju rizik od infekcije, omogućavajući povratak redovnim aktivnostima već kroz nekoliko dana. Prednost kamere sa uveličanjem smanjuje mogućnost greške na minimum, te u iskusnim rukama, dovodi do zapažanja najsitnijih detalja tokom procedure.
