Transarterijska hemoembolizacija (TACE)

05-12-2018
TACE lečenje jetre

Kako se  (TACE) koristi za lečenje karcinoma jetre

Embolizacija je tretman kojim se blokira ili usporava dotok krvi do tkiva ili organa. Može se koristiti za blokiranje toka krvi u tumor, tako da ćelije karcinoma umiru, ostavši bez izvora hranljivih materija.

Kada se materijalom koji se koristi za blokiranje snabdevanja tumora krvlju dodaju lekovi za hemoterapiju, postupak se naziva  hemoembolizacija. Transarterijska hemoembolizacija (TACE) je specifična vrsta hemoembolizacije kojom se blokira hepatična arterija u cilju lečenja karcinoma jetre.

Hepatocelularni karcinom (HCC) je najčešći tip primarnog karcinoma jetre. Kod ove vrste tumora dolazi do razvoja velikog broja patoloških krvnih sudova. Ovi krvni sudovi se najviše snabdevaju krvlju iz hepatične arterije, dok ostatak tkiva jetre dobija krv iz portne vene.

Zbog toga, lekari mogu blokirati hepatičnu arteriju kako bi prekinuli snabdevanje tumora krvlju bez većeg uticaja na ostatak jetre. Zdravstveni tim će predložiti TACE samo ako imate dobru funkciju jetre, nemate slobodnu tečnost u trbuhu (takozvani ascites) i nemate problema sa portnom venom.

TACE se može koristiti ako se tumor ne može ukloniti operacijom i ukoliko se nije proširio na glavne krvne sudove u jetri, limfne čvorove ili druge delove tela. Možda vam se takođe predloži TACE u cilju održavanje tumora malim ukoliko čekate transplantaciju jetre (tzv. terapija “premošćenja”).

Doktori će predložiti TACE za lečenje tumora jetre koji su veći od 5 cm, ali može biti potrebno dva ili tri tretmana kako bi se ovi tumori smanjili. Ako je karcinom prisutan u oba režnja  jetre, doktori će tretirati jedan po jedan.

Pauza izmedju tretmana je oko mesec dana kako bi se dalo dovoljno vremena za oporavak od prvog TACE tretmana.

Kako se TACE izvodi

Prilikom intervencije dobićete lokalni anestetik pre plasiranja katetera, ali procedura može biti izvedena i u uslovima opšte anestezije.  Doktor plasira tanku cevčicu koja se zove kateter u veliki krvni sud u preponi (femoralnu arteriju).

Potom se kateterom napreduje kroz arteriju dok se ne stigne do hepatične arterije koja vaskularizuje jetru. Kroz kateter se potom ubrizgava kontrastno sredstvo i pod kontrolom RTG-a se proverava koji krvni sud ishranjuje tumor (ovo se zove angiografija).

Doktor pomera kateter u te arterije, a potom ubrizgava materijal u arterije koje ishranjuju tumor. Materijal blokira ove arterije. Neki materijali vremenom nestaju tako da ne blokiraju arterije trajno.

Najčešće korišćeni materijal za TACE je želatinski sunđer. Ponekad se pre ubrizgavanja u arteriju želatinski sundjer natapa lekom za hemoterapiju i uljem koje se naziva lipiodol. Sunđer zarobi lek za hemoterapiju unutar jetre, tako da on ostaje koncentrisan u području tumora.

Lipiodol pomaže da lek što duže ostane u jetri. Ako lekovi za hemoterapiju nisu u sunđeru, oni se injektiraju u arterije nakon što se one blokiraju. DEB-TACE je novi način davanja hemoterapije tokom TACE procedure.

Koristi posebne perlice koje već sadrže lek za hemoterapiju (nazvane kuglice obložene lekom ili DEB). Nakon što se ove perlice ubrizgaju u arterije u jetri, one polako oslobađaju lek za lečenje tumora.

Ove lekom obložene kuglice su jednako efikasne kao što je upotreba sunđera ili injektiranje lekova za hemoterapiju direktno u arterije. DEB-TACE može imati manje neželjenih efekata od drugih metoda.

Nakon što je hemobolizacija završena, lekar izvlači kateter iz femoralne arterije. Pritisak i led se postavljaju preko reza kako bi se smanjilo oticanje i zaustavilo krvarenje.

Lekovi za hemoterapiju korišćeni u TACE

Nema standardnih preporučenih lekova za hemoterapiju za TACE. Lekovi koji se mogu koristiti sami ili zajedno su:

  • doksorubicin
  • cisplatin
  • mitomicin

Koji će lek biti korišćen zavisi od tipa tumora i odluke Vašeg hirurga i/ili interventnog radiologa.

PRAĆENJE nakon TACE

Potrebno je da uradite CT skeniranje 2 ili 3 meseca nakon TACE procedure.Ovo snimanje lekarima služi da vide koliko se tumor smanjio kao i da li postoji pojava novih tumora u jetri.

Većini pacijenata će biti potrebno ponavljanje TACE procedure jer tumori jetre često ponovo porastu za 10-16 meseci. TACE se može ponoviti koliko god puta je potrebno, sve dok Vaše zdravstveno stanje to dozvoljava.

Neželjene reakcije

Neželjeni efekti mogu da se dogode kod bilo kojeg vida lečenja tumora jetre, i svačija iskustva su drugačija. Neki imaju mnogo neželjenih efekata dok drugi imaju malo ili nemaju uopšte. TACE može uzrokovati neželjene efekte jer može oštetiti zdrave ćelije kao što ubija i ćelije tumora.

Neželjeni efekti mogu se razviti u bilo kom trenutku tokom, odmah nakon ili nekoliko dana ili nedelja nakon hemoterapije. Većina neželjenih efekata prolaze sami od sebe ili se mogu  lečiti, ali neki neželjeni efekti mogu trajati dugo ili postati trajni.

Pošto je TACE lokalni tretman kojim se lek daje u jetru on ima manje neželjenih efekata od lekova za hemoterapiju koji se koriste za sistemsku terapiju.  Neželjeni efekti će zavisiti uglavnom od broja lečenih tumora, količine ožiljaka koji se stvara u jetri (ciroza) i Vašeg opšteg stanja.

TACE može izazvati post- embolizacijski sindrom, koga čini grupa simptoma koja uključuje:

  • groznicu (povišenu telesnu temperaturu)
  • bol u gornjem desnom delu trbuha, ispod rebara
  • mučninu i povraćanje
  • umor
  • modrice ili krvarenje na mestu katetera
  • gubitak kose
  • smanjenu sposobnost borbe protiv infekcija
  • abnormalnu funkciju jetre
  • plućnu infekciju (pneumoniju)
  • nakupljanje tečnosti u pleuralnoj šupljini (pleuralni izliv)
  • krvne ugruške u plućima (plućnu emboliju)
  • zapaljenje žučne kese
  • nakupljanje tečnosti u trbuhu (ascites)
  • kolekciju gnoja na mestu gde je tumor uništen (apsces)
  • sindrom lize tumora

Ukoliko imate ove neželjene reakcije ili neke druge koje mislite da su nastale kao poslecica TACE procedure obavestite Vašeg lekara. Što pre se javite lekaru, pre će vam biti predloženi načini koji će Vam pomoći da ih se rešite.

Pripremili: Ass. Dr Danijel Galun, specijalista opšte hirurgije
Dr Vladimir Vukov, onkolog