Interventna kardiologija

Kraj drugog milenijuma obeležio je brz napredak kardiovaskularne hirurgije. Ovaj proces je konstantno stimulisan nastankom novih događaja i otkrića u oblasti farmakologije, hemije, fizike, elektronike, i njihovog uvođenja u kliničku praksu. S razvojem novih operativnih tehnika započet je i fantanstičan napredak kardiohirurgije.

Uvođenje kateterizacije i kardioangiologije omogućilo je preciznu dijagnostiku, što predstavlja osnovu za sigurnu operaciju. Kod hirurgije uopšte, pa samim tim i kod kardiohirurgije, od velike je pomoći moderna anesteziologija.

Kardiologija je zatim doživela procvat uvođenjem aparata “srce – pluća”, kojim se srce pacijenta može isključiti iz krvotoka i zaustaviti. To kardiohirurgu omogućava da obavi operaciju na “mirnom srcu”. Po završenoj operaciji srce se ponovo uključuje u krvotok, a elektrostimulacijom se izazovu pokreti, te srce počinje ponovo da radi u svom normalnom ritmu.

Najčešće operacije srca

Danas se operacijom srca mogu uspešno lečiti mnoga srčana oboljenja koja su ranijih godina svrstavana u kategoriju neizlečivih bolesti. Nabrojaćemo najvažnije i najčešće bolesti srca kod kojih se danas, može se reći, već rutinski obavljaju kardiohirurške operacije.

– Urođene srčane mane,
– Stečene srčane mane, naročito stenoze ušća,
– Usađivanje veštačkih zalistaka,
– Rekonstrukcija zalistaka,
– Bajpas (by-pass) kod koronarnih oboljenja (usađivanje venskog kalema između aorte i koronarne arterije i premoštenje zapušenog ili veoma suženog dela arterije),
Ugradnja pejsmejkera (pace makera) koji ima funkciju regulacije srčanog ritma,
Ugradnja stenta,
– Isecanje aneurizme srca,
– Isecanje nekrotičke zone kod akutnog infarkta miokarda.

Kardiohirurgija obuhvata i intervencije na arterijama (tromboze, sužavanja, zapušenja, obliteracije).

Pregled kardio-vaskularnih bolesnika

Kardiovaskularna hirurgija se takođe duboko oslanja na savremena dijagnostička sredstva i detaljan pregled kardio-vaskularnih bolesnika. To je veoma važan deo, koji mora biti precizno obavljen pre svakog odlaska u operacionu salu.

Prilikom pregleda pacijenata neophodno je sistematsko, metodološko i stručno prikupljanje anamneznih podataka, kao i svih drugih, dobijenih dopunskim pregledima. Na osnovu svega toga vrši se njihovo povezivanje i zaključivanje.

Stručno uzeta anamneza gotovo da uvek upućuje na tačnu dijagnozu kod kardio-vaskularnih bolesnika.

Kandidati za kardiohirurške intervencije

U najvećem broju slučajeva sami pacijenti ističu da se brzo zamaraju, pri većem ili manjem naporu, a ponekad i u stanju mirovanja. Zamor je jedan od prvih i osnovnih simptoma kardio-vaskularnih bolesnika. Pacijenti sa srčanim oboljenjima se veoma često žale i na kašalj. Kašalj, bez ikakvog nalaza na plućima, može biti jedan od prvih simptoma kardioloških oboljenja.

Zatim, simptomi nastali usled poremećaja srčanog ritma: tahikardija, bradikardija, lupanje srca, ekstrasistolija i drugi oblici srčanih aritmija.

Bol u grudima je još jedan značajan simptom srčanih oboljenja, koji ima individualne karakteristike.

Bez merenja krvnog pritiska nije moguće ni zamisliti rutinski pregled srca.

Savremeni dijagnostički uređaji

Kao što smo već na samom početku i rekli, bez savremenih lekova, sredstava, aparata i uređaja, kardiohirurgija ne bi bila toliko razvijena kao što jeste. Savremeni dijagnostički uređaji omogućavaju veoma precizan uvid u zdravstveno stanje pacijenta, što kardiohirurgu u mnogome olakšava posao.

Tu možemo svrstati: aparat za merenje krvnog pritiska, EKG, ultrazvuk, kolor dopler krvnih sudova, magnetnu rezonancu, kompjuterizovanu tomografiju (CT aparat)…

Dakle, to su uređaji kojima kardiohirurgija poklanja veliku pažnju i zahvalnost u preoperativnom otkrivanju svih bolesti srca i krvnih sudova.

Atlas Kardiohirurgija

Ako želite da se podvrgnete detaljnom pregledu srca i ustanovite da li ste možda kandidat za operaciju srca zakažite pregled u Atlas opštoj bolnici, pozivom na broj: +381 11 785 88 88.

U svakom slučaju, korisno je znati koliki je vaš rizik od srčanih oboljenja.