fbpx

Sportske povrede i kako ih sanirati

10-06-2019
sportske povrede

Ass. dr sci med Vladan Stevanović – specijalista ortopedije sa traumatologijom gostovao je na TV Zdravlju u emisiji “Bolje sprečiti” a tema razgovora je sportski traumatizam.

Koliki je procenat sportskih povreda u sportskoj traumatologiji?

Moram da priznam da je sve veći. Veliki broj mladih ljudi se još u dečijem uzrastu opredeljuje za sportske aktivnosti, što je jako dobro sa aspekta njihovog zdravlja i razvoja. Međutim, zahtevi roditelja, trenera pa i njih samih su sve veći a time su i sportske povrede sve češće. Popularnost profesionalnih sportova donosi sve veći broj aktivnosti a da bi se postigao taj nivo potreno je veliko ulaganje, odricanje i rad, a to naravno vodi nesrazmernom broju povreda u odnosu na ono ranije kada je sportska aktivnost bila u školama kroz  nastavu fizičkog.

Koji su faktori rizika koji dovode do sportskih povreda?

Faktori rizika su vezani za vrstu sporta, uzrast kao i za način i intenzitet kojim se vežbe sprovode. Sve više je kontaktnih sportova na našim prostorima. Interesantna je pojava sportova gde imamo MMA borce, Kros fit, zatim dosta ekstremnih aktivnosti koje sprovode ljudi svih starosnih grupa. Tako da je vrsta sportskih aktivnosti broj jedan kao faktor rizika. Na drugom mestu su anatomske predispozicije za neke sportove, uzrast u kojem se sportske aktivnosti sprovode, koliko je edukovan onaj ko sprovodi sportske aktivnosti, kako bi uputio naše sugrađane na pravilno sprovođenje sportskih aktivnosti. Nije samo posedovanje uređaja, sprave, teretane ili kluba dovoljno da se sprovede neka sportska aktivnost. Potrebno je određeno obrazovanje na svim nivoima.

Mladima je danas sve lako dotupno, mogu da pogledaju na YouTube-u niz snimaka ili u novinama neke ideje i savete kako da vežbaju, šta da rade. Onda većina njih kada je sve već lako dostupno odlučuje da samostalno postigne neke razultate, a bez pravog saveta stručnjaka i predznanja. Sada ide leto, veliki broj ljudi želi brzo da napravi korekcije u svom izgledu a sve to nažalost dovodi do ozbiljnih povreda.

Nemamo brzih rešenja, to je evidentno. I mi koji se time bavimo edukujemo se decenijama da bismo postigli neki nivo u razmatranju, prevenciji i lečenju takvih pacijenata i povreda. Sami vežbači odnosno svi koji vežbanje žele da dovedu do nekog savršenstva, moraju to raditi na pravi

pacijent sa stakama

način. Sve nam je dostupno a imamo i raznovrsnost sportova, ne samo rekrativnih nego takmičarskih pa čak i nekih ranije nepoznatih sportova koji su danas olimpijski donosi nam veliki izbor aktivnosti. Takođe, imamo i veliki uticaj medija. Uticaj medija koliko pozitivan, tako može biti i negativan u prenosima tih sportova i ekstremnih aktivnosti koje vode većem broju sportskih povreda.

Koje su vrste sportskih povreda?

Sportske povrede su vezane za samo izvođenje i vrstu sporta, danas imamo dosta sezonskih povreda. Sve je više ljudi koji se okreću skijanju tokom zimskih meseci i svake godine imamo udvostručen broj povreda koje nastaju u zimskom periodu kod skijaša. Te povrede nisu bezazlene i najčešće su povrede zgloba ramena, kolena, kuka do ozbiljnih preloma koji zahtevaju hirurško lečenje i višestruke imobilizacije koje za posledicu imaju odsustvo sa svih životnih i radnih aktivnosti. Tokom letnjih perioda pa i tokom cele godine, tenis je uvek prisutan, što je dobro sa jedne strane jer je dobro prihvaćen kao sport. Sa druge strane opet imamo faktore, koliko se trenira, na koji način, kojom vrstom reketa itd, što za posledicu neretko dovodi do povreda u predelu ručnog zgloba, lakta, ramena, skočnog zgloba. Tu imamo i fudbal tokom cele godine koji mladi  igraju u školi i rekreativno u balonima na raznim podlogama, što dovodi do raznih povreda. Druga kategorija su stariji koji nakon posla odlaze na rekreaciju što za posledicu  ima povrede Ahilove tetive, kolena sa povredama ligamenata kao i prelomi kako gornjih tako i donjih ekstremiteta.

Periodično vežbanje, kada se ode rekreatvno na trčanje na tvrdoj podlozi a nema kontinuiteta ni predznanja je čest slučaj

Većinom se to dešava kada se ode iz “auta” na aktivnost, bez prethodnog programa zagrevanja, ulaska u trening, treniranje na adekvatan način i na adekvatnim podlogama, istezanje. Nije to jednostavno u ovom brzom ritmu života i rada ali postoji veliki broj centara i stručnjaka kojima se uvek možete obratiti.

Kod koga su prisutnije povrede među polovima?

Tu je nekada bilo malo predominacije ka muškom polu, međutim, danas imamo podjednako zastupljene polove u sportu. Veliki broj devojaka igra fudbal danas, rukomet, odbojku pa je veliki broj dama koje završe u operacionim salama. Nije više muški pol dominantan, ja bih rekao da je zastupljenost povreda među polovima 50-50.

 

Koja je prva pomoć kada dođe do povrede?

Tu koristimo englesku terminologiju pa je: rais – kao mirovanje , rest, ice – postavljanje leda , see – kao kompresija i postavljanje fiksacionog zavoja i  e- elevacija i podizanje eksremiteta. To je nešto što se kod povreda donjih ekstremiteta može uraditi na terenu dok se ne dođe do medicinske ustanove. Jedna od takvih ustanova je bolnica Atlas koja zbrinjava adekvatno sve vrste sportskih povreda bilo operativno ili na druge načine.

Šta se koristi u dijagnostici sportskih povreda?

Način na koji je pacijent povređen nama puno znači, opis kako je došlo do povrede određenog zgloba u kojoj sportskoj aktivnosti, da li je bila stajna noga, da li je bilo promene pravca, da li je bilo kontakta sa drugom osobom, da li se nešto čulo prilikom povrede, kada je došlo do otoka…Tada već možemo da sumnjamo o kojoj povredi se radi. Da bismo to adekvatno potvrdili uključujemo često i RTG snimanja jer je potrebno isključiti ozbiljnije koštane povrede. Mekotkivne povrede možemo analizirati i pomoću ultrazvuka ali nakon kliničkog pregleda nekada potpunu dijagnostiku postižemo i magnetnom rezonacom.

Da li može da se dogodi da dođe do povrede koja se tek kasnije vidi jasno, kada se sve ohladi vidimo da je neophodno da odemo do doktora

Inicijalna povreda dovodi do određenih odbranbenih mehanizama samog organizma, sa lučenjem veće količine adrenalina i koritkosteroida ne bi li se sam organizam zaštitio i receptori za bol se drugačije ponašaju u takvim situacijama. Neke povrede se takođe ispoljavaju u kasnijem periodu bilo da su koštane ili mekotkivne. Često neki prelomi zamaranja sa minimalnim bolom tek nakon nekoliko nedelja daju karakteristike koje se mogu videti na rendgenu. Neki prelomi se takođe ne mogu odmah videti, nego se u nedeljama koje dolaze mogu dijagnostikovati. Dok ne prođe stres faktor i otok, onda tek možemo i klinički dijagnostikovati određene povrede. Pacijenti se tako uglavnom i pojavljuju kod povreda skočnog zgloba, kolena, lakta ili ramena gde inicijalno uglavnom smatraju da nije došlo do veće povrede a da se kasnije utvrdi da je ta povreda ozbiljna i zahteva ozbiljan tretman.

povreda na skijanju

Kako se tretiraju povrede, kada je potrebna operacija?

To je jedno višeslojno pitanje i zahteva i takav odgovor. Zato je i dobro da se pacijenti obrate stručnom licu prilikom povrede kako bi dobili adekvatan odgovor. Brojni su faktori koji utiču na to da li će se neka operacija izvršiti. Naravno, određene povrede koje podrazumevaju prelome koštanog tkiva i nešto što se drugačije ne može rešiti, sem hirurški stavićemo u jednu grupu. Povrede mekih tkiva, osećaj nestabilnosti, blokada u zglobima koja nastaje zbog povrede struktura poput meniskusa ili ligamenata u zglobovima su nešto što mi kao stručna lica i u dogovru sa pacijentom treba da dogovrimo. Koja je to vrsta intervencije koja je njima potrebna, naravno uz pomoć magnetne rezonance kao dijagnostičkog kriterijuma. Ukoliko su tegobe takvog stepena da ograničvaju život ili radne aktivnosti a potvređeno je da se radi o povredi mekog tkiva koja se ne može drugačije rešiti onda to rešavamo hirurški. Vi često čujete o povredama ukrštenih ligamenata kod sportista, košarkaša, rukometša, fudbalera i to su kategorije pacijenata koji nemaju previše izbora jer njihove karijere zavise od njihovih zglobova i oni su kandidati za hirurško lečenje. To su najčešće kandidati za rekontrukciju ligamenata, šivenje ili odstranjenje meniskusa, za rešavanje nestabilnosti ramena ili lakta različitim tehnikama. Rekreativci su u drugoj kategoriji u odnosu na sportiste. Sa povredama kolena u kojima stradaju meniskusi što je najčešće ili ukršteni ligamenti, uglavnom im kažemo da ukoliko žele da nastave sa aktivnostima istim tempom dolazi u obzir hirurško lečenje ukoliko im fizikalna terapija nije pre toga pomogla.

Koliko je vremena potrebno za saniranje povreda?

Kod povreda meniskusa koje zahtevaju njihovu reparaciju, ušivanje, za oporavak je potrebno do tri meseca. Povrede ukrštenih ligamenata sa rekonstrukcijom zahtevaju barem jedno šest do devet meseci različitih nivoa rehabilitacije. Mi tu govorimo o terminu povratka na teren. Naravno, pacijenti su vrlo brzo nakon operacije sposobni za mnogo toga. Uz vođenu rehabilitaciju, progresivno povećanje pokretljivosti, oslobađanje od štaka, odnosno imobilizacije kod ramena ali za svakodnevne  životne aktivnosti je potrebno nekih mesec dana. Posle su sve nadogradnje a za povratak na teren potrebno je od tri do devet meseci u zavisnosti od povrede. Povratak onim aktivnostima koje su imali pre nego što su se povredili.

Da li se savetuje promena stila života, ishrana, mirovanje ili imate još neki savet?

Ne, naprotiv,  on je uglavnom ka poboljšanju tog kvaliteta života. Nakon tih prvih mesec dana koji su restriktivniji u bilo kojoj hirurškoj opciji svaki sledeći mesec im donosi to da se ponašaju što normalnije moguće ali naravno bez aktivnosti i sportova koji su doveli do te povrede.

Da li se savetuje poseban oprez za povređenu regiju?

Tu imamo još jedan faktor, jednu psihološku ogradu nakon prethodne povrede. Naime, radi se o tome da znajući kroz šta su prošli nakon povrede, operacije, terapija i oporavka, sami pacijenti već sami sprovedu određena ograničenja prilikom bavljenja sportskim aktivnostima, uprkos tome što su sposobni za bavljenje tim aktivnostima. Potrebno je dosta vremena da se pacijent i mentalno tj psihološki vrati u pred traumatsko stanje. Postoji i veliki broj komercijalnih preparata, ortoza i steznika koji takođe mogu da doprinesu da se psiholo[ki pacijenti bolje osećaju . Sigurno se njih 70-80% vrati u formu identičnu onoj koja je bila pre povrede i mentalno i fizički.

Ono što je svakako važno je da kada se krene sa sportskim aktivnostima da se pre svega dobro informišemo, da se dobro zagrejemo, pravilno treniramo i kvaliteno istezanje na kraju. Živimo brzim ritmom, svi bismo što više toga da postignemo za što kraće vreme. Glavni savet je umerenost u vrsti aktivnosti i slušajte svoje telo. Svaki zglob i mišić daće ograničenje svakoj osobi šta je to realno moguće za njih, ukoliko se dobro oslušne svoje telo. Umereno sporovođenje fizičke aktivnosti i nadogradnja a samim tim i nama je lakše da takve povrede tretiramo.