Prosto je neverovatno kako je medicina toliko dugo mogla propustiti glavni uzročnik čira na želucu i mnogih drugih bolesti gastrointestinalnog trakta. Ali zvuči ohrabrujuće da se konačno zna – da je u pitanju Heliko bakterija (Helicobacter pylori), o kojoj ćemo sada pričati.
O čemu se radi?
Do nedavno se u svetu medicine smatralo da je za pojavu gastritisa i peptičkog ulkusa (čir na želucu, dvanaestopalačnom crevu ili donjem delu jednjaka) kriva povećana kiselost. A na osnovu toga su se uz dijagnozu „ulkusa“ u svojstvu terapije odmah primenjivala sredstva koja smanjuju ili čak potpuno neutrališu želudačnu kiselinu (antacidi), uz podrazumevani poseban režim ishrane.
Međutim, decenijama unazad, sve ove mere nisu donele očekivane rezultate. Peptički ulkusi ne samo da nisu nestali, već naprotiv – bivalo ih je sve više. Statistički podaci pokazuju da danas, u evropskim zemljama, oko 20% stanovništva starijih od 45 godina pati od nekih ulcerativnih lezija želuca i dvanaestopalačnog creva. Zbog toga se sve češće nametalo pitanje: „O čemu se radi?“.
Jesu li naučnici i lekari možda propustili nešto i decenijama neispravno lečili ulkus?!
Otkriće heliko bakterije
Misterija je ipak rešena!
Hlorovodonična kiselina, kao sadržaj želuca, ipak nije jedini razlog za nastanak ulkusa (čira). Ovo otkriće bilo je vredno Nobelove nagrade. Tako su 2005. godine naučnici Barry Marshall i Robin Warren zasluženo dobili Nobelovu nagradu za otkriće bakterije Helicobacter pylori.
Kao što se ispostavilo, postoji „nesrećna“ bakterija koja uzrokuje gastritis, peptički ulkus i mnoge druge gastrointestinalne bolesti. Dali smo joj nadimak „nesrećna bakterija“ zbog toga što je veoma otporna i sposobna da opstane u ekstremno nepovoljnim uslovima za život. To je ujedno i razlog zbog kojeg je toliko dugo vremena ostala neotkrivena. Do tada niko nije imao ideju da traži bilo kakve stanovnike u želucu, jer se smatralo da u toliko kiseloj sredini niko ne može da preživi. Međutim, heliko bakterija itekako može. I ne samo to, već je Helicobacter pylori savršeno prilagođena uslovima života u želucu, te je nizak pH uopšte ne ugrožava.
Jedinstvene osobine heliko bakterije
Najosnovnija osobina heliko bakterije je sposobnost da živi u kiselini. A kako uspeva u tome? Helicobacter pylori opstaje tako što ima sposobnost da se sakrije u želudačnom epitelu (želudačnoj sluzi). Dakle, za sebe pronalazi mesto u vrlo tankom sloju prilepljive sluzi koja štiti zid želuca od želudačne kiseline, a koja je izrazito neprijateljski raspoložena za gotovo sve ostale mikrobe. Pored toga, heliko bakterija ima i sopstvenu zaštitu od kiseline, u vidu omotača ili kapsule koja je okružuje. Još jedna bitna karakteristika ove bakterije je da se veoma aktivno kreće i to čini na osnovu procene promena nivoa kiselosti u želucu, koje odlično detektuje. Takva svojstva zaista omogućavaju heliko bakteriji, da godinama, pa čak i decenijama, sasvim zadovoljna opstane u želucu.
A šta se dešava kod pacijenata?
Hronična infekcija heliko bakterijom kod pacijenata uzrokuje atrofične i čak metaplastične promene na želucu, dvanaestopalačnom crevu i jednjaku. Naročito je poznata povezanost heliko bakterije s peptičkim ulkusnim bolestima (čirevi na želucu, dvanaestopalačnom crevu i jednjaku). Smatra se da ova bakterija može biti uzročnik i karcinoma želuca.
Međutim, veoma često zaražene osobe nemaju nikakve simptome infekcije heliko bakterijom, ali kada dodje do razvoja bolesti, simptomi mogu uključivati sledeće:
Mučnina i/ili povraćanje
Bolovi u želucu i/ili crevima
Osećaj težine u želucu
Nadimanje
Brz osećaj sitosti
Gorušica
Proliv
Loš zadah
Pečenje u gornjem delu stomaka
Da li će se kod zaražene osobe razviti određena gastrointestinalna bolest ili ne, u mnogome zavisi od načina života i ličnih navika. Tako recimo, u rizičnu grupu naročito spadaju pušači i alkoholičari.
Kako se zaštititi od heliko bakterije?
Prema dosadašnjoj statistici, više od 50% svetske populacije je zaraženo heliko bakterijom, ali je procenat onih kod kojih dolazi do razvoja bolesti uzrokovanih ovom bakterijom srećom manja. Heliko bakterija je prisutna širom sveta, ali je zastupljenija u zaostalim zemljama, i tamo gde su higijenski uslovi na niskom nivou.
Dakle, prevencija infekcije heliko bakterijom podrazumeva higijenske mere. Helicobacter pylori je anaerobna bakterija, to jest, umire u vazduhu. Stoga, najčešće se prenosi od osobe do osobe, bliskim kontaktima preko telesnih izlučevina. Može se inficirati upotrebom zajedničkog posuđa, pribora za jelo i uopšteno kada se ne poštuju osnovna pravila higijene. Najčešći put infekcije je oralno-oralni ili fekalno-oralni kontakt.
Heliko bakterija lečenje
S obzirom da se heliko bakterija leči antibioticima, sprovođenje terapije mora biti pod strogom kontrolom lekara. Vrste i doze antibiotika propisuju se na osnovu procene i konstatacije nastalog oštećenja. Ponekad lečenje antibioticima može uzrokovati značajnu štetu organizmu (veću od samih bakterija), pa se u takvim slučajevima ne propisuje ova vrsta lekova.
Lečenje heliko bakterije obično zahteva kombinovanu terapiju, a posebnu pažnju treba posvetiti pacijentovom životnom stilu i opštem zdravstvenom stanju.
Dijagnostički postupci za otkrivanje Helicobacter pylori-infekcije:
- invazivni (pregled sa sondom)– endoskopski pregled uz ciljano uzimanje uzoraka (biopsija – brzi test ureaze, histologija ili kultura),
- neinvazivni (pregled bez sonde)– metode koje otkrivaju prisutnost Helicobacter pylori-a
- izdisajem – dokazivanjem aktivnosti bakterije urea-izdisajnim testom,
- pregled krvi – prisutnosti specifičnih antitela u serumu zaražene osobe (ova metoda nije dobra ukoliko se već uzimala terapija),
- pregled stolice – dokazom dela bakterije (antigena) u stolici bolesnika.
Atlas klinika vam može pružiti adekvatnu dijagnostiku i lečenje heliko bakterije uz individualni pristup pacijentu. Ukoliko znate ili sumnjate da ste inficirani heliko bakterijom, možete zakazati pregled kod naših stučnjaka gastroenterologije na telefon: +381 11 785 88 88.
