fbpx

Kako prepoznati i lečiti karcinom štitne žlezde?

28-06-2019

Karcinomi štitne žlezde su najčešće papilarni u preko 70% slučajeva i folikularni, dok su
izrazito agresivni karcinomi anaplastični izuzetno retki. I pored vrlo čestih metastaza u lokalne limfne žlezde na vratu, pacijenti imaju odličnu stopu preživljavanja uz lečenje.

Kod mlađih osoba sa malim papilarnim tumorom opšta stopa izlečenja je skoro 100%. Tome doprinosi i činjenica da su udaljene metastaze vrlo retke. Karcinom štitne žlezde se najčešće javlja između tridesete i pedesete godine života i to tri puta češće kod žena nego kod muškaraca.

U poslednje vreme javlja se i kod osoba u dvadesetim godinama života.

Kako prepoznati karcinom štitne žlezde?

Promene na štitnoj žlezdi su relativno česte, dok se to ne može reći i za karcinom. Pacijenti koji imaju karcinom štitne žlezde mogu da primete probleme pri gutanju hrane, bol u grlu koji dugo traje, promuklost, opipljive limfne žlezde na vratu, bolovi u vratu koji se šire prema uhu i izrasline na žlezdi koje se vremenom povećavaju.

Kod velikih tumora javlja se stridorozno disanje. Na ultrazvučnom pregledu se prepoznaje pojedinačan, bezbolan i tvrd čvor koji je srastao sa okolinom.

Faktori rizika i dijagnostika

Među faktorima rizika od pojave karcinoma štitne žlezde ističe se njeno zračenje u detinjstvu i genetska predispozicija. Karcinom štitne žlezde se dijagnostijuje putem analiza hormona T3, T4 i TSH iz kojih se vidi funkcija organa i analizom tireoidnih antitela: anti TPO i antitireoglobulinska antitela.

Zatim se radi ultrasonografija i ciljana punkcija promene uz navođenje ultrazvukom, pri tome uzeto tkivo ide na patohistološku analizu i tek tada se dobija konačna dijagnoza. Punkcija se obavlja tankom iglom i ne spada u bolne ili stresne procedure, a histološki nalaz, koji se radi u Atlas opštoj bolnici, stiže kroz nekoliko dana.

Ukoliko se radi o uznapredovaloj fazi bolesti pristupa se RTG-u jednjaka i traheje da bi se uočilo eventualno širenje karcinoma. U retkim slučajevima baš velike strume radi se CT ili pregled magnetnom rezonancom.

Operativno lečenje

Operacija štitne žlezde, tj. tiroidektomija je, uz terapiju radioaktivnim jodom, najznačajniji vid lečenja karcinoma štitne žlezde. Manji karcinomi prečnika do 1,5 cm, koji se nalazi samo na jednom režnju, može da se odstrani zahvaćeni režanj i deo spojne pregrade, ali je u velikom broju slučajeva, sa više čvorova praksa da se ukloni cela štitna žlezda.

U Atlas opštoj bonici se operacija štitne žlezde obavlja na minimalno invanzivan način. Prednosti minimalno invanzivne hirurgije su brojne, manja rana, manja mogućnost od operativnih komplikacija, brži oporavak i znatno kraći boravak u bolnici.

Operacije štitne žlezde izvode dva vrhunska endokrinološka hirurga, koji svojim višedecenijskim iskustvom predstavljaju istinske eksperte u svojoj blasti.

Pacijenti kojima je uklonjena štitna žlezda u celosti i koji su nakon toga imali zračne terapije jodom, imaju veoma malu stopu recidiva, čak manju od 2%.

Terapija radioaktivnim jodom se zasniva na sposobnosti tiroidnih ćelija da preuzimaju i zadržavaju jod. Radioaktivni jod, koji se koristi u tretmanu papilarnog karcinoma, ima vrlo kratak domet i uništava samo ćelije na malom rastojanju.

Nakon operacije

Nekoliko sati nakon operacije pacijent može da se pusti na kućni oporavak. Među neprijatnim
tegobama koje prate operaciju su promuklost i zatezanje u vratnom delu i oni se povlače kroz
nekoliko dana. Pacijent nosi flaster na mestu reza jedan dan, a nakon skidanja može bez
problema da kvasi tretirano područje.

Nije potrebno skidanje konaca jer se oni i ne vide i srastaju sa tkivom.

Pošto nema skidanja konaca pacijenti se nakon operacije javljaju na prvu kontrolu tek
nakon dve nedelje.

Pacijenti kojima je otklonjena cela štitna žlezda moraju da koriste lekove za doživotnu supstituciju tiroidnih hormona.

Za dodatne informacije pozovite telefon: +381 11 785 88 88.