fbpx

Operacija proširenih vena kao najefikasnije rešenje

26-09-2017
operacija prosirenih vena Atlas bolnica

Mnogo je osoba koje se u letnjem periodu žale na noge koje su “teške kao olovo”. To je zbog toga što letnje vrućine izazivaju zaostajanje krvi u venama, zapaljenja i oticanje nogu. Osobe sa ovim problemom se osećaju tromim i umornim, a i estetski momenat nije manje bitan. Baš u letnjem periodu, kada smo svi lakše obučeni, proširene vene postaju izraženije. Mnogi će probati da ovaj problem premoste upotrebom lekova, elastičnih zavoja, čarapa i raznih pomoćnih lekovitih sredstava. Ipak jedino pravo rešenje u velikom broju slučajeva je operacija proširenih
vena. Specijalisti vaskularne hirurgije iz Atlas opšte bolnice će nam približiti problematiku proširenih vena.

Šta su proširene vene?

Za vene na nogama kažemo da su proširene kada izgube sposobnost odvođenja krvi iz nogu prema srcu. Važnu ulogu u funkcionisanju vena igraju venski zalisci (male pregrade) koji održavaju tok krvi u nogama suprotno gravitaciji. Ukoliko su zalisci oštećeni, krv počinje da se zadržava u donjim delovima vena, koje počinju da se šire. Kada je cirkulacija na taj način otežana, stvara se mogućnost za zapaljenja vena i pojavu tromba.

Simptomi

Pacijenti sa proširenim venama se najviše žale na osećaj težine u nogama, bolove, koji su izraženiji pri dugom stajanju i sedenju, oticanje nogu i zglobova, umor, osećaj napetosti, žarenje, bockanje, svrab, nemir u nogama, kao i na pojavu tvrdih i bolnih kvrga na nogama (tromboza površinskih varikoznih vena).

Rizici

Ovaj zdravstveni problem ima skoro polovina žena i oko dvadeset posto muškaraca. Smatra se da najvažniju ulogu kod proširenih vena igra genetika, a u rizične faktore spadaju i životne navike pojedinca. U trudnoći se naročito stvaraju uslovi za njihov nastanak. Među rizicima se izdvajaju dugo sedenje ili stajanje, prekomerna telesna težina, neke hormonske terapije, hronična opstipacija i oralna kontracepcija. Ravna stopala i sa njom povezana loša statika takođe utiču na lošiju vensku cirkulaciju. Neki smatraju da su proširene vene bolest koju čovek duguje
evolucijskom podizanju na dve noge.

Kako izgleda operacija proširenih vena?

Klasična operacija, koja je kod nas i najpopularnija, izvodi se u epiduralnoj ili spinalnoj, a po potrebi u opštoj anesteziji. Operacija proširenih vena traje od jednog do dva sata i spada u lakše operativne zahvate sa malim brojem komplikacija. Preporučuje se pacijentima kod kojih drugi vidovi lečenja nisu dali efekat. I u slučajevima gde su se pojavili prvi znaci akutnih komplikacija, hronični venski zastoj ili vitalne komplikacije (plućna embolija). Operacijom mogu da se uklone oboleli delovi venskog sistema (magistralne vene) ili delovi površinskog venskog sistema.

Operacija proširenih vena

Najčešće se radi o podvezivanju ušća magistralnih vena u preponskom delu ili iza kolena, nakon čega se uz pomoć sajle koja se plasira, vena uzvlači napolje. Izbegava se operacija na obe noge istovremeno. Pacijent u bolnici boravi najčešće dva dana, dok oporavak u kućnim uslovima traje oko tri do četri nedelje. Odmah nakon operacije se stavljaju kompresivni zavoji i elastična čarapa, koji se nose do kraja perioda oporavka. Nakon toga se pacijent vraća svojim uobičajenim aktivnostima.

Metode hirurškog lečenja venskih oboljenja

U Atlas opštoj bolnici, specijalista vaskularne hirurgije  dr Igor Končar ,lečenje bolesti proširenih vena sprovodi koristeći metode: striping (stripping) i radiofrekventnu ablaciju.

Cena radio frekevnte ablacije iznosi 1.800 eura

 

 Striping metoda (stripping)

Striping podrazumeva da se kroz dva reza (preponski i iznad skočnog zgloba) otvori velika safenska vena i kroz nju plasira žica kojom se ona izvuče u celini i na taj način u potpunosti odstrani. Ova metoda se može raditi u opštoj ili nekom vidu regionalne anestezije (spinalna ili epiduralna) a najveći nedostatak je potreba za preponskim rezom i trauma koja se nanosi izvlačenjem cele vene. Stripping traje otprilike 1-2 sata. Striping je dugo bila jedina metoda koja se primenjivala, međutim onda se došlo na ideju da površne vene ne moraju da se odstrane već da je dovoljno da se na neki način isključe iz cirkulacije. Ako krv ne protiče kroz njih onda kao da i nisu tu. Nakon šivenja, stavljaju se posebni zavoji i preko toga komresivna čarapa.

Stripping vena se radi u sledećim slučajevima:

zbog venske insuficijencije, odnosno kada varikozne vene narušavaju krvotok, kod bolova u nozi, zbog ulkusa i rana uzrokovanim prevelikim pritiskom u veni, zbog venskog ugruška i upale vena, estetskog poboljašnja nogu, kao i zbog lipodermatoskleroze, odnosno, masnog tkiva ispod kože koje očvrsne i s vremenom formira veliki pritisak u venama.

Operacija stripping vena - dr Igor Končar
Operacija stripping vena – dr Igor Končar

Minimalno invazivne metode radiofrekventne ablacije ili laserske ablacije

Za razliku od stripinga se rade u uslovima lokalne anstezije a glavno stablo velike safenske vene se ne odstranjuje već se  ono isključuje iz cirkulacije uz pomoć laserske ili radiofrekventne energije. Obe metode su bazirane na sličnom principu. Specijalnim kateterom se kroz glavno stablo površne vene u nivou kolena uđe u venu i pod kontrolom ultrazvuka se ovaj kateter dovede do prepone na mesto gde se završava glavna površna vena i uliva u duboki venskih sistem. Na tom mestu se kroz kateter oslobađa energiija (laserska ili radiofrekventna) koja uzrokuje da se zidovi ove vene slepe jedan za drugi i da ova vena kolabira. Kada se jednom slepe zidovi ove vene ostaju tako slepljeni a samim tim više nema protoka kroz ovu venu. Zatim se kateter povlači unazad i čitav natkoleni deo vene se isključuje iz cirkulacije. Animaciju koja prikazuje shematski proceduru mozete videti na sledećem linku.

 

Prednosti radiofrekventne ablacije

u odnosu na stripping jesu manji postoperativni bolovi, manja invazivnost, ređi podlivi i trnjenje potkolenice ako i brži oporavak. Mane su potreba za tehnološki boljom, savremenijom opremom.

Prednosti radiofrekventne ablacije

u odnosu na lasersku ablaciju su u manjim postoperativnim bolovima obzirom da je sama agresivnost laserske energije veća zbog čega je i veća mogućnost oštećenja zida vena. Sa druge strane radiofrekventna ablacije nije tako efikasna ukoliko postoji sveža tromboza u venskom sistemu.

Zajedničko za sve tri metode je da nakon što je glavna safenska vena isključena iz curkulacije ostaju njene bočne pritoke koje se moraju takođe odstraniti što iz funkcionalnih što iz estetskih razloga. Najčešće se koriste male hirurške incizije ali je moguće koristii i neko od sklerozirajućih stredstava.

Poverenje samo najboljima

Atlas opšta bolnica pruža vrhunske usluge savremene dijagnostike i hirurgije u prijatnom ambijentu sa najsavremenijim uređajima u centru Beograda. Nije potrebno da se prijavljujete na liste čekanja i povećavate rizik po svoje zdravlje. U Atlas opštoj bolnici u jednom danu možete obaviti svu potrebnu dijagnostiku i dogovoriti odgovarajući hirurški zahvat. Stručan tim bolnice je pripremino sve potrebne informacije koje čine da postupak od prijema do intervencije prođe što jednostavnije.