Tumor dojke

04-07-2019
Tumor dojke

Kao i kod svih oblika raka, tumor dojke nastaje nekontrolisanim umnožavanjem ćelija. Ove
ćelije mogu takođe putovati do mesta u telu gde se obično ne nalaze. Kada se to desi, rak se
naziva metastatskim.

Rak dojke obično počinje u malom, ograničenom području u žlezdama koje proizvode mleko
(lobularni karcinom ) ili kanalima (duktalni karcinom), koji nose mleko do bradavice. Može rasti u grudima i širiti se kanalima do obližnjih limfnih čvorova ili kroz krvotok do drugih organa.

Rak može rasti i upasti u tkivo oko dojke, kao što je koža ili zid u grudima. Različiti tipovi raka dojke rastu i šire se različitim stopama – neki zahtevaju godine da se šire izvan dojke, dok drugi rastu i brzo se šire.

Muškarci mogu dobiti rak dojke, ali čine manje od 1% svih slučajeva raka dojke. Među ženama,
rak dojke je drugi najčešći dijagnostikovani rak kod žena, nakon raka kože, i drugi vodeći uzrok smrti od raka nakon raka pluća.

U proseku, 1 od 8 žena će u svom životu razviti rak dojke. Oko dve trećine žena sa rakom dojke
ima 55 ili više godina. Većina ostalih je između 35 i 54 godine.

Na sreću, rak dojke je veoma izlečiv ako se otkrije u ranoj fazi. Lokalizovani kancer (što znači da se nije proširio izvan dojke) se obično može uspešno lečiti pre širenja. Žena sa lokalizovanim rakom dojke ima oko 99% verovatnoću da će živeti najmanje 5 godina nakon dijagnoze.

Kada se rak počne širiti, tretman postaje sve opsežniji. Poboljšani testovi skrininga i mogućnosti lečenja znače da će 8 od 10 žena s rakom dojke preživeti najmanje 10 godina nakon početne dijagnoze.

Koje su vrste raka dojke?

Neke od najčešćih vrsta raka dojke uključuju:
Rak dojke in situ (ovaj tip tumora ne prolazi pored lobula ili kanala gde je počeo):
Duktalni karcinom in situ: ovo je duktalni karcinom u najranijoj fazi (faza 0). U ovom slučaju, bolest je još uvek u mlečnim kanalima. Ali ako se ne tretira, on može postati invazivan. Često je izlečiv.

Lobularni karcinom in situ: nalazi se samo u lobulama koje proizvode mleko. To nije pravi rak,
već marker koji znači da će osoba kasnije dobiti rak dojke.

Invazivne vrste raka dojke, kada se rak proširio ili zahvatio okolno tkivo dojke:

Invazivni ili infiltrirajući duktalni karcinom dojke: ovaj rak počinje u mlečnim kanalima. Prolazi kroz zid kanala i napada masno tkivo dojke. To je najčešći oblik, koji čini 80% invazivnih slučajeva.

Invazivni lobularni karcinom: ovaj karcinom počinje u lobulama, ali se širi na okolna tkiva ili druge delove tela. On čini oko 10% invazivnog karcinoma dojke. Postoje različiti podtipovi ovog invazivnog raka dojke.

Manje uobičajeni tipovi raka dojke uključuju:

  •  Upalni rak dojke: ovaj retki tip je uzrokovan upalnim ćelijama limfnih sudova u koži.
  • Padžetova bolest bradavice: ovaj tip utiče na areolu, tanku kožu oko bradavice.
  • Filodes tumori dojke: oni brzo rastu, ali se retko šire izvan dojke.
  • Metastatski rak dojke: rak koji se proširio na drugi deo tela, kao što je mozak, kosti ili pluća.

Koji su simptomi raka dojke?

• kvržica ili zadebljana površina u ili blizu grudi ili pazuha, koja traje tokom čitavog ciklusa,
• izraslina ili grudvica – čak i ako se oseća kao malo zrno graška,
• promena veličine, oblika ili krive dojki,
• iscedak iz bradavica – može biti krvav ili bistar,
• koža dojke ili bradavice izgleda ili se oseća drugačije – može biti udubljena, nabrana,
ljuskasta ili upaljena,
• crvena koža na grudima ili bradavicama,
• promena oblika ili položaja bradavice,
• područje koje se razlikuje od bilo kojeg drugog područja na obe dojke,
• tvrda, mermerna površina ispod kože.

Koji su uzroci i faktori rizika za rak dojke?

Ne zna se šta tačno uzrokuje rak dojke, ali zna se koji su faktori rizika. Godine, genetski
faktori, lična zdravstvena istorija i ishrana igraju ulogu.

• Godine (žene starije od 50 godina češće dobijaju rak dojke)
• Guste grudi (ako grudi imaju više vezivnog tkiva nego masnog tkiva, može biti teško
videti tumor na mamografiji)
• Istorija raka (šanse malo rastu ako osoba ima određena benigna stanja dojke; šanse
su takođe veće ako je osoba u prošlosti već imala tumor dojke)
• Porodična istorija (ako je srodnik prvog stepena (majka, sestra, ćerka) imao rak
dojke, postoji dva puta veća verovatnoća da će osoba oboleti; imati dva ili više
rođaka prvog stepena sa istorijom raka dojke povećava rizik najmanje trostruko)
• Genetika (mutacije, ili promene u dva gena – BRCA1 i BRCA2 – odgovorne su za neke
slučajeve raka dojke u porodicama)
• Istorija menstruacije (šanse za rak dojke rastu ako je cirklus počeo pre 12. godine,
ako se ciklus završio tek nakon 55. godine)
• Zračenje (ako je osoba imala tretman za rak kao što je Hodgkinov limfom pre 40.
godine, ima povećan rizik od raka dojke).
• Fizička aktivnost
• Težina i ishrana
• Konzumiranje alkohola
• Reproduktivna istorija (imati prvo dete posle 30. godine, ako osoba ne doji)
• Uzimanje hormona (hormonska zamenska terapija koja uključuje i estrogen i
progesteron tokom menopauze više od 5 godina; korišćenje kontraceptivnih pilula i
drugih sredstava koja sadrže hormone).

Dijagnoza tumora dojke

Početna dijagnoza svih vrsta tumora dojke je ista. Ukoliko osoba oseti kvržicu ili snimak
mamograma pokaže nešto što ne bi trebalo da se nalazi u dojci, lekar započinje dalje
procese dijagnoze. To najčešće uključuje: ultrazvuk, mamografiju, biopsiju i krvnu sliku.

Koje su faze raka dojke?

Rana faza, faza 0, ili neinvazivni rak dojke. Bolest je lokalizovana na dojci bez dokaza o
širenju na limfne čvorove (lekar će ovaj karcinom nazvati in situ).

Stadijum I rak dojke. Ovde je karcinom dojke veličine 2 cm ili manje i nije se proširio
nigde.

Faza IIA rak dojke. Tumor dojke je:
– manji od 2 cm u prečniku sa učešćem limfnih čvorova ispod pazuha
– veći od 2 cm, ali manji od 5 cm, bez učešća limfnih čvorova.

Faza IIB rak dojke. Tumor dojke koji je:
– veći od 5 cm bez limfnih čvorova ispod pazuha koji testiraju pozitivno na rak
– veći od 2, ali manji od 5 cm, sa učešćem limfnih čvorova.

Stadijum IIIA rak dojke ili lokalno uznapredovali rak dojke:
– maligni tumor dojke veći od 5 cm koji se proširio na limfne čvorove ispod ruke ili blizu
grudne kosti
– tumor dojke bilo koje veličine sa kanceroznim limfnim čvorovima koji se lepe jedan na
drugi ili okolno tkivo.

Stadijum IIIB rak dojke. Maligni tumor dojke bilo koje veličine koji se proširio na kožu ili
grudni zid.

Faza IIIC rak dojke. Maligni tumor dojke bilo koje veličine koji se proširio više i uključuje
više limfnih čvorova.

Stadijum IV (metastatski) rak dojke. Maligni tumor dojke, bez obzira na veličinu, koji se
proširio na mesta daleko od dojke, kao što su kosti, pluća, jetra, mozak ili udaljeni limfni
čvorovi.

Koji je tretman za rak dojke?

Ako testovi otkriju rak dojke, lekar će razviti plan lečenja. Lečenje obično sledi nekoliko
nedelja nakon dijagnoze.

Preporučeni tip lečenja zavisiće od veličine i lokacije malignog tumora u dojci, rezultata
laboratorijskih testova na ćelijama raka i stadijuma ili obima bolesti. Lekar obično uzima u obzir godine i opšte zdravlje pacijenta.

Tretmani raka dojke mogu uključivati sledeće:

Lokalno: oni uklanjaju, uništavaju ili kontrolišu ćelije raka u određenom području, kao
što je područje dojke. Ovi tretmani uključuju:

Operacija tumora dojke

Operacija očuvanja dojki. Hirurg uklanja samo deo dojke zahvaćen malignim ćelijama, zajedno sa jednim delom okolnog zdravog tkiva. Koliko je dojke uklonjeno zavisi od veličine i lokacije tumora i drugih okolnosti.

Mastektomija. Hirurg uklanja celu dojku, zajedno sa svim tkivom dojke i ponekad drugim
obližnjim tkivima. Postoji nekoliko tipova mastektomija.

Zračenje

Da li će pacijent dobiti terapiju zračenja i koju vrstu, zavisi od vrste operacije koju je
imao, ako se rak dojke proširio na limfne čvorove ili negde drugde u telu, veličine tumora, a ponekad je terapija uslovljena i godinama starosti pacijenta.

Hemoterapija

Hemoterapija možda bude i glavni tretman, naročito ako osoba ima uznapredovali rak
dojke, Ili može dobiti lekove pre operacije dojke (neoadjuvantna hemoterapija) ili posle
operacije (adjuvantna hemoterapija).

Hormonska terapija

Neke vrste tumora dojke rastu kao odgovor na određene hormone. Ovi lekovi sprečavaju vezivanje hormona za ćelije raka, što zaustavlja njihov rast.

Lečenje tumora dojke u Atlas opštoj bolnici

U Atlas opštoj bolnici možete u kratkom roku obaviti sve neophodne preglede, analize i ako se ustanovi da je potrebno, što pre započeti lečenje tumora dojke. Rana dijagnoza i lečenje malignih tumora u početnoj fazi su osnovni preduslov za povoljan ishod lečenja.

Zato nemojte oklevati, već zakažite svoj termin pozivom na broj: +381 11 785 88 88.

Tumor dojke

05-10-2017

Kako nastaje rak dojke?

Rak dojke nastaje od ćelija koje sačinjavaju tkiva dojke (epitelijalno, vezivno i masno tkivo). Najčešće potiče od epitelijalnih ćelija koje grade kanaliće u strukturi dojke koji imaju ulogu prenosa mleka do bradavice i od grupe ćelija koje proizvode mleko-režnjića. Dojka je bogata mrežom limfnih kanala, koji dreniraju limfu najpre u pazušne limfne žlezde zbog čega se metastaze raka dojke najćešće prvo tu jave.

Maligni tumori – stopa obolevanja

Prema poslednjim statističkim podacima iz 2015. godine u Srbiji svaka peta osoba umre od malignog tumora. U poslednjih 20 godina stope obolevanja od malignih neoplazmi su se udvostručile. Kod žena u Srbiji maligni tumori se najčešće javljaju na dojci, grliću materice i plućima. Godišnje od raka dojke oboli oko 4600 pacijenkitnja, od tog broja 1700 umre. Srbija zauzima visoko drugo mesto po broju umrlih pacijenkinja od raka dojke u Evropi. U trenutku postavljanja dijagnoze skoro četvrtina bolesnica se dijagnostikuje u metastatskog fazi bolesti.

Nije poznat tačan uzrok koji dovodi do raka dojke, ali su poznati faktori rizika koji dovode do povećanja mogućnosti za njegovu pojavu.

Faktori rizika za dobijanje tumora dojke su :

  • godine života ( starija životna dob povećava rizik)
  • rana menstruacija ( pre 12 godine)
  • gojaznost
  • fizička neaktivnost
  • konzumiranje alkoholnih pića
  • hormonska terapija (hormonska supstituciona terapija u menopauzi duže od 5 godina i upotreba kontraceptivnih pilula)
  • zračenje grudnog koša u detinjstvu/odrastanju
  • žene koje su rađale posle 30 godine života i žene koje nisu rađale su takođe u povišenom riziku da obole od ove zloćudne bolesti.
  • genetska predispozicija, smatra se daje 5-10% od ukupnog broja raka dojke genetski uslovljeno.  Ako u porodici, od raka dojke oboli osoba mlađa od 40 godina, preporuka je da se članovi porodice upute u genetsko savetovalište. Nosioci BRCA1 mutacije imaju visoku mogućnost razvoja raka dojke u toku života.
  • žene koje imaju rak dojke u visokom su riziku ( 3x većem u odnosu na opštu populaciju) da razviju karcinom durge dojke.

Muškarci takođe obolevaju od raka dojke, mnogo ređe nego žene, na 100.000 muškaraca jedan oboli. Smatra se da je kod muškaraca u više od 50% slučajeva rak genetski uslovljen.

Simptomi i znaci koji ukazuju na tumor dojke su :

preventivni-pregledi-dojke

  • čvor u dojci
  • promena oblika i veličine dojke
  • promene na koži dojke
  • osetljivost i bol u dojci
  • crvenilo i otok dojke  “kože od pomorandže”
  • uvlačenje bradavice
  • sekrecija iz bradavice

 

 

Ukoliko se rak dojke proširio, javljaju se tegobe od strane organa infilltrisanih metastatskim ćelijama: bol u kostima ukazuje na metastaze u koštanom sistemu, bol ispod desnog rebarnog luka praćen žutom prebojenošću kože i sluzokoža ukazuje na metastaze u tkivu jetre, kašalj na depozite u plućnom parenhimu, glavobolja, otežan hod ili nemogućnost hoda ukazuje na metastaze u mozgu.

Najčešće se rak dojke otkrije:

  1. od strane pacijenktinje samopregledom (palpacijom tumorske promene u tkivu dojke, sekrecijom iz bradavice, uočavanjem izmenjene kože i/ili oblika dojke)
  2. od strane lekara u toku kliničkog pregleda
  3. skrining mamografijama

Kada se sumnja na rak dojke, sprovodi se dalja dijagnostika:

-klinički pregled je osnova dijagnostike, obuhvata: razgovor sa pacijentkinjom u cilju dobijanja podataka iz lične medicinske istorije, porodične anamneze, statusa menopauze, rađanja, dojenja…, i bimanuelnog pregleda dojki, pazušnih jama, supraklavikularnih i infraklavikularnih jama.

Nakon kliničkog pregleda radi se dopunska dijagnostika:

radiološke pretrage (mamografija, eho pregled dojki, RTG pluća i srca,  eho pregled abdomena, RTG koštanog sistema, scintigrafija, po potrebi CT , NMR, PET/CT ukoliko postoji klinička sumnja na udaljene metastaze)

laboratorijske pretrage (krvna slika, biohemijske analize, TU markeri)

biopsija tumorske promene u dojci : hirurška  (“fine or core needle”, sa ili bez kontrole ultrazvuka) ili radiološka pod kontrolom mamografa ili ultrazvuka. Na ovaj način dobijena biopsija klinički i radiološki suspektnih promena je “zlatni standard” u multidisciplinarnom pristupu daljeg lečenja karcinoma dojke.

Uzorak  suspektne tumorske promene dobijen biopsijom, prosleđuje se patologu na patohistološku analizu, na osnovu koje se definitivno potvrđuje dijagnoza raka dojke. Na osnovu izgleda ćelija procenjuje se histološki tip tumora, dva glavna histološka tipa karcinoma dojke su duktalni i lobularni. Na osnovu izgleda malignih ćelija i njihovog odnosa prema tkivnim strukturama određuje se invazivnost  tumora, te sledi dalja podela na invazivne i neinvazivne (“in situ”) karcinome. Na osnovu broja deobe malignih ćelija, njihovog međusobnog rasporeda i heterogenosti određuje se stepen diferentovanosti tumora. Što je gradus veći lošija je prognoza. Rezultati biopsije kod raka dojke uvek sadrže status steroidnih hormonskih receptora (ER I PR), her2 status i prolifertivni index Ki-67.

Kada se nakon svih pregleda prikupe podaci izvrši se procena proširenosti tumora u telu- stadiranje tumora. Nakon ove procene određuje se dalji specifični onkološki pristup od strane multidisciplinarnog tima (hirurg, onkolog, patolog, radioterapeut, radiolog).

Hirurško lečenje karcinoma dojke

U zavisnosti od stadijuma bolesti i odluke multidisciplinarnog tima planira se dalje operativno lečenje raka dojke. Osnovni zadatak hirurgije je odstranjivanje primarnog tumora “do u zdravo” kako bi se omogućila što bolja lokalna kontrola tumora i regionalnih limfnih nodusa.

Postoje dva pristupa u hirurgiji raka dojke:

  • poštedna hirurgija raka dojke (kvadrantektomija-ekscizija tumora sa okolnim tkivom dojke sa disekcijom aksile)
  • mutilantna hirurgija-totalna, radikalna i modifikovana radikalna mastektomija (uklanjanje cele dojke i limfnih žlezda pazušne jame) .

Pristup zavisi od stadijuma bolesti i prethodne primene preoperativne hemioterapije/hormonske terapije. Primena preoperativne terapije (shodno odluci konzilijuma) ima za cilj smanjenje primarnog tumora kako bi se omogućilo što efikasniji operativni zahvat na dojci.

Nakon operacije dobijeni materijal se ponovo šalje na patohistološku obradu po istim principima kao i biopsija tumorske promene na dojci.

Radioterapija karcinoma dojke

Radioterapija ima značajno mesto u lečenju karcinoma dojke, kako u terapijske tako i u palijativne svrhe. Indikovana je nakon poštednih hirurških operacija kada je učinjena tumorektomija i kvadrantektomija, kao i nakon radikalne mastektomije ako je primarni tumor veći od 5 cm bez obrzira na nodalni status , ili ako je nakon operacije na histopatološkom materijalu pronađeno 4 i više metastatski izmenjenih limfnih čvorova. Radioterapija se koristi u cilju ozračivanja jajnika kod premenopauznih pacijenktinja gde je neophodna kastracija obzirom da je tumor dojke endokrinosenzitivan tumor.

U palijativne svrhe zrače se najčešće :

  • koštane metastaze koje dovode do kompresivnih fraktura kičmenih pršljenova, pretećih fraktura ili bola koji ne može da se spreči antidolorznom terapijom.
  • metastaze u centralnom nervnom sistemu, retrobulbarne i horioidne metastaze
  • lokalni recidiv, lentikularne kožne promene i supraklavikularne metastaze
  • uvećane metastaze u medijastinumu udružene sa sinromom gornje šuplje vene kave
  • ulcerisani tumori dojke koji krvare

Medikalno lečenje karcinoma dojke

Medikalno lečenje karcinoma dojke podrazumeva primenu hormonske, citotoksične i biološke terapije i ima ulogu tokom svih faza lečenja (neoadjuvantna, adjuvantna, sistemska, palijativna terapija).

Napredak u adjuvantnoj terapiji karcinoma dojke (hormonska, citotoksična, biološka-trastazumab) je doveo do smanjenja rizika od relapsa bolesti, uz značajno smanjenje mortaliteta i povećanje procenta izlečenih pacijentkinja.

Pri izboru optimalne medikalne terapije u adjuvantnom pristupu koristi se kombinovanje prognostičkih faktora radi svrstavanja pacijentkinja u odgovarajuće prognostičko-terapijske grupe. U poslednje vreme se ispituje genetsko profilisanje tumora u svrhu procene rizika za relaps i poboljšnje odabira pacijentkinja za dostupne terapijske opcije.

Prognostički faktori karcinoma dojke:

  • patološka veličina tumora
  • status aksilarnih limfnih čvorova
  • histološki gradus tumora
  • limfovaskularna invazija
  • marker proliferativnosti Ki67
  • status  receptora ER I PR
  • HER2/neu (c-erb B2)
  • starost bolesnice
  • menstrualni status

Postoje tri stepena rizika za relaps bolesti :

  1. Nizak stepen rizika podrazumeva sledeće karakteristike pacijenktinja negativan nalaz limfnih žčezda na metastaze, primarni tumor manji od 2cm, gradus tumora I, odsustvo vaskularne invazije, HER2 negativan status, starosno doba preko 35godina. -Karakteristike pacijenkitnja sa srednjim rizikom su: negativni limfni čvorovi I jedan od sledećih faktora, primarni tumor 2cm I vie, gradus II / III, prisustvo vaskularne invazije odsustvo steroidnih receptora, pozitivan HER2 ,starost ispod 35 godina.
  2. Bolesnice sa visokim rizikom imaju najmanje jedan zahvaćen limfni čvor metastatkim depozitima, negativne steroidne receptore i HER2 pozitivan tumor.
  3. Pacijentkinje sa umerenim i visokim rizikom su kandidati za primenu citotoksične terapije uz biološku terapiju u slučaju pozitivnosti na HER2 (izuzev veličine tumora manje od 10mm, sa povoljnim ostalim faktorima prognoze). Sve pacijenktinje sa pozitivnim steroidnim receptorima su kandidatkinje za hormonsku terapiju ( naročito kod starijih osoba, osoba sa lošijim opštim stanjem, i kod kontraindikacija za primenu citotoksične terapije). Procenjuje se da primena adjuvantne terapije smanjuje rizik smrtnosti od karcinoma dojke za 30%.

Karcinom dojke spada u grupu hormonsko zavisnih tumora. Kod pacijentkinja kod kojih je patohistološkom analizom pokazano postojanje pozitivnih skorova steroidnih receptora, hormonska terapija se primenjuje samostalno ili sa drugim modalitetima lečenja. Pokazano je da hormonsko zavisni tumori imaju povoljniji tok, da se recidivi javljaju kasnije, udaljene metastaze se lakše leče.

Postoje sledeće vrste hormonske terapije:

  • ablativna terapija (ovarijektomija, zračenje jajnika, primena LHRH agonista)
  • kompetitivna terapija  antiestrogenima (tamoksifen)
  • terapija inhibitorima aromatize (anastrazol)
  • aditivna terapija (gestageni, androgeni, kortikosteroidi)

Metastatski karcinom dojke pripada grupi umereno hemiosenzitivnih malignih tumora, što znači umereno dobar dogovor na sistemsku antineoplastičnu terapiju, na koju se postigne načešće delimična regresija bolesti, koja traje kraće ili duže vreme i po pravilu se završi relapsom. Uprkos velikom napretku i uspostavljanju strogih standarda u protokolima lečenja, metastatski karcinom dojke je i dalje neizlečiva bolest.

Prema WHO definiciji kuratvina terapija u onkologiji podrazumeva “mogućnost kontrole primarnog ili metastatskog tumora duže od jedne godine sa konvencionalnim terapijama za određeni tip tumora”.

Palijativna terapija se sprovodi kod onkoloških pacijenata u terminalnoj fazi bolesti koji nisu odgovorili na primenjenu kurativnu terapiju (WHO). Ona obuhvata kontrolu bola i otklanjanje drugih simptoma, zajedno sa psihološkim, sociološkim i emotivnim aspektom. Cilj palijativne terapije je bolji kvalitet života za pacijenta i porodicu.

Preporučuje se izbegavanje stanja koja dovode do povećanja rizika od nastanka maligne neoplazme dojke, redovno samopregledavanje dojki kao i obavezne redovne kontrole, naročito ukoliko se neko u porodici lečio od raka dojke.