Ono što predstavlja prednost savremenog doba u svim oblastima medicine, pa tako i u ortopediji jeste mogućnost korišćenja moderne opreme, kao i šansa za primenu najrazličitijih metoda lečenja.
Ortopedske povrede kao što su frakture – prelomi, zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Šta je fraktura?
Fraktura je termin koji označava prelom kosti koji se tipično javlja nakon traumatskog događaja, kao što je pad, udes ili usled vežbanja.
Prelom ili fraktura kosti (lat. fractura) je udružena mehanička povreda koja se karakteriše oštećenjem mekih tkiva, prekidom kontinuiteta kosti (lat. fractura osseum) ili hrskavice (lat. fractura cartilaginis) koji nastaje delovanjem spoljašnje sile, dovoljno jaka da nadjača nivo fiziološke elastičnosti kosti ili hrskavice. Prelomi kostiju mogu nastati kao posledica povrede ili kao posledica raznih oboljenja povezanih sa promenama u strukturi i karakteristikama koštanog tkiva. Težina preloma zavisi od obima oštećene kosti i njihovog broja. Višestruki prelomi velikih kostiju mogu dovesti do oštećenja krvnih sudova sa masovnim gubitkom krvi i traumatskim šokom.
Kakve frakture mogu biti?
Frakture se mogu podeliti na složene, proste i spoljašnje frakture. Složene frakture podrazumevaju povrede, u kojim prelomljena kost narušava integitet kože, povećavajući rizik za nastanak infekcije. Prosti prelomi kostiju podrazumevaju dislokaciju koštanih fragmenata, kao i ekspoziciju frakture mogućoj penetraciji kože ka spoljašnjoj sredini.
Iako u najvećem broju slučajeva frakture nisu životno ugrožavajuća stanja, ipak zahtevaju neodložnu medicinsku pomoć. Ozbiljnost preloma zavisi od lokalizacije i težine traume kao i stepena oštećenja okolnog koštanog tkiva. Osnovni cilj lečenja preloma je da koštano tkivo i okolna povređena meka tkiva što pravilnije i brže zarastu.
Prelom kosti se smatra urgentnim stanjem, kvalifikuje se kao teška telesna povreda i zahteva što ranije započinjanje lečenja.
Klasični – lokalni znaci preloma kosti su:
- Bol (dolor),
- Otok (tumor),
- Povišenje lokalne temperature (calor),
- onemogućena funkcija (functio laesa),
- patološka pokretljivost- pomeranje fragmenata kosti pasivno,
- Krepitacija (škripanje),
- Hematom – izliv krvi u tkivo.
Simptomi se mogu pogoršati tokom pokreta. Neophodno je izbegavati pokrete kod osoba sa frakturama sem u slučaju prevencije daljih komplikacija i povreda.
Najbolju informaciju o koštanom prelomu daje radiografska dijagnostika. Prelom se obavezno snima u dva pravca (anteroposteriorno i iz profila) a može i u dopunskim pravcima (kosi snimak). U Atlas opštoj bolnici obavlja se sva neophodna RTG dijagnostika za nekoliko minuta.
Prelom kosti – Neoperativno lečenje
Neoperativne metode lečenja su repozicija, imobilizacija i trakcija.
Imobilizacija
Imobilizacija povređenog segmenta ili ekstremiteta se radi po principu obuhvatanja dva susedna zgloba u funkcionalnom položaju. Privremena imobilizacija se izvodi sa privremenim pomagalima, šinama od metala (Kramerova, Tomasova), materijalima od plastike drveta itd.
Repozicija
Izvodi se uglavnom u opštoj anesteziji ne samo da bi se izbegla bolnost već i da bi postojala totalna relaksacija mišića. Kada se uspostavi zadovoljavajuća repozicija tj položaj fragmenata, postavlja se odgovarajuća gipsana imobilizacija, a za lakše prelome bez dislokacije dovoljna je i longeta.
Postoje i specifične varijante imobilizatora kao što su viseći gips za prelome dijafize humerusa, gips za hodanje za prelome kostiju donjeg ekstremiteta.
U Atlas opštoj bolnici primenjuju se sledeće ortopedske intervencije:
- Stabilizacija Ramena
- Operacija Lakta
- Operacija Kuka
- Operacija Kolena
- Stopalo
- Ilizarov metoda
- Centar za artroskopiju i sportsku hirurgiju
- Centar za opštu ortopediju i traumatologiju
- Regenerativne terapije
- Orthokin terapija
Šta se savetuje kada nastane prelom kosti
- U slučajevima koji podrazumevaju spoljašnje frakture, savetuje se neodložna medicinska pomoć i nastavak plasiranja pritiska plasiranjem sterilne gaze na ranu. Primena leda na poveđenu regiju može takođe biti od pomoći.
- U slučajevima gde je fraktura ekstemiteta dovela i do narušavanja integriteta kože neophodna je imobilizaija ekstremiteta i detaljan neurovaskularni pregled.
- Od koristi može takođe biti bandažiranje koje uključuje distalne i proksimalne delove ekstremiteta, ne zahvatajući mesto lezije. Primena bandaža trebalo bi da prevenira pokrete, ali ne remeteći cirkulaciju te uz kompresiju srednjeg stepena.
- Ako je individua nesvesna ili nepokretna, neophodno je potražiti adekvatnu pomoć ili primenit imeee kardiopulmonalne reanimacije.
- U slučaju torakalnih ili vertebralnih fraktura neophodna je delikatna prva pomoć.
- Neophodno je izbegavati bilo koji pokret kao i urgentno kontaktirati zdravstvenu ustanovu radi lečenja i prevencije daljih komplikacija.
Prelom kosti – Šta ne treba raditi?
Naredne manevre ne bi trebalo pokušavati izvoditi pre dolaska medicinske ekipe hitne pomoći:
- Izbegavati masažu zahvaćenih regija
- Izbegavati manevre radi potencijalne repozicije zhavaćenih segmenata
- Izbegavati apliakciju leda direktno na kožu (preko tkanine)
- Izbegavati uklanjanje odeće (iseći odeću ako je neophodno)
- Ne pomerati osobu sa suspektnom frakturom torakalnih pršljenova
