fbpx

Kontakt
+381 11 785 88 88
+381 60 3292 411

Lokacija

Osmana Đikića 3, Beograd
11000 Beograd, Srbija

Radno vreme

00-24
 

Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.

Stopalo

Stopalo je poput malog „ostrva“ koje nam pruža oslonac.

Stopalo
Stopalo

Sastoji se od 26 kostiju, više od 30 zglobova i velikog broja ligamenata, nerava i krvnih sudova.

Opterećenje koje trpe stopala pri normalnom hodu dva do tri puta je veće od telesne težine, a pri trčanju čak četiri do deset puta, pa nauka tvrdi da nijedna veštačka struktura ne bi mogla da izdrži tako veliki napor.

Ukoliko je stopalo, pored kretanja i nošenja uvećane telesne težine izloženo i delovanju neodgovarajuće obuće koja sputava prirodne pokrete, ono će reagovati žuljevima, bolovima, stečenim deformitetima…

Dijagnostika i lečenje stopala i skočnog zgloba

Atlas opšta bolnica svojim pacijentima nudi hirurške, konzervativne i estetske tretmane stopala koji regulišu sledeće probleme, odnosno anomalije:

čukljevi – hallux vagus, čekićasti prsti – hammer toe, kandžasti prsti – claw toes, valgus deformitet malih prstiju (“windswept toes”), metatarzalgija, nejednaki prsti (brachimetatarsia), bol u peti, petni trn (calcar calcanei), plantarni fascitis, urasli nokti (unguis incarnatus), neuromi, Hallux rigidus – ukočeni palac, fudbalerski članak, nestabilnost članka, ganglije, nagnječeni nervi, kosti stopala i članaka, i razne povrede nastale kao posledice nesreće.

Čukalj je koštana izraslina koja se formira na donjem zglobu nožnog palca. S vremenom, zglob palca može postati uvećan i bolan, što nekad dovodi do poteškoća u vežbanju i hodanju. Hallux valgus ili čukalj najčešča je deformacija u području stopala, (a po nekim procenama možda i najčešća deformacija mišićno-koštanog sistema). Smatra se da je jedan od najvažnijih uzročnika čukljeva nošenje uske obuće sa visokom petom, pa ne čudi činjenica da se u preko 80% slučajeva javlja kod žena obično u 40-tim godinama života. Vrlo je važna i nasledna komponenta  jer oko 60% pacijenata sa haluks valgusom ima člana porodice sa istom deformacijom.

čukljevi pre i posle

Klinička slika je bol zbog pritiska obuće na pseudegzostozu, i upale burze koja se javlja usled te iritacije. Pacijenti se  žale i na bolove u području metatarzusa (transfer metatarzalgija),  a kod uznapredovalih slučajeva dolazi i do sekundarne deformacije ostalih prstiju, odnosno sekundarnih degenerativnih promena u srednjem delu stopala.

Najvažnija dijagnostička precedura je rendgen i to oba stopala u stojećem stavu (tzv. bifokalni snimak). Povlačenjem linija sredinom I i II metatarzalne kosti, i proksimalne falange određujemo uglove kojima procenjujemo stepen uznapredovalosti deformacije, i donosimo odluku o lečenju.

Konzervativno (neoperativno) lečenje čukljeva je simptomatsko (ortopedski ulošci i obuća po meri) i ne može ispraviti ili sprečiti napredovanje deformacije. Operacija čukljeva je jedino rešenje.

Na operativno lečenje čukljeva se odlučujemo u slučaju intenzivnih bolova i nemogućnosti nošenja obuće. Tip intervencije biramo u odnosu na stepen deformacije, a pri tome su nam od ključne važnosti gore spomenuti uglovi. Za blaže deformacije danas se najčešće koristi tzv. chevron osteotomija (chevron osteotomy), a kod uznapredovalih deformacija najčešće koristimo tzv. scarf osteotomiju (scarf osteotomy).

Postoperativna rehabilitacija nakon operacije čukljeva uključuje rasteretni hod na štakama u postoperativnoj cipeli u trajanju od 10-14 dana. Nakon toga se vade šavovi, a pacijent se sledećih 4 do 6 nedelja, koliko traje koštano zarastanje može punom težinom osloniti na petu. Povratak punim aktivnostima i nošenje normalne obuće se očekuje nakon 6 do 8 nedelja od zahvata.

Čekićasti prsti su deformitet koji uzrokuje da su prsti stopala orijentisani na dole, savijeni, umesto da su ispruženi. Ovaj deformitet može da zahvati bilo koji prst stopala, mada su najčešće pogođeni drugi i treći prst.

Iako čekićasti prsti mogu da nastanu po rođenju, najčešće se ovaj deformitet razvija tokom vremena zbog artritisa ili zbog neadekvatne uske obuće i visokih potpetica.

čekićasti prsti

Faktori rizika za nastanak čekićastih prstiju su:

  1. pozitivna porodična anamneza
  2. hronično nošenje tesne, uske obuće
  3. prisustvo žuljeva, buniona u regiji stopala, koji predstavljaju zadebljanje kože

Kako se dijagnostikuju čekićasti prsti?

Najčešće je dovoljan klinički pregled ortopeda uz eventualnu radiografiju stopala u dva pravca (AP, LAT).

Kako se leče?

Lakši slučajevi čekićastih prstiju, gde je deformitet još uvek reverzibilan mogu se lečiti, promenom obuće uz adekvatne ortopedske uloške. Teže slučajeve sa već ireverzibilnim deformitetom moguće je lečiti isključivo hirurški. Sam operativni zahvat je bezbedan za pacijenta i uglavnom se pacijent istog dana operiše i ide kući.

Kandžasto stopalo ili kandžasti prsti predstavlju isti entitet u oboljenjima stopala. To je stan

claw-hammer-prstije kada su prsti savijeni u obliku životinjske kandže. Oboljenje može nastati na rođenju, ili se može javiti kasnije tokom života. Oboljenje nije opasno ali prilično narušava životni komfor. Takođe samo oboljenje može ukazati na neka značajnija i opasnija medicinska stanja kao što su cerebralna paraliza ili diabetes.

Ako primetite ovakva stopala obavezno se javite ortopedu kako stanje stopala ne bi postalo gore.

Simptomi kandžastih prstiju

Nekada može biti asimptomatsko, zglobovi prstiju na stopalu bliži skočnom zglobu su podignuti na gore dok su zglobovi prstiju dalji od skočnog zgloba savijeni na dole. Nakon određenog perioda dolazi do stvaranja rana i žuljeva na prstima koji su u direktnom kontaktu sa obućom.

  1. Razlozi nastanka?
  2. Hirurgija u regiji skočnog zgloba
  3. Povreda nerava u regiji stopala
  4. Reumatoidni artritis
  5. Diabetes
  6. Cerebralna paraliza
  7. Šlog

Kako lečiti kandžaste prste?

Fleksibilni deformiteti se leče ortozama, taping-om prstiju ili čaki i gipsanim imobilizacijama u nekim slučajevima. Kod težih nefleksibilnih deformiteta hirurgija je jedini izbor lečenja.

Valgus deformitet na stopalu uvek nas asocira na čukljevito stopalo, i u većini slučajeva to jeste najčešći deformitet koji se viđa. Kako halux valgus ili čukljevi ne predstavljaju izolovani deformitet naročito kada relativno dugo traju, dolazi do valgizacije, odnosno pomeranja i ostalih prstiju stopala put spolja, svih sem palca.

Naime windswept toes je skoro uvek prateće oboljenje hallux valgusu i kao i kod čukljeva, jedino lečenje sa dobrim rezultatom je operativno lečenje.

Metatarzalgija predstavlja stanje kada mali zglobovi stopala postanu bolni i pod zapaljenjem.

Simptomi metatatarzalgije su:

  1. Oštar bol ili pečenje u tarzometatarzalnim zglobovima
  2. Bol koji se pojačava pri hodu ili trčanju, a smanjuje pri odmoru i ležanju
  3. Oštar bol ili trnjenje u prstima stopala
  4. Osećaj da imate trnje u cipelama

Razlozi nastanka metatarzalgije:

Lečenje metatarzalgije je gotovo isključivo neoperativno. Fizikalana terapija, krio terapija i obavezna izrada adekvatnih ortopedskih uložaka.

Ovo je stanje koje najčešće nastaje kongenitalno, mada može biti i stečeno. Uglavnom je jedan prst na stopalu kraći od drugih, mada nekada i više prstiju mogu da budu zahvaćeni. Najčešće je pogođen četvrti prst.

Lečenje brahimetatarzije

Ako je stanje asimptomatsko i isključivo estetsko ne treba ga lečiti. Ukoliko se javlja konstantan bol u stopalu lečenje je isključivo hirurško.

Bol u peti je jedan od najčešćih razloga zašto se pacijenti javljaju ortopedu. Postoji više teorija zašto nastaje ali je i primećeno da se najčešće javlja kod ljudi koji su neaktivni, dosta sede ili kod atletičara i to dugoprugaša, odnosno kod ljudi koji veći deo dana provode na nogama.

Simptomi bola u peti

Lečenje bola u peti

Lečenje je uglavnom neoperativno: fizikalna terapija, krio terapija, adekvatni ortopedski ulošci, vežbe za istezanje plantarne fascije.

U slučajevima gde ne dolazi do poboljšanja, što je retko, može se u obzir uzeti hirurško lečenje.

Urastao nokat, takođe poznat kao onychocryptosis ili unguis incarnatus, je bolno stanje stopala. To se događa kada se oštar deo nokta stopala zabija u kožu na kraju prsta. Urastanje nokta može se desiti na bilo kom prstu, ali najčešće se dešava na nožnim palčevima. Prvo nastupa bol i upala, na mestu gde se nokat savija u kožu, a kasnije na upaljeno područje počinje da raste tkivo ili da se drenira žućkasti sekret. Urasli nokti su češći kod muškaraca nego kod žena. Mladi ljudi u svojim 20 do 30 godina su najviše izloženi riziku.

Ako se ne leči, urastao nokat može izazvati infekciju. Osteomijelitis je retka zarazna komplikacija nogu u kojoj su inficirane kosti.

Uzroci uraslih noktiju:

  1. Nošenje obuće koja je pretesna ili visoke potpetice
  2. Nepravilno sečenje noktiju (seći ih ravno, a ne pod uglom)
  3. Gljivične infekcije noktiju mogu izazvati zadebljanje i proširenje nokta
  4. Akutne povrede blizu nokta ili nešto što izaziva povrede nokta (na primer fudbal)
  5. Ukoliko član porodice ima problem sa urastanjem nokta, velika je verovatnoća da se i vama javi taj problem.
  6. Kod nekih ljudi nokti su prirodno zakrivljeni ili kost u podnožju može da bude “podignuta”, što povećava mogućnost za razvoj uraslih noktiju.

Neurom je zadebljanje nervnog tkiva i može se javiti kako na bilo kojoj nervnoj strukturi, tako i na stopalu. Kada se jave na stopalu najčešći je  Mortonov neurom (intermetatarzalni neurom) koji se skoro uvek javlja između trećeg i četvrtog prsta.  Neurom se može javiti i u drugim delovima stopala.

Razlog nastanka neuroma

Bilo koja dugotrajna kompresija i iritacija nerva, dovodi do zapaljenja i nastanka neuroma. Najčešći razlog je neudobna uska obuća i visoke potpetice, gde je najveća kompresija na prednje stopalo. Kod osoba sa bunionima, ravnim ili više fleksibilnim stopalima, postoji povećan rizik za nastajanje neuroma.

Simptomi neuroma

Bol i osećaj pečenja, lokalna utrnulost, osećaj da postoji nešto u obući ili čarapi pri hodu.

Dijagnostika neuroma

Klinički pregled je najznačajniji kao i anamestički podaci. Uključuju se MR i CT kao dodatne dijagnostičke procedure.

Lečenje neuroma

Kod na vreme dijagnostikovanih neurinoma neoperativno lečenje daje dobar rezultat: krio i fizikalna terapija, ortopedski ulošci, korekcija obuće, NSAID, lokalni kortiko preparati

Kod pacijenata gde je simptomatologija i dalje prisutna izvodi se hirurška intervencija u smislu ekscizije oštećenog nerva.

Hallux rigidus, doslovno prevedeno ukočeni palac se odlikuje bolovima i ograničenom savijanju palca prema gore, uz očuvanu mogućnost savijanja palca prema dole. U podlozi ovog kliničkog entiteta nalaze se degenerativne (artrotske promene) u području bazalnog (prvog metatarzofalangealnog) zgloba palca.

Primarni ili juvenilni haluks rigidus se javlja kod mlađih osoba, po pravilu kao posledica poremećaja okoštavanja glavice i metatarzalne kosti, i to u vidu aseptične nekroze ili osteohondritis disekansa. Sekundarni ili adultni haluks rigidus je multifaktorijalne geneze, a dominiraju degenerativne promene.
Prilikom pregleda obično uočavamo izbočinu (egzostozu) s dorzalne strane bazalnog zgloba. Palac je obično ispružen, dorzalna fleksija je izrazito smanjena, a plantarna očuvana. Dijagnozu potvrđujemo rendgen snimkom koji pokazuje klasične znakove osteoartritisa: suženje zglobne pukotine, suphondralnu sklerozaciju i osteofite (osobito dorzalne). U pravilu je lečenje konzervativno, a jedna od delotvornih mera je  obuća sa valjkastim đonom koja smanjuje bolnu dorzifleksiju.

U slučaju progresije tegoba pristupa se operativnom  lečenju, a najčešći zahvati su odstranjene dorzalnog osteofita i dorzalnog ruba glavice metarzalne kosti), i ukočenje (artrodeza) bazalnog zgloba palca.

Predstavlja entitet koji se najčešće javlja kod profesionalnih fudbalera, mada se može javiti i kod drugih sportista i rekreativaca. Predstavlja impingment između tetiva, ligamenata i kostiju koji grade gornji skočni zglob, tibije i talusa.

Nastaje zbog ponavljanih pokreta šutiranja lopte gde stopalo i skočni zglob izvodi krajnje amplitude pokreta i dolazi do stalnog kontakta tibije i talusa. S vremenom na obodima kosti dolazi do stvaranja kalcifikata i novoformirane kosti koja počinje da smeta i da boli.

Lečenje fudbalerskog članka

Neoperativno lečenje se svodi na fizikalnu terapiju i injekcije lokalnih kortiko preparata, ali uglavnom je potrebno da se hirurški ukolne „izrasline” na obe kosti kako bi se pacijent rešio tegoba.

Nestabilnost skočnog zgloba, članka, je relativno česta patologija kod svih kako profesionalnih tako i rekreativnih sportista. Sam skočni zglob sem kostiju tibije i talusa stabilizuju bočne unutrašnje i spoljašnje veze, kao i veza između kostiju potkolenice, tibije i fibule. Kod povrede ovih mekotkivnih struktura, članak postaje nestabilan i česta su uganuća.

Razlog nastanka nestabilnosti skočnog zgloba

  1. Ponavljane distorzije, uganuća skočnog zgloba koja se neadekvatno leče
  2. Prelomi skočnog zgloba
  3. Određena neurološka stanja

Simptomi nestabilnosti skočnog zgloba

Bol u skočnom zglobu, osećaj nestabilnosti i otkazivanja skočnog zgloba pri najmanjoj promeni pravca kretanja ili pri hodu, trčanju po neravnom terenu.

Dijagnostika

Klinički pregled i anamneza su krucijalni u dijagnostikovanju ovih povreda. U dodatnu dijagnostiku spadaju RTG i MR.

Lečenje nestabilnosti skočnog zgloba

Neoperativno lečenje se svodi na celodnevno nošenje ortoza i bandažu skočnog zgloba.

Operativno lečenje je jedino rešenje kod profesionalnih sportista kao i kod mladih pacijenata koji su sportski aktivni i kod pacijenata koji netolerišu ortotisanje.

Ganglion ciste predstavljaju tumefakcije koje su ispunjene želatinastom tečnošću. One nastaju uglavnom oko ovojnica tetiva ili kapsule zgloba. Gangliom u prevodu znaci čvor i predstavlja najčešću benignu potkožnu tumefakciju. Najčešće se javlja na šaci, a posle toga na stopalu.

Razlog nastanka

Zašto gangliomi nastaju još uvek nije poznato, ali se predpostavlja da mora da prethodi neka trauma, ili ponavljana mikrotrauma na mestu nastanka.

Simptomi ganglioma stopala

Dijagnoza

Kliničkim pregledom se postavlja dijagnoza, s obzirom da je promena vidljiva golim okom. Postoji mogućnost da se uradi i dodatna dijagnostika – RTG i MR.

Lečenje

Uglavnom neoperativno lečenje, praćenje ciste, modifikacija obuće. U slučaju da tegobe perzistiraju, radi se aspiracija ciste ili hirurška ekscizija.

Nagnječenje nerava ili kompresija nerava može nastati iz više razloga. S obzirom da nervi prolaze kroz jako uske kanale i da su ovojnice koje ih štite jako tanke, oni su izloženi povredama. Najčešće kompresija nerva nastaje od strane ligamenata, tetiva ili od strane kosti.

Kada pritisak na nerv postoji dovoljno dugo, javlja se simptomatologija u smislu neuropatije, bola, gubitka senzibiliteta…

Sama kompresija nerva može biti na nekoliko nivoa sve od njegovog izlaska iz kičmene moždine pa do njegovih krajnih grana kako za motorne funkcije tako i za senzibilitet.

Kliničkim pregledom se može posumnjati na određenu kompresiju ali skoro uvek je potrebna dodatna dijagnostika, neurološka i elektromiografska.

Lečenje nagnječenih nerava stopala

Neoperativno lečenje se svodi na određenu medikamentoznu i fizikalnu terapiju, a u odnosu na stepen kompresije u obzir dolazi i hirurško lečenje u smislu oslobađanja, dekompresije i transpozicije pogođenog nerva.

Skočni zglob ili članak grade dve odnosno tri kosti: donji okrajci tibije i fibule, kosti potkolenice i talus ili skočna kost. Najčešće povrede skočnog zgloba se dešavaju u regiji donjih okrajka kosti potkolenice. Mehanizam povrede je uglavom distorzionog tipa, odnosno uganućem, kada sile koje deluju prevaziđu sile elastičnosti kostiju.

U zavisnosti od obrazca odnosno tipa preloma skočnog zgloba, godina pacijenta, povrede mekotkivnih struktura u regiji skočnog zgloba (ligamenata), aktivnosti i zahteva pacijenta odlučuje se o tipu lečenja.

Neoperativno lečenje se sastoji od nošenja gipsane imobilizacije u izvesnom periodu (najčešće 8-10 nedelja), a potom fizikalne terapije.

Operativno lečenje se sastoji od repozicije koštanih fragmenata i osetosinteze preloma, kao i rekonstrukcije mekotkivnih struktura, a potom i fizikalne terapije.

Prelomi kostiju stopala nisu tako česte povrede i uglavnom nastaju direktnom traumom u određenoj regiji stopala. Najčešće su posledica udarca u čvrsti predmet, padom sa visine ili tokom bavljenja sportom. U zavisnosti o kakvom tipu preloma se radi, personalizacijom preloma i na koji je način došlo do povrede odlučuje se o tipu lečenja.

Neoperativno lečenje se svodi na ortopedsku repoziciju i gipsanu imobilizaciju dok se operativno lečenje kao i kod skočnog zgloba svodi na repoziciju koštanih fragmenata, osteosintezu preloma i rekonstrukciju mekotkivnih struktura.

Potražite dodatne informacije iz oblasti: Ortopedija – Stopalo

Eksperti iz oblasti: Ortopedija

 

 

Lokacija
Osmana Đikića 3, Beograd
1100 Beograd, Srbija
Radno vreme
00-24