Hirurgija vena

Niko ne voli da se operiše, ali kad već mora svi volimo da što manje boli na operaciji a i posle toga. Obično onda pitamo da li može “nešto laserski” – misleći na minimalno invazivne procedure. Nove tehnologije u medicini su nam donele tu mogućnost da brojne bolesti lečimo hirurški na manje invazivan način nego ranije. I dalje je to daleko više invazivno od onoga što bismo mi hteli, mada realno gledajući minimalnost doseže zaista daleko. Atlas opšta bolnica poseduje najmodernije medicinske uređaje, tri kompletno opremljene multidisciplinarne sale u kojima specijalisti vaskularne hirurgije uspešno izvode vaskularne hirurške procedure.

Proširene vene pored bola i grčeva kvare i estetski izgled

Venski sistem na donjim ekstremitetima ima dva dela – površni i duboki. Kod zdravih ljudi, venski zalisci površinskih i dubinskih omogućavaju protok venske krvi prema srcu. U slučaju proširenih vena, zalisci više ne mogu da obavljaju svoju funkciju (propusni su u oba smera), pa se krv iz dubinskih vena vraća u površinske, povećavajući u njima pritisak koji se širi sve do stopala. Proširene vene kvare estetski izgled, mogu da budu i uzrok bolova, noćnih grčeva, osećaja težine u nogama, pa i ozbiljnih komplikacija kao što su stvaranje otvorenih rana na nogama, tromboze, opasne embolije pluća. Bolesne površne vene moraju da se odstrane jer vene koje su zdrave i protočne u potpunosti preuzimaju ulogu odstranjenih vena. Nakon odstranjenja površnih bolesnih vena preostale još lakše obavljaju svoju funkciju jer ih površne u tome „ne ometaju“.

Proširene vene donjih ekstremiteta posledica su širenja potkožnih vena

Kada se govori o proširenim venama onda se uglavnom misli na površni sistem koga čine dve glavne vene (velika safenska vena koja se prostire unutrašnjom stranom čitave noge i mala safenska vena koja se nalazi na zadnjoj strani potkolenice). Obe ove glavne vene imaju svoje pritoke – brojne vene koje se najčešće i vide kod proširenih vena. Bolest proširenih vena može obuhvatati samo pritoke ali se vrlo često uoči da je i glavno stablo oslabljeno. Jedini definitivni način lečenja jeste odstranjenje onih vena koje se na ultrasonografskom pregledu pokažu kao bolesne. I dok se glavno stablo safenske vene može odstraniti putem takozvanog strippinga, radiofrekvenente ili laserske ablacije, venske pritoke se najčešće moraju odstraniti kroz (manje ili veće) hirurške rezove.

Operacija proširenih vena rešava  problem nogu koji decenijama može da bude značajan zdravstveni i estetski problem.

Metode hirurškog lečenja venskih oboljenja

U Atlas opštoj bolnici, specijalisti vaskularne hirurgije  dr Igor Končar  i dr Miloš Sladojević,lečenje bolesti proširenih vena sprovode koristeći metode: striping (stripping) i radiofrekventnu ablaciju.

 Striping metoda (stripping)

Striping podrazumeva da se kroz dva reza (preponski i iznad skočnog zgloba) otvori velika safenska vena i kroz nju plasira žica kojom se ona izvuče u celini i na taj način u potpunosti odstrani. Ova metoda se može raditi u opštoj ili nekom vidu regionalne anestezije (spinalna ili epiduralna) a najveći nedostatak je potreba za preponskim rezom i trauma koja se nanosi izvlačenjem cele vene. Stripping traje otprilike 1-2 sata. Striping je dugo bila jedina metoda koja se primenjivala, međutim onda se došlo na ideju da površne vene ne moraju da se odstrane već da je dovoljno da se na neki način isključe iz cirkulacije. Ako krv ne protiče kroz njih onda kao da i nisu tu. Nakon šivenja, stavljaju se posebni zavoji i preko toga komresivna čarapa.

Stripping vena se radi u sledećim slučajevima:

zbog venske insuficijencije, odnosno kada varikozne vene narušavaju krvotok, kod bolova u nozi, zbog ulkusa i rana uzrokovanim prevelikim pritiskom u veni, zbog venskog ugruška i upale vena, estetskog poboljašnja nogu, kao i zbog lipodermatoskleroze, odnosno, masnog tkiva ispod kože koje očvrsne i s vremenom formira veliki pritisak u venama.

Minimalno invazivne metode radiofrekventne ablacije ili laserske ablacije

Za razliku od stripinga se rade u uslovima lokalne anstezije a glavno stablo velike safenske vene se ne odstranjuje već se  ono isključuje iz cirkulacije uz pomoć laserske ili radiofrekventne energije. Obe metode su bazirane na sličnom principu. Specijalnim kateterom se kroz glavno stablo površne vene u nivou kolena uđe u venu i pod kontrolom ultrazvuka se ovaj kateter dovede do prepone na mesto gde se završava glavna površna vena i uliva u duboki venskih sistem. Na tom mestu se kroz kateter oslobađa energiija (laserska ili radiofrekventna) koja uzrokuje da se zidovi ove vene slepe jedan za drugi i da ova vena kolabira. Kada se jednom slepe zidovi ove vene ostaju tako slepljeni a samim tim više nema protoka kroz ovu venu. Zatim se kateter povlači unazad i čitav natkoleni deo vene se isključuje iz cirkulacije. Animaciju koja prikazuje shematski proceduru mozete videti na sledećem linku.

Prednosti radiofrekventne ablacije

u odnosu na stripping jesu manji postoperativni bolovi, manja invazivnost, ređi podlivi i trnjenje potkolenice ako i brži oporavak. Mane su potreba za tehnološki boljom, savremenijom opremom.

Prednosti radiofrekventne ablacije

u odnosu na lasersku ablaciju su u manjim postoperativnim bolovima obzirom da je sama agresivnost laserske energije veća zbog čega je i veća mogućnost oštećenja zida vena. Sa druge strane radiofrekventna ablacije nije tako efikasna ukoliko postoji sveža tromboza u venskom sistemu.

Zajedničko za sve tri metode je da nakon što je glavna safenska vena isključena iz curkulacije ostaju njene bočne pritoke koje se moraju takođe odstraniti što iz funkcionalnih što iz estetskih razloga. Najčešće se koriste male hirurške incizije ali je moguće koristii i neko od sklerozirajućih stredstava.

Kada se preporučuje operacija proširenih vena?

Intervencija se preduzima onda kada preventivne mere – lekovi i drugi vidovi terapije, ne daju rezultate, a postoje i nagoveštaji da mogu uslediti komplikacije. Kod već nastale tromboze, hirurško lečenje je moguće samo u prvih nekoliko sati, a hronična terapija traje mesecima, a često i godinama.

Optimalan način prevencije tromboze i svih eventualnih posledica njenog nastanka su: redukcija težine, izbegavanje dugog sedenja i stajanja, hodanje, uzimanje većih količina tečnosti i pravovremeno hirurško lečenje bolesti proširenih vena.

Lečenje bolesti proširenih vena u Atlas opštoj bolnici  podrazumeva prevenciju tromboze, a kod verifikovane DVT ili tromboflebita prevenciju stvaranja novog tromba na već postojećem.

Eksperti iz oblasti: Opšta hirurgija

• 

  Dr Doc. dr Končar Igor

  Specijalista opšte i vaskularne hirurgije