Šta je laparoskopija?
Laparoskopija, poznata i kao dijagnostička laparoskopija, je hirurška dijagnostička procedura koja se koristi za ispitivanje organa unutar abdomena. To je nisko-rizična, minimalno invazivna procedura koja zahteva samo male rezove.
Laparoskopija koristi instrument koji se zove laparoskop kako bi se pregledali abdominalni organi. Laparoskop je duga, tanka cev sa svetlom visokog intenziteta i kamerom sa visokom rezolucijom na prednjoj strani. Instrument se ubacuje kroz rez u abdominalnom zidu. Dok se kreće, kamera šalje slike na video monitor.
Laparoskopija omogućava doktoru da vidi unutrašnjost tela bez otvorene operacije. Doktor takođe može dobiti uzorke biopsije tokom ove procedure.
Zašto se izvodi laparoskopija?
Laparoskopija se često koristi za identifikaciju i dijagnozu izvora bolova u predelu karlice ili abdomena. Obično se obavlja kada neinvazivne metode nisu u mogućnosti da pomognu u dijagnozi.
Laparoskopija se vrši kada druge dijagnostičke metode (ultrazvuk, CT i magnetna rezonanca) ne pružaju dovoljno informacija ili uvid u dijagnozu. Postupak se takođe može koristiti za uzimanje biopsije ili uzorka tkiva iz određenog organa u abdomenu.
Lekar može preporučiti laparoskopiju da ispituje sledeće organe:
– slepo crevo
– žučna kesa
– jetra
– pankreas
– tanko crevo i debelo crevo (kolon)
– slezina
– želudac
– karlica ili reproduktivni organi.
Ako posmatra ova područja laparoskopom, doktor može otkriti:
– abdominalnu masu ili tumor
– tečnost u abdominalnoj šupljini
– oboljenje jetre
– efikasnost određenih tretmana
– stepen do kog je određeni rak napredovao.
Takođe, lekar može biti u mogućnosti da izvrši intervenciju kako bi se vaše stanje lečilo odmah nakon dijagnoze.
Koji su rizici od laparoskopije?
Najčešći rizici povezani sa laparoskopijom su krvarenje , infekcija i oštećenje organa u abdomenu. Međutim, ovo su retke pojave.
Nakon procedure, važno je pratiti znake infekcije.
Manje uobičajeni rizici uključuju:
– komplikacije od opšte anestezije
– zapaljenje abdominalnog zida
– krvni ugrušak , koji može doći do karlice, nogu ili pluća.
U nekim okolnostima, hirurg može verovati da je rizik od dijagnostičke laparoskopije previsok da bi se opravdala korist od minimalno invazivne tehnike. Ova situacija se često javlja kod onih koji su imali prethodne abdominalne operacije, što povećava rizik formiranja adhezija između struktura u abdomenu. Izvođenje laparoskopije u prisustvu adhezije trajaće mnogo duže i povećava rizik od povreda organa.
Kako da se pripremite za laparoskopiju?
Trebalo bi da obavestite svog doktora o bilo kojim lekovima ili suplementima koje uzimate.
Lekar može promeniti dozu bilo kojih lekova koji mogu uticati na ishod laparoskopije. Ovi lekovi uključuju: antikoagulante, nesteroidne antiinflamatorne lekove (aspirin, brufen), druge lekove koji utiču na zgrušavanje krvi, biljne ili dijetetske suplemente, vitamin K.
Takođe treba da obavestite svog doktora ako ste trudni ili mislite da ste trudni.
Pre laparoskopije, lekar može naručiti da uradite testove krvi, analizu urina, elektrokardiogram (EKG ili EKG) i rendgen grudnog koša. Takođe može biti neophodno da se obave i drugi testovi, uključujući ultrazvuk, CT skeniranje ili MR skeniranje. Ovi testovi mogu pomoći lekaru da bolje razume abnormalnost koja se ispituje prilikom laparoskopije. Ovo može poboljšati efikasnost laparoskopije.
Ne bi trebalo da jedete i pijete najmanje osam sati pre laparoskopije. Laparoskopija se često izvodi pomoću opšte anestezije, što vas može učiniti pospanim i nesposobnim da vozite nekoliko sati nakon operacije.
Kako se vrši laparoskopija?
Laparoskopija se obično izvodi kao ambulantna procedura. To znači da ćete moći da idete kući istog dana.
Dobićete opštu anesteziju za ovu vrstu operacije. U nekim slučajevima se umesto toga koristi lokalna anestezija.
Tokom laparoskopije, hirurg pravi rez ispod pupka, a zatim ubacuje malu cev zvanu kanula. Kanula se koristi za naduvavanje abdomena gasom ugljen-dioksida. Ovaj gas dozvoljava lekaru da jasnije vidi abdominalne organe.
Nakon što se abdomen naduva, hirurg ubacuje laparoskop kroz rez. Kamera prikačena na laparoskop prikazuje slike na ekranu, omogućavajući pregled vaših organa u realnom vremenu.
Broj i veličina rezova zavise od specifičnih bolesti koje hirurg pokušava da potvrdi ili isključi. Uopšteno govoreći, dobićete od 1-4 reza koji su svaki između 1 i 2 cm dužine. Ovi rezovi omogućavaju ubacivanje drugih instrumenata. Na primer, hirurg će možda morati da koristi drugi hirurški alat za izvođenje biopsije. Tokom biopsije uzima mali uzorak tkiva iz organa koji se ispituje.
Nakon što se postupak završi, instrumenti se uklanjaju. Rezovi se zatvaraju šavovima ili hirurškim trakama, a preko rezova se mogu postaviti zavoji.
Koliko dugo traje oporavak od laparoskopije?
Kada se operacija završi, bićete na posmatranju nekoliko sati pre puštanja iz bolnice. Osoblje bolnice će pratiti bilo kakve neželjene reakcije na anesteziju ili sam postupak, kao i nadgledati produženo krvarenje.
Vreme vašeg oporavka i samog otpuštanja iz bolnice će se razlikovati u zavisnosti od:
– vašeg ukupnog fizičkog stanja
– tipa anestezije koji se koristi
– reakcije vašeg tela na operaciju.
U nekim slučajevima, možda ćete morati da ostanete u bolnici malo duže.
Efekti opšte anestezije obično traju nekoliko sati.
U danima nakon laparoskopije, možda ćete osećati umereni bol i osetljivost u područjima gde su napravljeni rezovi. Bilo koji bol ili neudobnost treba da se poboljšaju u roku od nekoliko dana. Lekar može propisati lekove kako bi ublažio bol.
Takođe je uobičajeno imati bol u ramenu nakon procedure. Bol je obično posledica gasa ugljen-dioksida koji se koristi za naduvavanje abdomena, kako bi se stvorio “radni prostor“ za hirurške instrumente. Gas može iritirati vašu dijafragmu, koja deli nerve sa vašim ramenima. Može izazvati i nadimanje.
Obično možete nastaviti sve normalne aktivnosti u roku od sedam dana. Trebalo bi da idete na kontrolu oko dve nedelje nakon laparoskopije.
