Lokacija
Osmana Đikića 3, Beograd
11000 Beograd, Srbija
Radno vreme
00-24
 
Analni absces i fistula dva su potpuno različita klinička stanja jedne te iste bolesti.
je akutno stanje karakterizovano oteklinom u blizini čmara, jakim bolovima, a neretko i povišenom temperaturom. Nastaje bakterijalnom upalom periproktalnih žlezda, koje su smeštene u visini analnog kanala, a između unutrašnjeg i spoljnog sfinktera. Gnojna upala se razvija relativo brzo, za dva-tri dana se proces proširi na kožu oko anusa, koja se zacrveni uz vidljiv otok, jako bolno osetljiv kako na dodir tako i spontano. U toj fazi je pacijent prisiljen da tražiti pomoć lekara.
je hronično stanje koje nastaje u 99% slučajeva nakon analnog abscesa. Nakon incizije abscesa i evakuacije sadržaja stvara se kanal, koji se proteže od otvora u koži gde je izvedena incizija do unutrašnjeg otvora izvodnog kanala periproktalnih žlezda, a koji se nalazi tačno na mestu analne kripte. Klinička slika se potpuno razlikuje od simptoma analnog abscesa. Bolova skoro uopšte da i nema. Ukoliko se pojave onda su muklog karaktera a ne sevajućeg kao kod abscesa, nema povišene telesne temperature i opšte stanje pacijenta je skoro potpuno normalno.
Ono što prati analnu fistulu je povremeno curenje zamućenog žutog sadržaja na spoljni otvor u koži oko anusa. Ova pojava je vodeći simptom. Mogu se pojaviti i mukli bolovi, i oni nastaju, kada se fistulozni kanal privremeno začepi.
Ovo stanje je hronično što znači da pacijenti mogu imati tegobe i godinama, pre nego što se odluče za operaciju, koja je jedini način izlečenja. Analni absces i fistula se leče i na sledeći način:
Cilj lečenja je što pre evakuisati nakupljni gnojni sadržaj, koji se nalazi ispod kože na mestu otekline. I to je zapravo jedini i delotvorni način u ovoj fazi bolesti.
U kratkoj intravenskoj anesteziji se napravi rez kože iznad otekline (incisio) i evakuiše sadržaj. Neposredno nakon te intervencje pacijentu je znantno lakše, nema bolova, opšte stanje se poboljšava, a gubi se i povišena telesna temperatura.
Uz pomoć antibiotika lečenje je relativno kratko i vrlo brzo je pacijent funkconalno i radno sposoban.
Lečenje analne fistule je godinama bilo opterećeno stalnim recidivima i u proktološkim krugovima je bila poznata rečenica: ”Pacijenti s analnom fistulom hodaju po svetu i kompromituju hirurge” Istina je da se u lečenju fistula pokušalo različitim metodama postići što bolji rezultat. A onda je poznati engleski proktolog prof. Parks uveo novu metodu, koja se uspešno primenjuje u najvećim proktološkim centrima i u Atlas opštoj bolnici.
Metoda je revolucionarna i po tome što je veoma jednostavna za izvođenje i što je mnogo važnije rezultati su odlični.
Kod većine konvencionalnih operacija analna fistula se ukloni (ekscidira) zajedno sa spoljnim fistuloznim otvorom. To je rezultirano velikim postotkom recidiva, jer uvek ostane unutrašnji otvor, koji ponovno stvara analnu fistulu.
Operacija po prof.Parksu (Fistulotomia) rešava problem analne fistule u celosti.
Cilj je uvek pronaći unutrašnji otvor pomoću specijalne sonde. Tada je zahvat veoma jednostavan, jer se discizijom prekida most između spoljnog i unutrašnjeg fistuloznog otvora i time trajno sprečavamo mogućnost stvaranja fistule.
Važno je dodati da je zahvat potuno bezopasan u rukama iskusnog lekara, izvodi se ambulantno, u normalnoj lokalnoj anesteziji, a postoperacijski pacijent nema nikakvih tegoba, osim što treba primjenjivati kupke do dve nedelje. Odlazi kući bez tuđe pomoći i isti dan je fuinkcionalno i radno sposoban.
Potražite dodatne informacije iz oblasti: Analni absces i fistula