fbpx

Nefrologija

Nefrologija je grana medicine koja se bavi izučavanjem rada i bolesti bubrega.

Nefrologija (od grčkog nephrosbubreg“, u kombinaciji sa sufiksom – logija, „proučavanje“) je specijalnost medicine i pedijatrijske medicine koja se fokusira na bubrege, tačnije na normalno funkcionisanje bubrega. Nefrolog se bavi otkrivanjem bolesti bubrega, očuvanjem zdravlja bubrega i lečenjem bubrežnih bolesti. To podrazumava sve od ishrane i lekova do terapije za rad bubrega (dijaliza i transplantacija bubrega).

Nefrologija takođe proučava

Lekar koji je prošao dodatnu obuku i stekao sertifikat iz nefrologije zove se nefrolog.

Bubreg

 

Bubrezi

Bubrezi imaju ekskretornu, regulatornu i endokrinu funkciju u organizmu. Većina bolesti bubrega protiče asimptomatski i ostaje neotkrivena do odmaklih stadijuma. Progresija bubrežne bolesti može se prevenirati ili pak odložiti ranom dijagnostikom.

Centralni organ mokraćnog sistema je bubreg (ren) u kojem se i dešava stvaranje urina, a po obliku se često poredi sa zrnom pasulja. Kod čoveka su dva bubrega smeštena u zadnjem delu abdomena, po jedan sa svake strane kičmenog stuba, levi bubreg je obično malo više pozicioniran u odnosu na desni. Urin (mokraća) predstavlja tečnost kojom se iz organizma izlučuju krajnji proizvodi metabolizma i drugi sastojci koji organizmu više nisu potrebni.

Kako je urin proizvod koji nastaje filtracijom krvi u bubrezima, sastav finalnog urina zavisi od sposobnosti bubrega da zadrži supstance koje su esencijalne za metabolizam i homeostazu (održavanje optimalnog, stalnog sastava krvi i telesnih tečnosti), kao i da izluči višak supstanci unetih hranom zajedno sa krajnjim proizvodima metabolizma.

Pored ekskretorne i regulatorne funkcije, bubrezi imaju i endokrinu funkciju kroz proizvodnju, aktivaciju i degradaciju hormona. Posredstvom eritropoetina bubrezi deluju na koštanu srž i učestvuju u stvaranju eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), dok renin i prostaglandini deluju na vaskularni sistem i regulaciju krvnog pritiska.

Oboljenja bubrega

Oboljenje bubrega mogu uzrokovati različiti poremećaji kao što su infekcije, trovanja, poremećaj protoka krvi kroz bubreg (ishemija), povišen krvni pritisak (hipertenzija), genetska i metabolička oboljenja, autoimuni poremećaji.

Kao rezultat ovih različitih poremećaja može doći do razvoja:

Kao faktori rizika za razvoj hronične bolesti bubrega najčešće se navode: hipertenzija, šećerna bolest (diabetes mellitus, DM), starosna dob (preko 60 godina) i pozitivna porodična anamneza o bolestima bubrega.

Nefrološki pregled

Pored detaljnog razgovora i kliničkog pregleda, nefrolog prema indikaciji pregeld proširuje laboratorijskim analizama krvi i urina, ultrazvučnim pregledom bubrega i urotrakta, mikrobiološkim analizama (urinokultura, brisevi). Iako je biopsija bubrega zlatni standard za postavljanje dijagnoze, ona ne daje uvek smernice u pogledu lečenja i prognoze bolesti.

Laboratorijska dijagnostika bubrežnih bolesti obuhvata: celokupan pregled urina, određivanje koncentracije azotnih produkata metabolizma (kreatinina, ureje, mokraćne kiseline), elektrolita u krvi i urinu, klirensa kreatinina, mikroalbuminurije (proteinurije).

Naši lekari nefrolozi se bave prevencijom, dijagnostikom i lečenjem upalnih procesa na:

 

Potražite dodatne informacije iz oblasti:Internistički pregledi – Nefrologija

Eksperti iz oblasti: Nefrologija