Stabilizacija ramena

Stabilizacija ramena

Stabilnost ramena omogućava njegova koštana anatomija, zatim ligamenti (glenohumeralni – koji se hvataju na lopatici i na nadlaktičnoj kosti), zglobna čahura, i gleonidalni labrum (hrskavični rub koji okružuje zglobnu površini na lopatici).

Nestabilnosti ramena mogu biti akutne i hronične, traumatske i atraumatske: prednje (najčešća, u oko 95% slučajeva), donje, zadnje i višesmerne. Kod iskakanja (luksacije) ramena lečenje može biti konzervativno (ortoze, fizikalna terapija), ali je često potrebno i hirurško lečenje.

Što je pacijent mlađi, i ako je iskakanje ramena posledica traume, najčešće će biti potrebno hirurško lečenje. Stabilizacija ramena izvodi se artroskopski, kada se pomoću koštanih sidara učvrste ligamenti i labrum, i na taj način se stabilizuje rame.

Rekonstrukcija rotatorne manžete ramena

Rotatorna manžeta obuhvata četiri mišića koji se nalaze oko ramena (supraspinatus, infraspinatus, subskapularis iteres minor) koji su vrlo značajni za funkciju ramena. Aktivno stabiliziraju rame i centriraju glavu nadlaktične kosti u čašicu na lopatici.

Oštećenje mišića rotatorne manžete može nastati kao posledica traume (najčešće kod mlađih osoba) i kao degenerativan proces (kod starijih osoba). U kliničnoj slici dominiraju bolovi i nemogućnost izvođenja određenih pokreta ramena u potpunosti. Ukoliko je kod starijih osoba oštećenje manje i ne izaziva veće ispade funkcije, tada se preporučuje rehabilitacija i konzervativno lečenje.

Ukoliko je potrebno operativno lečenje, zahvat se izvodi artroskopski ili mini otvorenom tehnikom.

Artroskopija ramena (artroskopska operacija ramena) je minimalno invazivna tehnika kojom se pomoću kamere pregleda zglob, i zasebnim ulazima radi i terapijski zahvat. Prednost artroskopske operacije ramena nad otvorenim tehnikama je u bržoj rehabilitaciji, manjim postoperativnim bolovima i boljem estetskom rezultatu.

Klasična otvorena tehnika ne koristi se radi funkcionalnog, ali i estetski lošijeg rezultata.

Endoproteze ramena

Kod uznapredovale artroze, kod starijih pacijenata s kompleksnim frakturama u području ramena, kod artropatija različitog uzroka i kod osteonekroze, dolazi u obzir ugradnja endoproteze. Postoje parcijalne, totalne i reverzne endoproteze ramena.

Kako se izvodi postupak

Artroskopska operacija ramena – Pri radu se koriste manji hirurški instrumenti koji se uvode u zglob kroz jedan ili više dodatnih rezova.
Pri artroskopskom pregledu ortopedski hirurg pravi mali rez na koži pacijenta kroz koji potom uvodi optički instrument (artroskop) koji sadrži sistem sočiva i osvetljenja za uvećanje i osvetljavanje slike struktura iz unutrašnjosti zgloba.

Slika se prenosi optičkim vlaknima do male kamere koja je povezana sa monitorom na kome hirurg posmatra unutrašnjost zgloba tokom pregleda ili terapijskog postupka.

Rehabilitacija ramena

Nakon endoproteze ramena rade se vežbe jačanja muskulature koje počinju posle šest nedelja, kao i vežbe u vodi. Dve nedelje nakon operacije moguće je upravljanje vozilom.

Pacijentu se ne preporučuje teži fizički rad, kao ni nošenje tereta u ruci koja je operisana.

Nakon stabilizacije ramena rehabilitacija uključuje : prve četiri nedelje nošenje ortoze i spoljašnju rotaciju ramena do 0 stupeni.

Sledeće četiri nedelje rade se vežbe razgibavanja: može se započeti razgibavanjem iznad glave i vežbama spoljašnje rotacije ramena.

Nakon tri meseca rade se vežbe jačanja muskulature. Potpuno vraćanje svakodnevnim i sportskim aktivnostima mogu se obavljati oko šest meseci nakon operacije.

Eksperti iz oblasti: Ortopedija

• 

  Dr Dr Gavrilović Gordan

  Specijalista ortopedije sa traumatologijom
• 

  Ass. dr sci med Doc. dr Stevanović Vladan

    Specijalista ortopedije sa traumatologijom
• 

  Dr Dr Vukadin Ognjen

  Specijalista ortopedije sa traumatologijom
• 

  Dr Dr Trbović Nenad

  Specijalista ortopedije sa traumotologijom
• 

  Dr Dr Zorić Miodrag

  Specijalista ortopedije sa traumatologijom